RKGERONIMO

Evo odlučih biti solidarna i sastaviti ukratko nedjelju, možda i zato jer sam u ekipi koja se najduže zadržala na toplom nam jugu. Dakle, u cik zore svi se ustrčali na doruča i navratnanos popakirali sve stvari jer smo kao u 8 morali van iz hotela i brzo puniti boce za super uron koji nas čeka. Kad u toj silnoj strci naši vrli organizatori (čitaj dezorganizatori) rekoše da ipak možemo ostati u sobama do 13h, naravno nakon što smo sobe već razdužili. U međuvremenu svi smo se rastrčali po gradu, nakave i slično dok su se punile boce za taj naš super uron. I napokon došlo i to vrijeme, sjeli u aute i odvezli se do autokampa slanica gdje su nas naši vrli domaćini spremno čekali s dva brodića da nas odbace na tu super lokaciju đe ronimo. I tako uronismo gorila sa svojom grupom ja sa svojom da pogledamo ljepote tog našeg podmorja. Mi se nagledasmo travuljage ko u priči i sve to na 12 metara, gorilina grupa je prošla nešto bolje, oni su pronašli čak i sami pijesak. Od tih silnih ljepota nervoza je bila velika pod vodom, te je u jednom priguzica krenio metalnom kukom prema goginoj muškosti, našto je gogo izvadio svoj novi nož i pokušao mu prerezati crijevo regulatora. Ipak situacija se smirila, barem do izrona. Koji ste bili znate da sam ostala bez dobrog glasa, ili bolje bez ikakvog glasa. Na nesreću vratio mi se na izronu te sam na brodiću urlikala na svoju grupu jer su se u moru razbježali ka muve bez glave. Sretnica karlita je ošla ronit na dah pa joj je bilo bolje neg nami. I tako završili mi i tu avanturu, otišli u grad nešto pojesti. Ovi kontinetalci naručili neke pizze, a priguz i ja, rojeni dalmatinci, crni rižot i domaće crno vino. Nije baš bilo neko, ali priguz je brzo šarmirao konobaricu pa je donijela bolje. Ondak smo se pozdravili sa većinom ekipe, te smo nas 4: karlita, gorila, priguz i ja zapalili za Vodice i tamo na sunčanoj rivi popili kavicu te nazaj za zagrebgrad.