RKGERONIMO

Nego da vam se malo javim u svezi glede našeg odlaska u povile
pa eto nekako to bijaše ovi puta malešna ali vesela ekspedicija
…na koju se prijaviše sami tečajci…i tako put biješe naporan
..ubi nas nandi ….pojede nas žive….dok dođošmo na odredište
otpadoše nam guzice koljena noge i sve vezano za ono ispod
torza……kadli nas dolje dočeka krasno i već veselo društvo sa
klopicom i vinčekom….od čega jedno vinčeko nije baš bilo vinčeko
već neki prošek opran u vodi….ali pili smo ga kad je nestalo normalnog
…i tako uz šale i pošalice kojima su briljirali boris i žac…umirašmo lagano
od smijeha cijelu noć do ranega jutra…naravno čim svanulo je geronimci
skupiše prnje i u more..prva grupa…druga grupa pa u stanci između druge grupe
i treće grupe odjedanput se stvori karlo i reče: ti ideš samnom….ja upitah: gdje
..na to će on: ideš jest odojka i pravit samnom paprikaš i piti da te drugi
služe da ti jednom ne moraš….reko: idem…na što dobih izjave poput izdajico,
ti nas nevoliš, ti si nas ostavio zbog drugih ljudi, tebi nije stalo jer da je ne bi išao,
ko će nama peći roštilj, ako ti odeš mi idemo na picu….i ja otišao i nisam ogrešio
dušu tamo prava vesela ekipica i ponosni vlasnik prvog djeteta pjani ko avijoni
tatica mortal kombat,mrtvo tijelo jedva ga odnjeli spavat…malo još propekošmo
i začorbuljišmo kad evo ti još frendića od ponosnog tate….dođoše da čestitaju
pa idu na svirku….kad ga viđoše odma oni skočiše po ljek i nipet,nišest…
hop do kombija po instrumente i lagano ga počeše budit svirajući mu na uvce
…kadli našeg acu poče neka trzavica da pere..ali još nemogaše tijelo da uspravi
pa poče aco i da plače…ljudi moji ja bi iskočio iz kože …i ja sam se ježio
i knedlu u grlu imo ….kakvi drugovi kakva ekipa…to preraste u feštu samo
taku i ja odlučih da dođem kuć trijezan i tako i bi rekoh ajte vi ljudi ja sutra
vodim uron i moram biti normalan kupih tri litre jogurta i sira škripavca i
sjedoh na balkon sam ko duh gledajući zvijezde i pijuckajući jorgut mišljah
na………………