Bosanski forum

---

Click here: Kako napaliti muškarca u bilo kojim okolnostima

---

Više je zvučalo, kao da je pričala o kupnji rola ili bicikla; općenito, Klara je bila prije svega prirodna. Rakovi se dobro slašu sa Blizancima, Devicama i Vodolijama, a loše sa Ovnovima i Jarčevima. Stoga zahvaljujem na Murakamiju, nastojat ću svojim očima prijeći preko njegovih slova što je moguće prije. Ugodno se iznenadila i upitno me pogledala.

Glasno je zajaukala sklopljenih očiju opirući se rukama o moja prsa. Zašto ste hteli zakupiti imanje? U trenutku kad drugoj osobi poklonite svoje povjerenje, svoje srce i pažnju i ona vama dolazi do promjena.

R. E. Feist - Vilinska Prica - Bože, pomislila je, što bih dala za pošteni trem, i upola manje vlage.

Ne znam da li je autorka scenarija i romana po kome je scenario pisan ili nije? Nakon što sam završio gledanje filma, jedino pitanje kojim sam želeo da sa pozabavim bilo je- čemu ovaj film? Room je neubedljiv, ni ne pokušava da objasni kako je do svega došlo sve je samo spomenuto i da na taj način bude realistički impresivan. I skoro pola svog trajanja troši na post-traumatski period koji je dat sa istom dozom ne poznavanja materije. Pomislio sam da će Lenny Abrahamson, ponukan uspehom kod kritike, pokušati da svojoj priči da neki kompleksniji poetskiji zanos ili da je kao metaforu iskoristi za nešto više od opravinfrijevske simbolike neba i naše slobode pod njim. Room nije ni metafora, jer svet koji majka i dete razvijaju silom prilika zarobljeni u sobi od strane nekog psihopate ni na koji način ne rezonuje ni sa čim nakon njihovog oslobađanja. Njihova situacija je bila toliko ekskluzivna i ekstremna da je nemoguće u njoj tražiti bilo šta za osnov teze o tome kao su oni iz jedne sobe uspeli da pobegnu u samo malo veću. Pre svega, jer je plemenito impresivnije od ružnog, a sve zbog čega smo seli da gledamo film uvijeno je u dovoljno šarenog papira da nam lakše legne. Brie Larson, sem tipom uloge koja joj je poverena sedam godina zlostavljana srednjoškolka koja je pet od tih sedam godina provela kao majka u sobičku 3 puta 4 metra veličine , ničim nije dirnula moju dušu. Abrahamson je tretira kao posvećenu, disciplinovanu i trezvenu majku, ali propušta da nas upozna sa činjenicom da je u pitanju devojka devojčica! Njeni roditelji koji su se u međuvremenu razišli i lepo se slažu i njen tata koji ima problem da prihvati unuka jedva da su natuknuti kao problem, i teško da mogu biti opravdanje. A Brie Larson od početka do kraja leluja između depresivne jave i depresivnog sna na isti način. Jacob Tremblay, koji iga androgenog sina Jacka sa kosom lepšom od one u Julie Roberts, izneo je nezahvalniju ulogu na bolji ali ni po čemu poseban način, ali čak je i on zarobljen u seriji klišeiziranih ponašanja i reakcija, pa ni to ne mogu da računam u razloge zašto biste uopšte gledali ovaj film. Ili bilo šta od Hanekea. Međutim, rano je još uvek verovati da iovako jednom vrlo sporne, radikalne i tek holoffejmovane stvari dolaze na svoje logično mesto. Skloniji sam da verujem da je filmska biografija N. A tu je hip hop među najbitnijim stvarima. Straight Outta Compton nije endabljuejovski film kakav možda neko od vas, pored mene, misli da ovaj bend zaslužuje. On je pročišćen i osmišljen tako da u 2015. Ovo prvo je neminovno, ovo drugo u priličnoj meri odgovara istini. Za taj posao angažovan je F. Gary Gray koji je Ice Cubeu režirao spot za jedan od najvećih hitova, It Was A Good Day, a potom i jedan od njegovih prvih, najvećih filmskih hitova, Friday. Straight Outta Compton je, uprkos tematici, a to ne prestajem da napominjem, jedna relativno konzervativno ispričana biografija. Možda je moj problem što nisam očekivao da jedan od najvećih crnih hip hop bendova, a svakako jedan od najprovokativnijih u njegovoj istoriji, završi u priči koja narativnom linijom, a u nekim segmentima verovatno i u sadržaju, izgleda isto kako bi i biografija Eagles. Na početku upoznajemo junake kroz, u to vreme, za njih tipične aktivnosti, vidimo nastanak benda, kako je došlo do angažovanja menadžera Jerry-ja Hellera, snimanje albuma, turneju, Fuck The Police efekat. Za bend koji je bio ozloglašen, N. Sve ostalo je mico-maco sa curama i mamama. Kao što rekoh, u skladu sa vremenima, najviše vremena dato je tome da se N. Primeri, a ne živi ljudi, skoro. Ali, kapiram, da je ta neka vrsta samo-legendizovanja očekivana na ovom nivou. I dok scene i slike problematičnih i konfliktnih ponašanja zrače životom, one mirnije su mlaka boza i jedva se piju. Stvar naročito postaje nepodnošljiva u poslednjem delu filma, kada članovi benda planiraju neku vrstu riunijona koja biva presečena Eazy-jevom bolešću. Od patetike, iako muške, ne da se živeti. Mladi glumci, između ostalih i O'Shea Jackson Jr, koji igra oca Ice Cubea, su na visini zadatka, za razliku od Gimattija koji je još jednom nepodnošljiv u svom tinjanju, kao jevrejski menadžer spornih dobrih namera. Odjavna špica u kojoj se mešaju dokumentarni delovi sa sujetama učesnika je overdouz koji sam jedva preživeo. Pogrešio sam i više to ne mislim. Steve Jobs, a ni Steve Jobs Michaela Fassbendera nisu ni naročit oskarovski materijal, niti nešto što ćemo pamtiti u karijerama svih upletenih. Ali, naročito me je Fassbender razočarao. Njegov Jobs bio je previše plašljiv da bude odvratan i previše patetičan i neubedljiv u demonstracijama svoje retke humanosti. Ne podnosim Steve Jobsa, iako od Appleovih proizvoda, praktično, nemam samo Apple Watch. Toliko ne podnosim Steve Jobsa da moram to da vam napomenem, jer ja u životu ne bih gledao ovaj film da scenario nije radio Aaron Sorkin. I, zapravo, jedino me je zanimalo da li će Sorkin uspeti da u tom mom odnosu prema liku i delu Jobsa nešto promeni. A s obzirom na njegovu potrebu da idealizuje svoje junake. Međutim, ni on tu ništa nije uspeo da promeni. A čini mi se ni da sakrije svoj neuspeh u pokušaju Jobsovog idealizovanja. Dakle, Sorkin je odlučio da nam dočara čoveka i njegovo životno delo kroz pripreme za tri bitne prezentacije i fingirane ili stvarne susrete sa ljudima koji su protkali njegov život. Koju isprva nije želeo da prizna kao svoju i, gad kakav jeste, nije zazirao od toga da matematičkim algoritmima izračuna koliko još muškaraca u Americi može da bude njenim ocem, s obzirom na nepouzdane rezultate DNK-a testa. Pre svega jer pati od skoro manijakalne formulaičnosti. U sva tri dela pratimo kako se Jobs priprema za prezentaciju, koje ga brige more glede već naslućenog ne uspeha proizvoda. Verna Joanna je tu da ga podseća na odbačeno dete i glumi njegovu eksternu pun intended savest. Potom se ređaju susreti sa Wozniakom, Sculley-em i Hertzfeldom, koji problematizuju Jobsov moralni kredo tj puku činjenicu da se radi o tvrdoglavoj, egocentričnoj pizdetini Steve i Andy , dok susreti sa Sculley-em grade nekakav očinski odnos i, pre svega, fanovima Jobsa pojašnjavaju da u čitavom otpuštanju Jobsa iz Applea Sculley nije bio baš Darth Wader kakvim ga prikazuju. Ti poslovni susreti protkani su i susretima sa ćerkom Lisom i njenom majkom, koje se uvek nekako vrzmaju oko Jobsa u tim danima. I tu je demonstrirana formulaičnost- nipodaštavanje Lisine majke koja, istina, deluje kao kreten i tvrd i, iz moje vizure, okrutan odnos prema devojčici koja ne pokazuje ništa sem želje da voli svog oca. Između ostalog i Ajpod. Međutim, Sorkinov postupak, očigledno njemu samom ne previše blizak pa gledali ste valjda koliko se grle i ljube u West Wingu! Zapravo, sam koncept je jedino čime ovaj film beži od ustaljenih biografija. Sadržaj koji ga je ispunio je ono što tamo najčešće zatičemo. Ono što mi se mnogo više dopalo jer Jeffa Danielsa na kenjam-mudrosti-auto-pilotu STVARNO ne mogu više! Boyle je u par navrata napravio efektne montaže u dijalozima junaka mešajući njihove razgovore iz prošlosti sa ovima iz sadašnjosti. Potom, u prostor junaka post-produkciono unosio je ilustracije onoga o čemu govore simulirajući navodnu Jobsovu nesputanost. Bojim se da neuspeh ovog filma leži u pogrešnoj kalkulaciji da se Jobs i njegov navodni genij mogu objasniti njegovom konfrontacijom sa posledicama pravljenja Mekintoša, Neksta, Ajmeka i Lise , a bez davanja uvida u kako je došlo do svega toga, terena koji bi mogao možda malo plastičnije da objasni i opravda Jobsa. Za razliku od upornih Sculley-vih insistiranja da je Jobs, takav kakav je, posledica posledice da su ga roditelji kao bebu dali na usvajanje, da je potom vraćen od strane prve porodice koja ga je usvojila, da je njegova majka supervizovala njegovo usvajanje sve do prve godine i nije se predomislila... Sve stvari neprijatne, ali ovde izložene sa egzekutivnošću telenovele. Samo zbog toga ovo je film koji morate da pogledate. A ima i drugih stvari. Film počinje slično kao što i završava. Na nekakvom smo šumskom proplanku iz koga izranja junak našeg filma- jevrejski logoraš Šaul. Nemes ga od tog trenutka ne napušta sve do pred kraj filma. Ovi ljudi za razliku od ostalih logoraša koji smrt vide samo jednom istu gledaju nekoliko puta dnevno, svakog od poslednjih dana svog života. I najstrašnije od svega- bore se za takve dane života po svaku cenu. Od trenutka kada Šaul izađe pred nas, mi smo neprekidno, kao što rekoh, u stopu za njim. Nemesov film pokriva nekih 10-15 sati logorskog života u kontinuitetu tj Šaulovih logorskih aktivnosti. Između tog prelaza života u smrti, sa ostalim logorašima sluša dreku, molitve i udaranje logoraša koji ubrzano naslućuju šta ih čeka. Stotine glumaca, statista, scenografije, rekvizite angažovano je da maestralno dočara surove trenutke, ali mi ih hvatamo samo okolo Šaula, preko njegovog ramena, ispred ili iza njega, više naslućujemo, nego što vidimo. Šaul je merilo koliko ćemo se i na čemu zadržati. A svet koji je Nemes napravio tj naslutio oko Šaula je neverovatan. Nagledao sam se logoraških filmova, ali nigde oni nisu preneli svoj pakleni zanos i neminovnost kao ovde. Pored pakla, Nemes nas upoznaje i sa paklom u ljudima. Ta njihova svakodnevica intimnija je strana Šaulove priče i Nemesovog pristupa. Dečaka čije je telo ukrao iz laboratorije nacističkog doktora. Taj dečak je možda njegov sin. Možda je Šaulu potrebno da to bude njegov sin. Možda je Šaulu potrebno da neko u tom paklu bude sahranjen, a ne spaljen. Taj dečak je možda anđeo smrti. Najslabija tačka ovog filma ili ne jeste glavni glumac, Geza Rohrig, koji igra Šaula, a izgleda kao da ste pomešali Bekima Fehmijua i Frankenštajna ili Lurcha iz Addams Family. Razumem da je Nemes tražio da glumac ne reaguje ne strahote, da bude toliko srođen sa njima da na licu ima samo neku vrstu kamene maske, ali Rohrig previše deluje kao da i inače ima taj izraz lica. Iako ne previše veseo. Sumrak srca će već sam uslediti. Međutim, kao da nije bilo dovoljno što mama i tata više izgledaju kao baka i deka, nego je dete koje treba da bejbisituje zapravo velika lutka sa porcelanskom glavom. Prema kojoj treba da se odnosi kao prema živom detetu poštujući strogi set pravila. Budalasta je tragedija što će oskarovska nominacija Charlotte Rampling, i njena uloga u ovom filmu, ostati u senci njenih ispravnih i pogrešno PC-nacizovanih. Jer Charlotte Rampling je pokidala u ovom filmu. Ne samo za tri neboderke Beograda na vodi iznad ovogodišnje konkurencije, već dugo unazad. Ili In The Bedroom. Ili The Remains Of The Heart. Ili neki četvrti gerijatrijski film u kome ljudi nešto čine iz ljubavi i za ljubav svojim višedecenijskim partnerima. Prema kratkoj priči Davida Constantinea namirisao sam to negde na pola filma, matere mi. Film je režirao Andrew Haigh koji se do sada, i kao scenarista i kao reditelj, uglavnom bavio gej parovima u TV seriji Looking i filmu Weekend koji ulazi u treću godinu čekanja da ga odgledam. Deluje da je sa heteroseksualnom postavkom u 45 Years Haigh zaronio mnogo dublje i van polova i probao da se raspita šta je to ljubav, od čega je ona i ima li rok trajanja. I da li je taj rok u onome ko voli ili onome ko se voli. A onda pravoniotkuda, kao u životu ili filmu , Geoff dobija pismo u kome ga obaveštavaju da je negde u Alpima izgleda pronađeno telo njegove devojke koja je, pre više od 45 godina, nastradala tokom planinarenja sa njim. Ovo nije triler, nema nikakvih aluzija da ju je Geoff ubio, ne budalite. Ta devojka je izgleda bila prva? Iz dana u dan, u sedam dana koji vode ka proslavi, mi pratimo kako u Geoffu sećanje na mrtvu curu lagano postaje neizbrisivo i poput lavine koja ju je zatrpala sada počinje da ruši i njegov i Katein odnos. Iako je sve već gotovo, zar ne? Oboje su na par koraka od groba. Kate počinje da sumnja, da bude ljubomorna, da lagano shvata... Da li je Geoff ikada voleo? Njegov govor na proslavi je jedna od najgorčenajslađih pilula koju je neko morao da proguta. Scena nakon scene poput oštrice noža seče naša srca i razotkriva... Da li je sve bilo uzalud? Da li je već sama činjenica da se neka sumnja uvukla u srce dokaz tome? Da li je Kate toga bila svesna? Slomljene i zle oči Charlotte Rampling kreiraju vatromet značenja i osećanja. I to mi je, zaista, prva i najbitnija stvar koju želim da vam kažem i iskoristim je da vas ubedim da ga pogledate. Sama istraga propletena je prvim signalima demokratske borbe, pre svega lokalnog radničkog stanovništva koje traži bolja prava, ali talog višedecenijske diktature oseća se kroz susrete sa ljudima koji su svi izloženi nekoj vrsti sistematske, psihološke auto-represije. Rodriguez nas kroz priču provodi raskošno koliko se može. Njegova režija bazirana je na sjajnoj fotografiji, maestralno odabranim uglovima kamere i planovima, pitkom, ali napetom toku priče i junacima čiji odnos lagano počinje da tinja ražaren razvojem slučaja. Dok sa druge strane ostaju neobično lepe i skoro nadrealno takvoj sredini nepripadajuće žrtve. Bongov Memories Of Murder mi deluje kao dobra referenca, jedino što je Rodriguezov film još disciplinovaniji, pročišćeniji, ali kotrlja sličnu melanholiju i osećaj da su junaci, uprkos rešenom slučaju, stigli par ubistava prekasno. Možda je u ovom filmu umetnost jednaka zanatstvu, ali ponekad je vrhunska izrada ono što i treba da vas ostavi bez daha. I to ne naročito dobro. Pavel je svoju metafizičku priču o epidemiji koja hara nedefinisanim vremenom i prostorom režirao za sve pare. Na momente je čak delovalo da se fotografijom nije bavio jedan čovek već tim ljudi treba proveriti koji su, opet za sve pare, želeli da iskoriste svojih petnaest minuta na filmu. Iako na momente vrlo lepo postavljene i slikane, scene relativno brzo proizvode utisak prekomerne upotrebe filtera na instagramu. Sve deluje da je Pavel zarad pričanja što lepše priče zaboravio da ista mora i da postoji, u nekakvom relativno logičkom dramaturškom sledu. Uz pomoć lokalnog sveštenika ona dolazi do nekakvog pravoslavnog, faustovskog spisa koji pokazuje da je za nečije izlečenje potrebno ući u njegov svet um, dušu... Druga polovina filma, koja od nekog trenutka i nema neke naročite veze sa prvom, bavi se tim nadrealnim, metafizičkim putešestvijem koji, majkemimile, pre deluje kao povod za Pavelove rediteljske vizije, nego za logiku priče u kojoj se mešaju demoni, noćne more, psihologija i solidan rad na scenografiji. Ali, ipak sam sebi pre više godinama, treba napomenuti fusnotirao da treba da podgledam i njegova dva filma koja prethode Incendies, i rado ću pogledati svaki njegov sledeći. Zato što mi se čini da Villeneuve voli da režira, ne želi da bude i reditelj i scenarista, i stalno traži načine da ispriča priču na drugačiji način od prethodnog. Ono što možda povezuje ova četiri filma na rediteljskom planu jesu ambivalentni junaci koje Villeneuve naizmenično primiče i odmiče od gledaočevog srca, kao i jasna namera da svaki film zaživi nekom vrlo specifičnom i upečatljivom atmosferom. Sicario, priča o tome kako se sve Ameri CIA bori protiv meksičkih švercera drogom, malčice varira osnovne parametre Villeneuveove režije, i to uglavnom na njegovu odnosno štetu filma. Pre svega, u FBI agentici Kate Emily Blunt , Villeneuve nema dovoljno upečatljivog junaka. Vreme unutar koga operiše radnja ovog filma 48 sati ili malo više je prekratko da bi čvrsti moralni nazori, kao temelj njenog lika, zaživeli na pravi način u našim očima. Međutim, drugi problem je veći- onaj koji se tiče atmosfere. Film počinje ne uspelom FBI akcijom u hvtanju nekih kidnapera i vrlo brzo potom Kate dobija priliku da se pridruži CIA timu u hvatanju opasnog meksičkog dilera drogom. Usporeni ritam konvojskog putovanja agenata u Meksiko, dovođenja Meksikanca u Ameriku je maestralan. Villeneuve je zadao zadatak brojnim akcionim i triler filmovima kako se sa minimalno akcije pravi i oseća tenzija, koja potom postaje pravi predmet naše pažnje. Ali, ubrzo nakon toga, Villeneuve je prinuđen da ubrza stvari kako bi ispričao priču do kraja, uveo tvist, postavio moralna ogledala i doveo junake pred različite odluke. Nešto od jeze u koju smo bili uvučeni na početku filma ostaje da se vuče za Benicijom, ali bojim se da je i to ostalo prigušeno njegovim prigušivačem. Najgore od svega je što se Villeneuveov osobeni tretman akcionog filma potom pretvorio u neubedljivu debatu o moralu i pravdi, koja me samo na trenutak tvrdoglavim stavom glavne junakinje podsetila na Woody Allenov Irrational Man. Ne shvatajući to, Kate ispada skoro nesimpatično detinjasta u svom ponašanju, što je predaleko ispod nivoa stilizacije koju je ovaj film sebi napravio. Da nema tih dolara bio bi u drugom društvu, možda odabranijem, ali svakako skrajnutijem u stranu. Niti primio k srcu. Čak mi je i spinofičnost ovog filma u odnosu na X-Men franšizu sporna, koliko i nepotrebna. Jer Deadpool ne može biti dalje od blago spečenih iks-junaka. Ima nekoliko nivoa na kojima se Deadpool razlikuje od klasičnog superherojskog filma. I svi oni na različite načine i u različitoj meri duguju nekim, relativno svežim, filmovima poput Zombieland inače, scenarističko ostvarenje Rhetta Reesa i Paula Wernicka, koji su radili i na ovom filmu , Kick Ass i 1 i 2 , Kingsman: The Secret Service, American Ultra, a verovatno bi ovde mogli da dopišemo i Iron Man 1-3 u izvesnoj meri. Radi se o filmovima koji u poznate žanrovske obrasce ubacuju: junake sa smislom za humor, zatim humor, R-rated detalje i sadržaje i generalno dejstvuju sa nekom vrstom ironičnog odnosa spram uštogljenog i sterilnog sveta superheroja. Među pobrojanima, Deadpool je svakako najradikalniji, ali još više voljan da nam to neprekidno napominje. Deadpool izgleda kao neki kul You Tube snimak zajedno sa komentarima na njega iz kojih se izrodio isti taj kul You Tube samo izmenjen u skladu sa komentarima, i sada sa još boljim, novim komentarima. Deadpool je u permanentnom samoposmatranju i pokušajima da bude kul i bude kul u vezi sa tim da je kul. U više navrata, dok od nekog trenutka to ne postane normalno, Deadpool će kao pripovedač rušiti realnost radnje, prvo metareferencama na nastanak samog filma i glavnog glumca, a potom obraćajući nam se raznoraznim komentarima, mahom da pokupi još par tapšanja po ramenu za to koliko je kul. Ovaj veoma riskantan potez od strane reditelja Tima Millera uglavnom je sproveden veoma pametno, jer ništa pametnije od toga nego da publici daš priliku da se oseća pametno, jer se smeje pametnim forama. A u punom Cineplexu se smejala, baš. Kao i u Tarantinovim filmovima i u Deadpool postoji ta snažna meta-filmičnost i raspričanost koja instantno otvara put zbližavanju sa junakom i pričom, a to nije nešto što se ikada dešava sa preostalim superherojima, gde nas i fantastičnost priče i njihova otuđenost uvek drži na distanci. Deli našu podzrivu perspektivu na ostale superheroje i način e na koji su oni prikazani u filmovima, na drvenost svega toga. On sam želi da uradi sve ono što smo mi ponekad želeli da urade ostali superheroji. Da imaju mane i da im daju oduška. Da sve bude malo sirovije, sa više seksa i bezobraznog humora. U svom zborniku razgovora sa raznim komičarima, Judd Apatow piše kako je jednom slučajno saznao da se afro-američki glumci ne ljube previše u holivudskim filmovima, jer gledaoci širom sveta ne vole to da gledaju naročito istočno od evropskog raja. A to tržište je baš prošle nedelje postalo najveće filmsko tržište na svetu sa zaradom od pola milijarde na boks ofisu za nedelju dana ili beše za jedan vikend? To vam sve pišem, jer sam i sam duboko svestan zašto ovakvih filmova nema više. Iako je Tim Milleru ovo prvi film za ne poverovati! Tu Deadpool apsolutno trijumfuje. Svakim momentom ovog filma pametno i detaljno pozabavljeno se tako da se izvuče maksimum i da isti ostane u ravni sa tonom filma, i tu negde izbijena je neka spontanost i toplina. Koju, recimo, imate u genijalnom Superbad jednom kada ekipa odlepi ili u Kick Ass, već od scene kada Nicolas Cage puca u malu Chloe. U Deadpool nema iznenađenja, jer ona su istog trenutka najavljena, prokomentarisana i postmodernizovana. Mene je to držalo na distanci ceo film. Želeo sam da volim Dereka i ekipu i u novom nastavku, koji nam stiže 15 godina kasnije. Derek i Hansel su i dalje sjajni. Ali njihovo vreme je prošlo. Zoolander 2 ne uspeva da bude kemp koliko je prvi deo bio, što je, barem meni, bila njegova najveća snaga. Nešto kasnije, Stiller je sličan pristup i humor primenio i u Tropic Thunder sa uspešnim rezultatom. Ali Zoolander 2 je overdozirao svim stvarima koji su ga svojevremeno učinili miljenikom fešn industrije i svih fešn ljudi širom sveta. Prvo, radnja je nepotrebno infantilizovana i to ne u pravcu fine, apsurdne komedije kakvu su stvorili Edwards i Sellers u Pink Panther serijalu iz koga Stiller očigledno crpi inspiraciju , već pre u pravcu spuf komedija Davida Zuckera, istina nešto promišljenije i duhovitije nego što je on radio, ali ne mnogo. Veći je problem što zbog toga Zoolander 2 često izgleda kao tip komedije kojoj želi da se ruga. Zaplet nije loš, ali mu fale kraj drugog čina i pravi treći čin. A to odsustvo radnje tj komičnih obrta nemušto je kompenzovano bulumentom selebritija koji defiluju kroz ovaj film i pretvaraju ga u neku vrstu katastrofalnog tribjuta Zoolanderu, s obzirom da svi oni deluju kao da se pojavljuju iz simpatije prema Stillerovom prvom ostvarenju, nego za pare. Nažalost, ono što donose filmu mnogo je manje od onoga što im on oduzima, pa na kraju, u pomalo surovom obračunu Mugatua sa fešn industrijom, sve neočekivano izgleda kao bespotrebno ruganje ljudima koji su Stilleru izašli u susret. Pomalo smeta što Derek i Hansel, koliko god bili idioti a la Dumb and Dumber, ipak, dolaze iz sveta mode, koji se neprekidno menja. Zoolander 2 se, uglavnom, svodi na to da svi pokušavaju da ponove sebe iz prvog dela, pa imaju problema da to urade. A vreme između dva nastavka još uvek se nije specifikovalo ni na koji način pa da budi nostalgiju. Stiller se nije pokazao ni kao naročit reditelj, pa film dobrim delom izgleda kao loša komedija za decu ili kao treći nastavak Night At The Museum. Egezktli, kao nešto što niste, niti mislite da morate da gledate! S tim u vezi, The Lobster, proširuje teren rečenog na nekakvu nedefinisanu i apstraktnu budućnost. S tim u vezi najbolji film Yorgosa Lanthimosa jeste film. Koji je uradio njegov zemljak Alexandros Avranas, ali sledeći Lanthimosovu viziju i estetiku. U The Lobster treba da prihvatimo sledeće- život je dozvoljen samo u paru, hetero ili homo, nije bitno. Oni koji pod kraj tih 45 dana ne nađu para, a odjednom više ne žele da nastave dalje kao životinje, odlučuju se na pobunjeničko bekstvo u obližnju šumu zašto samo tu, ne znam. Ili sam ja to sve, barem, tako shvatio. I dok je čudan i neobjašnjen, Lobster drži pažnju. Lanthimosov problem je što kada sebe dovede u situaciju da psihološki uverljivo vodi svoje junake ili njihove odnose, on ređa klišee i banalnosti. The Lobster kombinuje Joneska, Becketta i njihove apsurdne travestije realizma sa pomenutim Orvelom misli se na 1984 i njegovo odricanje prirodnog ljudima, i u tom prostoru pokušava da otkrije šta i kako povezuje ljude. Ali, i koliko smo spremni i sposobni da odustanemo od onoga što nas čini onim što smo i da se promenimo zarad uspeha. Colin Farrell, kao šmokljasti čini mi se arhitekta David, čiji brat je već postao pas o kome on sad brine , daje sve od sebe da u skoro čaplinovskom biću svog junaka nađe dovoljno stvari zbog kojih će nam ovaj biti simpatičan. Ali, Lanthimosov film, iako liči da jeste, nije o Davidovom proputovanju kroz sve ovo, jer tu su i po meni nepotrebni lovovi, zatim šumski pobunjenici, zatim neobjašnjena putovanja u grad, zatim odbojna Lea Seydoux, sa svojim agendama... A bogami, ni za Rachel Weisz, kao Davidovu izabranicu, nije ostavljeno mnogo toga, sem bizarne odluke da ona bude narator filma. Da li to onda na kraju treba da tumačimo kao naše pravo ili kao našu slabost, ostaje na nama da odlučimo. S tim u vezi, početak filma lako moguće odgovora na njegov kraj. Ali ne i na ovo pitanje. S jedne strane, ja je doživljavam kao bastion ljudskih sloboda. E, sad, ako se te slobode nameću pridošlicama , da li su to onda slobode ili neslobode? I da li Evropa demonstrira veću liberalnost ako prihvata tuđe običaje i navike, nego ako ih menja? Srećom, ne govorim o klitorisu, nego o televiziji, muzici, telefonu, kratkoj i šarenoj odeći, druženju sa dečacima itd... I šta da radimo ako je zemlja u kojoj se sve to dešava, nama geografski bliska i sekularna Turska? Ovaj film se, srećom, ne bavi tim pitanjima. Pet sestara, tinejdžerki uzrasta od 12 do 16 godina, po mojoj slobodnoj proceni , završava školu. Leto buja svuda oko njih. Zajedno sa dečacima iz odelenja odlaze do mora i tu se zajedno kupaju. To se ne dopadne jednoj komšinici. U svom debitantskom ostvarenju, Deniz Gamze Erguven, kontrira skoro perverzno dočarane igre i nestašluke devojčica koje će sigurno napaliti pedofile u publici sa surovom rutinom spremanja devojaka za bračne obaveze. Ime filma, možda previše banalno, ali sa dosta divljenja, naslućuje kakve napore društvo čini da bi ih pripitomilo. Sve devojčice su poput vila, živog duha, mašte, vesele i plemenite. Strogi običaji imaju samo jednu nameru- da zatru šta se može od toga, a ostalo stave pod kontrolu. U tom kontekstu, Denizin film deluje kao vrlo ciničan i opor komentar Sofijinog, iako oba stoje u odbrani sličnog problema. Mustang je, uprkos temi, veoma lep, i na momente komičan film. Iako se sve odigrava na obali mora, mi smo neprekidno zatočeni u kuću koja sa svakim narednim nestašlukom devojčica postaje sve više kao zatvor, ali devojčice se neprekidno trude da svojim duhom i postupcima to prevaziđu. Deniz je mogla da da još malo prostora poeziji, i da nas pusti dublje u njihovu intimu, pre nego što su se mustanzi oteli svakoj kontroli... Možda će vama kraj filma izgledati kao da odgovara na gore postavljena pitanja, ali ja imam još jedno za vas- a šta su drugo devojčice mogle da urade? Sky Ferreira Ignition - Chaosmosis Cavern Of Anti-Matter - Tardis Cymbals Duophonic - Void Beats Invocation Trex Stranded Horse — Monde Talitres - Luxe Dj Mabheko - Syagwaba 704 Gqomu Gqom Oh! The Sound of Durban vol. Da li smo mi krivi što smo ga, možda, kao takvog čekali i konačno dočekali? The Life Of Pablo ni u svojim najluđim snovima nije najbolji album svih vremena. Međutim, tužno je što i u ovim manje ludim, nije čak ni najbolji album koji sam čuo u februaru ta čast dele Tricky i Adrian Younge. Da li će se album zvati So Help Me God, Swish ili Waves, da li će o tome odlučiti glasiči na Tviteru kod žene mu Kim, da bi se na kraju zvao The Life Of Pablo... Iz razloga koji su nama najmanje jasni. O tome da je treklist krajan i prekrajan do poslednjeg trenutka digitalne objave, do te mere da je Tidal opet zajebao stvar i kao 17. To nikako ne može biti stvar genijalne kreativnosti, koliko ozbiljne nesigurnosti, a možda čak i aljkavosti. Podsećam sav taj cirkus počeo je još krajem 2013. Sva sreća pa je Kanye u suštini ipak preduzetnik i pragmatik, a manje genije, pa nismo kao u slučaju Brian Wilsonovog Smile čekali više decenija da dobijemo... The Life Of Pablo svakako nije, niti može biti album koji je Kanye zamislio i započeo pre tri godine. Iako, paradoksalno, tako najviše zvuči. Ali, desio se i taj Kendrickov album, koji ga je, barem za crnu zajednicu, odjednom učinio relevantnijim i progresivnijim od Kanyea. A to ovaj, iako je Kendricka udomio na jednoj od pesama No More Parties In LA , niti može, niti ume da podnese. The Life Of Pablo je tako od prošle godine dobio novi zadatak- da ne samo bude veći od Isusa, već da bude veći i od Kendricka. Na poslednjoj verziji albuma jer Kanye je ovu o kojoj pišem već povukao iz opticaja kako bi prepravio Wolves ima 18 pesama, od kojih čak 7 traje dva minuta i manje. Ako mene pitate i niste Ramones, pesme od dva minuta mogu biti samo skice za pesme. I u Kanyeovom slučaju, bojim se da je to stoprocentni slučaj. Father Stretch My Hands Pt. Kao da mu to nije bilo dovoljno, Kanye je odmah zatim postavio i Pt. Iz aspekta produkcije i inovacija kasni barem nekih četvrt veka. Naredni dvominutaš je Feeback, za kojim odmah sledi Low Lights. Prva ima fenomenalan sirovi Gold Digger vajb koji se vrti okolo izmodulirane sint deonice. Lako moguće da je ovu stvar Kanye napravio još pre 10 godina. Da, onog od pre tri godine. Ako vam se čini da album nikako da počne, taj osećaj kulminira u ovoj stvari. Freestyle 4, jedna od 4 stvari koju potpisuje samo Kanye, podseća na neki Carpenter ovski saundtrak u koji je Kanye zalutao i pokušava da ostane kul. Odmah iza toga sledi I Love Kanye u kojoj Kanye misli da nam sve što radi nije dovoljno jasno pa pokušava da pojasni. Ovo je trebalo da bude početak albuma, jer nakon ove KanyevoliKanye stvari stvarno imate bolji utisak da je nešto počelo. A ni fora kako je on učinio Taylor slavnom nije neka, koliko god mi ta riba bila blokator za smisao i percepciju moderne muzike. Ah, da, zaboravio sam prvu stvar, Ultralight Beam, autotjunovani mega-gospel koji bi očigledno ili- koji je, očigledno lepo stajao i na My Dark Twisted Fantasy. FML je tamo gde bi Kanye trebalo da bude. Weekend je pokidao koje god da je srce Kanye izneo pred njega. Kompaktno, a ispod- trista čuda! Real Friends i odlični Ty Dolla Sign nastavljaju dalje, mračnjikavim putem, šetajući oko zvukova kao da su hologrami. Wolves, čak i bez Siae i Vica Mense, podseća da ovu vrstu 808-bluza Kanye radi bolje od svih, a efektnoj špageti aromi doprinosi operski glas gostujeće Caroline Shaw. Ovo je r'n'b kakav bi opušteno mogao da se nađe na drugom delu Watch The Throne. No More Parties In LA ne kapiram, baš kao ni Kendricka, niti Kendrickov doprinos ovde. Sve što liči na Kanyea retardirani sempl glasa koji se ponavlja u pozadini mi je draži i bliskiji od svega drugog ovde. Na kraju imamo Fade, u kojoj su semplovani Mr Fingers bog i Hardrive, ali miksovanje old skul hausa i Kanyea ovde je manje prirodno od mrdžovanja sa Daft Punk u Stronger. Kao da se Kanyeu mnogo ideja vrtelo u glavi o tome kako bi sve moglo, da bi ih na kraju sve prihvatio. Na stranu što pesma krene, pa u poslednjoj trećini krene da se nećka. Uprkos manama, The Life Of Pablo uspeva da se održi na jednom mestu i možda bolje funkcioniše percipiran kao mikstejp, nego kao regularno izdanje, što, s obzirom na to kako je došao na svet i dalje dolazi možda i jeste više istina. Da je kojim slučajem Kanye uspeo da drži svih svojih 53 miliona gladnih usta zatvorenim i da je izostala sva najavna buka pa i bes , The Life Of Pablo bi više bio ono što jeste, a manje sve ono što sada svi pokušavaju da nađu u njemu. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. VELIKA MOLBA: Šerujte samo preko Facebooka. NAPOMENA: Ova recenzija se odnosi na prvih 58 minuta filma tj 2 od 3 priče o omnibusu , jer sam samo toliko izdržao. A sve deluje kao da je u pitanju osveta zbog seksualnog zlostavljanja. Gde se pravi nežna paralela između devojčice i morskog praseta koje je njen ljubimac. U drugoj priči gledamo kako troje nemačkih neo-nacista, u društvu sa gostujućim prijateljem iz Engleske, bristatoniše par poljskih gluvonemih emigranata. Sve to prošarano je ciničnim flešbekom u naci prošlost u kome upoznajemo legendu o magičnom talismanu koji može da učini da dve ličnosti zamene tela. A koji je sad u posedu sirote gluvoneme Poljakinje. Šokiran sam da je autor prve priče već više decenija u filmskom poslu, sa pozamašnim opusom iza sebe, s obzirom da i njegovo ostvarenje kao i ovo drugo izgleda kao nadrkani studentski film ić u kome opravdano naloženi i besni studenti pokušavaju da nam skrešu sve u lice, nebiranim filmskim jezikom. I mlohavim kurcem u krupnom planu. Ne znam šta je gore, gluma, režija, montaža, stil, namera ili ideja autora. Stvari su odrađene na prvu loptu, sa labavim ili istrošenim pokušajima da se bude angažovan i provokativan, dok smo na nivou priče izloženi podjednako apstraktnim i klišeiziranim junacima koji nas tek ni na koji način ne vezuju. Jezivo iz svih mogućih pogrešnih razloga. Inicijalna istraga imala je za cilj da dokaže u kojoj meri su raznorazne gradske i crkvene instance pomogle ne sprovođenju pravde, ali je potom slučaj toliko porastao da je pokrenuo lavinu sličnih istraživanja širom sveta i doveo do poražavajućih rezultata. Najviše po katoličku crkvu. Jasno vam je da je sve rađeno prema istinitom događaju. U jednom trenutku, jedan od junaka filma pozvaće se na čuvenu izreku, a potom njenom varijacijom objasniti i o čemu se, zapravo, radi u ovom filmu, tačnije o čemu se, zapravo, moglo raditi u ovom filmu. U režiji glumca i reditelja Toma McCarthy-ja, Spotlight je verovatno najdosadniji i najravniji film o bilo kakvoj istrazi. Iako je oko sebe okupio impresivan glumački tim Mark Ruffalo, Michael Keaton, Rachel Adams, Liev Schreiber opet upetljan u katolička zlostavljanja... Ali tu bih pre zamislio pokretne stepenice u nekom tržnom centru, nego komandnu tablu spejsšatla. Spotlight nema emocija, čak ni kada žrtve ridaju ispred naših očiju i, probranim rečima, pokušavaju da nam opišu svoja zlostavljanja čak i na tom nivou film sam sebi skače u usta i biva manje sirov i deskriptivan nego što novinari traže od žrtava u filmu. Veliki problem je i to što Spotlight dejstvuje iz pozicije u kojoj o temi zlostavljanja već nisu snimljeni neki filmovi i još bolji dokumentarci, o temi o kojoj je progovoreno na svim mogućim nivoima, sve do South Parka. Spotlight ne traži neki svež ugao gledanja na tu stvar i tu istragu, već joj prilazi konzervativno i s idejom da je sama tema dovoljan da drži pažnju. Stvarno ne znam zašto je ovaj film zaslužio sve one nominacije koje dobio. U recentnom nizu filmova na sličnu temu deca vojnici u Africi , koju čine sjajni i solidni , Beasts Of No Nation, inače prva Netflixova originalna filmska produkcija, deluje najslabije, uprkos moćnijem budžetu. Mali Agu fenomenalni Abraham Attah nakon što mu vojnici ubiju oca i starijeg brata majka je sa sestrom ranije pobegla , završava u paravojnoj jedinici podmuklog Komandanta koga igra Idris Elba. Film nas potom moram da kažem prilično eksploatacijski provodi kroz muke ovih vojnika i zločine koje su prinuđeni da čine. Pokušaji ubijanja uhvaćenog neprijatelja satarom po glavi, naročito su upečatljivo i dobro izvedeni. U kojoj stvarno treba da završe ova deca, a ne film. Iako u filmu postoji osnov da Beasts of No Nation bude priča o dva mala ratna druga, sa vrlo sličnim sudbinama, Fukunaga je to ostavio da bude samo jedan od slojeva u krojenju Aguovih ratnih dana. I, generalno, sve što se tiče Agu i njegovog ratovanja ima veću autentičnost i cepa emocije na atomskom nivou, nego bilo šta drugo. Možda je Fukunaga želeo da Aguovu priču prelomi kroz kvazi-očinski odnos sa Komandantom, ali od početka te stvari stoje loše, a idu ka sve gorem. Komandantu će Agu na početku privući pažnju iako ga ništa posebno ne kvalifikuje za njegovu pažnju- on je ko zna koje siroče koje silom prilika završava u njegovoj jedinici. Nešto kasnije, Agu će, kao i njegov drug Strika, završiti u pedofilskom naručju Komandanta što je verovatna jedina jebena stvar na ovom svetu koju n. U toj i takvoj Rumuniji, cigani su i dalje robovi koji žive na mizernim ljudskim pravima i prepušteni su volji svojih gospodara. U toj i takvoj zemlji, žene su potpuno obespravljene i, čini mi se da je to ključni momenat ovog filma, teško je pronaći razlog za život. Ne znam kakvo je stanje u današnjoj Rumuniji i da li ona zaslužuje baš ovako crnu i oštru alegoriju. Milčetov Dust mi, iako sa daleko poetskijim namerama, deluje mnogo impresivnije naročito kako godine prolaze. Ruski Teško je biti bog, iako tematski i žanrovski sasvim drugačiji, kida u pogledu hiper-realističnosti dočaravanja istorije i to ne samo u pogledu scenografije, kostima, već i mizanscena i masovki. Možda su Django Unchained, pa i Čarlston za Ognjenku, Uroša Stojanovića, bolji reperi, iako oni ne pretenduju, kao Jude, da budu istoriografski i etnografski pedantni, ali se na sličan način igraju sa motivima jednog i drugog. Baš u toj igri, Judeov film je najslabiji. U najboljem slučaju, Aferim! Kao i većina njegovih poslednjih filmova i ovaj ima moralno nepodobnu tezu koju potom razvija u komičnu dramu i ostavlja nas sa jednim od mogućih ishoda. Ovaj put, Allen se bavi pitanjem da li je moralno lišiti svet loše osobe nelegalnim putem ako je to u interesu dobra, i boljitka sveta. Kao i obično, Allen, opoziciju njegovim delanjima pravi u njegovom emocionalnom izboru, studentkinji Jill Emma Stone koja zagovara poštovanje pravila i oštru visokomoralnu politiku. Pored njih dvoje, tu je i Abeova koleginica Rita Parker Posey da pravi ljubavni trougao i dosta trapavo potpomaže otkrivanje Abeove krivice. Allenov film nije zabavan. Phoenix uopšte ne ume da pronađe allenovski štimung i glumi polu-psihodelično kao da je kod P. Andersona, dok Emma ne širi nikakve emocije i deluje potpuno neuverljivo, prvo kao zaljubljena, a potom kao razočarana studentkinja. Nisam siguran ni da se sve do kraja filma iskristalisalo šta je Allena zanimalo u čitavoj priči. Kao niti koju opciju on kao zagovara. I dan-danas o tome šta se stvarno dogodilo priča se nerado, naročito javno. U školama se do detalja izučava kako su hrabri borci svojim prstima bušili oči komunistima, a počinitelji ovih zlodela važe za najuglednije članove društva. Za razliku od i dalje neverovatnog, , koji je transcendirao dokumentarac i napravio neku vrstu performansa od istraživačkog rada, The Look Of Silence je daleko konvencionalniji, ali i intimniji, samim tim i svirepiji. Adijev brat ubijen je u pokolju tri godine pre njegovog rođenja. Za razliku od The Act Of Killing koji je očigledno umetničario materijalom, The Look Of Silence na momente preočigledno orkestrira ljude i događaje, a ponekad je vulgarno naturalističan u dočaravanju aktera kupanje starog Adijevog oca, koji je gluv, slep i dementan, skoro kao savršena metafora ponašanja svoje zemlje u odnosu na njenu istoriju, sa jakim bolom u srcu. Skoro kao da je Oppenheimer plašio da će njegov materijal biti preslab nakon eksploatacije iste ove priče u The Act Of Killing , pa je to snažno kompenzovano nekim scenama koje su na granici eksploatacijskog. Ipak, ono čime The Look Of Silence najviše izaziva tišinu jeste pitanje- čemu sve ovo? Čemu služi kopanje po prošlosti u okolnostima u kojima je život već naredio da njene dve verzije zločinčeva er se tako kaže? Čemu služi bilo kakvo suočavanje sa nečim tako neobjašnjivim kao što je klanje i sečenje ljudi i bacanje njihovih tela u reku, a potom smejanje na račun toga da dugo posle toga niko nije želeo da kupuje i jede ribu, jer je znao čime se ona hranila... Jedino što sam ja pokupio kao utisak jeste da čovek može sve da nadživi u životu. Da sa svim može da se suoči. Da sve može da sakrije od sebe. Oppenheimer je više hipsterski distanciran i traži načina da stvar umetnički urami, da uspe da dokaže da je zbog umetnosti došao i da je umetnost postigao. Brooklyn je u najboljem slučaju film za tetke, po mogućstvu one koje su živele, radile i gledale filmove krajem šezdesetih, ili osamdesetih, u svakom slučaju nikako ovih dana. Scenarista Nick Hornby a prema romanu Colma Toibina , sa blagim izuzetkom An Education, uglavnom piše za starce, tj starice, tj ljude koji nemaju preteranu potrebu za neprijatnim, do te mere da i neprijatnim vole da se bave na prijatan način. Takav je i ovaj film. Brooklyn je film koji cela porodica, od prababe do petogodišnjeg deteta, može da gleda zajedno, uz propratna pedagoška objašnjenja za mlađe naraštaje. Ne znam čime je Saoirse Ronan impresionirala raznorazne žirije, ali prevaziđenost njene glume zaista savršeno izgleda u prevaziđenosti svih elemenata u ovom filmu. John Crowley dosledno sprovodi svoju rediteljsku estetiku, ali Brooklyn nije listanje albuma s početka XX veka, on je gledanje dokumentarne TV emisije o albumima i vremenima s početka XX veka. Glavna junakinja, po povratku u Irsku slede spojleri!!! A mi smo prinuđeni na još jednu turu prizora koji idealizuju Ameriku. A Bruklin te i takve Amerike je toliko besprekoran u pružanju dobrodošlice ok, jednom kad prođete carinu da će onima manje sklonim idolizaciji Amerike proraditi čir. Primera radi, Brooklyn se dešava u manje-više isto vreme kada i The Knick, a u više navrata fokusiran je na probleme emigranata, ali kada ih uporedite deluje da je The Knick smešten u američki mračni srednji vek. Ali drago mi je što sam pogledao njegov novi film, jer mi se čini da mu je ovaj svakako najbolji, a svakako i najduhovitiji. Iako ne izgleda tako. Na početku filma citirana je četvrta knjiga Mojsijeva u kojoj se kaže da je bog prepoznao vrednost dobra i da je onda odlučio da svetlost odvoji od tame. Ispravite me ako grešim, ali meni se čini da mi u ovom filmu prisustvujemo njihovom ponovnom sparivanju, a ne filmsko-meaforičnoj izvedbi narečenih božijih aktivnosti. Postavka i zaplet El Club u nekom malčice bolesnijem ili smelijem svetu mogla bi da posluži i kao odličan materijal za sitkom. Naime, u nekom primorskom mestu u Čileu u jednoj kući žive četiri starija muškarca i jedna žena. Ono što ih povezuje jeste da su svi nekada bili crkveni službenici, sveštenici i časne sestre, ali su u praksi u nekom trenutku zglajzali. Oni žive u toj kući diskretno i anonimno, bez želje da okolina nanjuši o čemu se radi, uvezani u striktna pravila ponašanja kojima diktira ražalovana časna sestra. Jedina zabava im je klađenje na trkama pasa na kojima se trka i njihov hrt pronađen na ulici. Film počinje kada se postojećem timu pridruži novi sveštenik. U celom tom procesu, i sveštenik-vaspitač, koji grabi najviše pravde za sebe, učiniće se crnjim od samog đavola, a i ostali ukućani još jednom će pokazati svoje nakaradne prirode tj čime su zaslužili članstvo u ovom prestižnom klubu. Larrain je odličan u detaljima, vrlo dobar u psihologizaciji svojih likova i solidan u vođenju priče, koja katkad zapada u nepotrebna ponavljanja Sandokanove tirade ili ne baš jasne dramske čorsokake ekipa mladih na plaži i jedan od sveštenika. Ali mi je generalno najžalije što sve u još većoj meri nije bilo komedija. Ova vrsta ekstremnih zahvata često karakteriše nove nemačke filmove i u tom smislu ovaj film dosta toga nastavlja i duguje Lola rennt, Toma Tykwera. Nisam bio impresioniran time, a ne mislim ni da bi film nešto izgubio da je imao desetine sitnih rezova unutar istog vremenskog raspona. Pitanje je i da li bi ih gledalac primetio i to bi, po mom mišljenju, bio veći kompliment reditelju. Kvalitet Victorie je u svemu drugom. Prva polovina ovog filma je berlinska verzija Before Sunrise. Upoznajemo Victoriju, a potom se iz grupe izdvaja i Sonne, šarmantni, balkanoliki momak, i Schipper dosta vremena posvećuje građenju njihovog odnosa. Ono što Victoriji prija je ono što prija i svakoj ženi, ispravite me ako grešim što Sonne ne laže, ne folira se i mahom je neodoljivo iskren. Scena u kojoj Victoria virtuozno odsvira Listov Memphisto Waltz otvara nam njen svet i snažno ih vezuje, deluje, jer su im mladosti slično izranjavane. U drugom delu filma, koji počinje ubrzo nakon scene sa klavirom, počinje Bonnie-Clydeovska akcija puna simpatičnih i crnohumornih realističkih detalja, kojom se produbljuje njihov odnos, ali šire plasira i sliku jedne generacije čiji emocionalni i svaki drugi avanturizam daleko premašuje njihove kapacitete. Ja zagovaram ovu drugu opciju. Jer ovo je film o njoj. Ono što mi se nije nimalo dopalo je kraj filma tj neznanje gde film treba da završi. Sve do trenutka kada se radnja vrati u klub iz koga je potekla, ja sam bio oduševljen. Neka vrsta pametno dočarane iracionalnosti provejava ovim filmom, i u nekom trenutku postane ljubav. I Victoria je uspela to da oživi. Ne znam čemu je bila potrebna dobra i hiper-realistička policijska jurnjava, somnabulni segment sa otimanjem deteta beba koje spava na terasi, neprobuđena pucnjavom i roditelji koji nisu pojurili da je sa te terase sklone od rikošeta?!! Sve što sam tu saznao o Victoriji, znao sam i pre toga. Želeo sam da njihova akcija uspe, bez posledica. Radovao me je adrenalin koji ih je obuzeo. Schipper je nepotrebno i neuverljivo survao svoj film u melodramu, donekle i psihopatizujući svoju junakinju, i to nakon što ju je učinio živom i ranjivom.

Our Miss Brooks: Conklin the Bachelor / Christmas Gift Mix-up / Writes About a Hobo / Hobbies
Natočila je dvije čaše vinjaka i sjela do mene. Na drugoj strani, devize za plaćanje anuiteta pribavljaju se po nižoj ceni od realne. Još uvek nisam odlučila. Željela se s njom ispričati a navečer će malo otići u grad i negdje na piće. Bilo je to kao kada sunce zađe za oblak. Desnom rukom držao sam joj glavu dok sam lijevom trljao njene nabrekle bradavice. Iako je tek svibanj noći su postale dosta tople pa sam na sebe odjenula kraću, prozračnu suknju i majicu kratkih rukava, a za svaki slučaj sam se ogrnula laganom vestom. Izvadio je kurac i ugurao joj ga u usta. Postavlja se, međutim, pitanje šta će biti sa tim sektorima kada se ukinu višestruki i uvede jedinstveni kurs, što treba da bude konačan cilj svake ekonomske politike. I dalje to mislim. Prodate ga u onih navedenih 500.

[Live chat sa curama|Pouzdani znakovi da mu je stalo|Ljubavnaveza.com : sajt za upoznavanje, ljubavni oglasi]

Oznake: r, e, Feist, &, Vilinska, prica

Pisma na engleskom jeziku

---

Click here: Engleski jezik poslovno dopisivanje knjiga

---

I would like to be a part of the department that developed the Internet Selection System but am unsure whether you have a current opening. Pisma poslovnog sadržaja pišu se prema određenim modelima, ovisno o različitim situacijama. Ako vam učenje putem Interneta ne odgovara, možete nabaviti knjigu koja sadrži sva poglavlja i vježbe obuhvaćene na ovoj stranici. Komunicirajte s vašim partnerima, strankama, dobavljačima i naručiteljima na hrvatskom ili engleskom jeziku putem pisma, telefaksa ili elektronske pošte.

Skoro ni jedna tvrtka u današnje vrijeme više ne posluje isključivo na domaćem tržištu. IMPORTANT: PLEASE MENTION TO YOUR BANKER THAT YOU WILL BEAR THE COST OF COMMISSION OUR SO THAT WE RECEIVE THE EXACT AMOUNT. Gramatika engleskog jezika nije iznad pameti prosečnog čoveka! IMPORTANT: PLEASE MENTION TO YOUR BANKER THAT YOU WILL BEAR THE COST OF COMMISSION OUR SO THAT WE RECEIVE THE EXACT AMOUNT.

Pisma na engleskom jeziku - U ovom priručniku, koji je napisan običnim jezikom, bez glomaznih definicija i nejasnih pojmova, čitalac nalazi jasna i jednostavna objašnjena za nedoumice koje ga oduvek muče u engleskom jeziku.

Pisma poslovnog sadržaja pišu se prema određenim modelima, ovisno o različitim situacijama. Na temelju tematski grupiranih poslovnih pisama i njihovih verzija na hrvatskom i engleskom jeziku, mogu se brzo i ispravno sastaviti poslovna pisma, faksovi i elektroničke poruke e-mail prema vlastitoj želji i potrebama. Prvi dio ove knjige sadrži primjere pisama na hrvatskom i engleskom jeziku koja se svakodnevno koriste u poslovnoj praksi. U njima se obrađuju najvažnije teme poslovne korespondencije: upit, ponuda odgovor na upit i opća ponuda , referencije, uvjeti isporuke, narudžbe i njihovo izvršenje, odstupanja u isporuci, reklamacije, zastupanje i komisijski posao, posebne prigode pozivi, otvaranje prodavaonice, termini posjeta i sl. Cilj je bio da se navedu primjeri za što veći broj prigoda iz svakodnevnog poslovnog života u kojima se doista pišu takva pisma. U drugom dijelu knjige nalaze se gotove rečenice koje se mogu kombinirati s pismima iz prvog dijela ili ih se može koristiti za sastavljanje novih pisama. Podjela na poglavlja načinjena je analogno prvom dijelu tako da korisnik može za neko pismo iz prvog dijela potražiti rečenice koje mu trebaju u odgovarajućem poglavlju drugog dijela i iskoristiti ih u svom pismu. Istaknute su i posebnosti američke poslovne korespondencije i navedeni primjeri adresa engleskih i američkih primatelja. U dodatku se nalazi popis važnih trgovačkih kratica kao i popis zemalja s valutom i službenim jezikom. Pronalaženje primjera pisama i rečenica olakšano je pregledom sadržaja na početku knjige te opširnim abecednim pojmovnikom na kraju knjige. Kod prevođenja rečenica nije se uvijek birao doslovan prijevod. Štoviše, autorice hrvatske prilagodbe pokušale su ispravno prenijeti smisao rečenice. Tako u nekim slučajevima struktura engleske rečenice ne odgovara hrvatskoj jer je važno napisati sintaktički i stilski ispravnu rečenicu. Osim toga, u poslovnom pismu važno je uzeti u obzir mentalitet primatelja. Koristeći se ovom knjigom može se s vremenom usvojiti opsežan vokabular i steći praksa u uporabi engleskih jezičnih konstrukcija koje u svakodnevnom poslovnom životu mogu biti od velike koristi. Knjiga je namijenjena poslovnim ljudima, stručnjacima iz različitih područja, prevoditeljima te studentima i apsolventima svih dodiplomskih i poslijediplomskih studija. Autori originalnog izdanja ove knjige, oboje s višegodišnjim praktičnim iskustvom u gospodarstvu, jesu Birgit Abegg, sudski tumač i predavač u različitim poduzećima, i Michael Benford, koji dugi niz godina poučava poslovni engleski jezik u jednoj trgovačkoj školi. Oboje su već godinama članovi ispitne komisije u Industrijskoj i trgovačkoj komori u Düsseldorfu te autori prerađenog izdanja knjige 100 Briefe Englisch koju je također objavio Langenscheidt. © Bilješke o knjigama izrađene su na osnovu informacija dobivenih od nakladnika i njihove dodatne uredničke obrade temeljem uvida u sadržaj knjige, te se kao takve ne smiju prenositi bez prethodnog dogovora s uredništvom portala.

Jednostavna pravila za učenje pravopisa engleskog jezika
Najvažniji zadatak im je usmjeriti polaznike prema ostvarenju osobnih ciljeva, a samim time i ciljeva organizacije. Američke međunarodne korporacije su se pobrinule da je engleski jezik ostao međunarodni jezik poslovanja; i Hollywood te glazbena industrija su engleski jezik napravili glavnim jezikom medija i zabavne industrije. U ovom priručniku, koji je napisan običnim jezikom, bez glomaznih definicija i nejasnih pojmova, čitalac nalazi jasna i jednostavna objašnjena za nedoumice koje ga oduvek muče u engleskom jeziku. Last Name Koristi se prezime, nikako ime. Obavezni elementi svakog poslovnog pisma: The Heading Your Name Your Address Your City, State, Your Phone Number Obavezno staviti tačne i precizne podatke o sebi, kao pošiljaocu pisma, potrebne poštanske brojeve, kao i telefonski broj sa pozivnim brojem naše zemlje i grada, sa oznakom + ispred broja, pošto su brojevi za izlaz iz zemlje, negde 00 negde 99. Čitaj dalje Detaljne informacije o knjizi: Gramatika engleskog jezika nije iznad pameti prosečnog čoveka! Pismo se obično piše na memorandumu i može se poslati i e-mailom, ali onda ide u prilogu, attachment ili enclosure. Za potrebe naših klijenata kreiramo polugodišnje i godišnje programe edukacije.

[Sex muza i zene|Hrvatski tisak jutarnji list|Moj broj asocijacije]

Oznake: informacije, o, vingdu

trazim muskarca SVAJCARSKA

---

Click here: Trazim muskarca za brak svajcarska

---

Devojka moze biti u vezi kao ja, ili slobodna. Trenutno sam u nezavidnoj situaciji pa bi mi dobrodosla i neka pomoć. Spol: Žensko Orijentacija: Heteroseksualna Tražim: Vezu Zdravo, imam 55 godina.

Za više detalja pogledaj moj. Dobijaju novac za posredovanje od poslodavca i ne uzimaju novac od kandidata. Trazim pre svega vedru, nasmejanu i prirodnu devojku, lepog lica i vitke gradje, s kojom mi se prvo upoznao, i uz obostrane privlacnost nastavio da se vidjam.

trazim muskarca SVAJCARSKA - Želi upoznati muskarca do 50 godina, koji je situiran, obrazovan, ljubitelj pozorišta, opere i kulturnih dešavanja. Trazim devojku koja je senzualna, koja uziva u sexu i zeli da ima ozbiljnog muskarca za tajne strastvene susrete!

Vidan Papić - Njim mnoštvom Godina izdanja: 2012 Povez: broširani Pismo: ćirilica Format: 18 cm Br. Rođen sam kao drugo po redu dete u mešovitom braku muškarca i žene siromašnih intelektualaca, prosvetnih radnika u Milanovačko-Takovskom kraju, sada već davne 1960. Osnovnu školu sam jedva završio, srednju umetničku sa pola snage, a Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu neosetno. I neprimetno, dodao bih. Šta čini moju biografiju: 1. Bio vreme prošlo : u svojoj karijeri sam, baveći se karijerom, dobio preko 53 nagrade i priznanja iz oblasti grafičkog dizajna,u širokim narodnim masama poznatog kao designe 2. Graf: podrazumeva grafikui njoj podređene discipline među koje sam zalutao i još tražim izlaz. Ja: koje podrazumeva da se, konačno, bavim sobom. Radim kao redovni profesor na Fakultetu umetnosti na jednom od državnih univerziteta u onome što je od jedne države ostalo. Živim i volim pse. I eto, šta reći... Pregradni zidovi od kamenja i. Mislim najbolje bi bilo 1 majstor sa još jednim pomoćnikom. Smeštaj, hranu, prevoz i mesečnu platu po dogovori bih dao. Treba mi od septembra. Pored toga tražim majstora za sanacije krova, početak radova po dogovoru, može i van sezone. Ima posla u potkrovlju, zamena pod OSB pločama. Sanacija krova i ugradnja krovnih prozora. Trazim devojku kojoj bi odgovarala opustena varijanta tajne kombinacije. Podrazumeva se moja finansijska podrska na mesecnom nivou ili kako se dogovorimo. Ne trazim prostitutke ili one koje bi radile ovo samo zbog novca! Trazim devojku s kojom bih bio u prijateljskom i opustenom odnosu. Trazim pre svega vedru, nasmejanu i prirodnu devojku, lepog lica i vitke gradje, s kojom mi se prvo upoznao, i uz obostrane privlacnost nastavio da se vidjam. Devojka moze biti u vezi kao ja, ili slobodna. Ali ne trazim onu koja cesto menja partnere! Trazim devojku koja je senzualna, koja uziva u sexu i zeli da ima ozbiljnog muskarca za tajne strastvene susrete! Za sve detalje, mozete me konkaktirati na emaila: Moderan, zdrav, simpatican, zauzet mladic, ovim putem bih pokusao upoznati mladju studentkinju iz Beograda, do 22-23 godine za lepe susrete u diskreciji. Trazim devojku kojoj bi odgovarala opustena varijanta tajne kombinacije. Podrazumeva se moja finansijska podrska na mesecnom nivou ili kako se dogovorimo. Ne trazim prostitutke ili one koje bi radile ovo samo zbog novca! Trazim devojku s kojom bih bio u prijateljskom i opustenom odnosu. Trazim pre svega vedru, nasmejanu i prirodnu devojku, lepog lica i vitke gradje, s kojom mi se prvo upoznao, i uz obostrane privlacnost nastavio da se vidjam. Devojka moze biti u vezi kao ja, ili slobodna. Ali ne trazim onu koja cesto menja partnere! Trazim devojku koja je senzualna, koja uziva u sexu i zeli da ima ozbiljnog muskarca za tajne strastvene susrete! Za sve detalje, mozete me konkaktirati na emaila: Ruskinja 33. Iskrena i druželjubiva, voli fitnes i masažu. Ima sina od 8. Zamišlja veliku i srećnu porodicu. Želi upoznati muskarca do 50 godina, koji je situiran, obrazovan, ljubitelj pozorišta, opere i kulturnih dešavanja. Koji voli more, prirodu i sve lepe trenutke koji nas okružuju u svetu ljubavi. Rado bih živela sa Srbinom koji je u diaspori. Pozovite i zakažite razgovor u našoj kancelariji. Agencija za upoznavanje i bračno posredovanje RUDINOFFICE Beograd. Radno vreme: Ponedeljak - petak od 10. Mladic, poslovan, kosmopolita, moderan, zdrav, simpatican, ovim putem bih pokusao upoznati mladju studentkinju iz Beograda za intimne susrete u diskreciji. Trazim devojku kojoj bi odgovarala opustena varijatna tajne kombinacije. Podrazumeva se moja finansijska podrska. Trazim pre svega elokventnu i prirodnu devojku, lepog lica i vitke gradje, s kojom mi se prvo upoznao, i uz obostrane simpatije, poceo da se vidjam. Trazim devojku koja je senzualna, koja uziva u sexu i zeli da ima ozbiljnog muskarca za tajne susrete i jake orgazme! Za sve detalje, mozete me konkaktirati na email:.

Trazim decka ,smjeh do suza
Zainteresovana je da se uda. Rado bih živela sa Srbinom koji je u diaspori. Vidan Papić - Njim mnoštvom Godina izdanja: 2012 Povez: broširani Pismo: ćirilica Format: 18 cm Br. Osnovnu školu sam jedva završio, srednju umetničku sa pola snage, a Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu neosetno. Ali ne trazim onu koja cesto menja partnere! Trazim devojku kojoj bi odgovarala opustena varijatna tajne kombinacije. Treba mi od septembra. Ne trazim prostitutke ili one koje bi radile ovo samo zbog novca!

[Nekretnine srbija ruma|Dobre cure gole|Savjeti curama i dečkima kako naučiti flertovati]

Oznake: mali, oglasi, Austrija, i, Evropa

Sonam Kapoor

---

Click here: Chat sobam

---

On the play Le conseil général est daze in, force of will out. Adjustable and movable hook design on the handle bar which is easy to hook Specification Product Name:360 electric mop bucket With Wheels Item No.

Q : Are you a factory or trading company? COntre aggro et aggro control c'est plus complexe. Le vert reste toujours un problčme donc. Try our new repair tool.

Sonam Kapoor - For every pair you buy, we equip a kid with school supplies in Africa. MERFOLK Lien vers le sujet précédent - Lejay Ce primer a été écrit en aoűt 2011.

MERFOLK Lien vers le sujet précédent - Lejay Ce primer a été écrit en aoűt 2011. Stratégie générale Merfolk est un deck bleu, tribal, extręmement synergique : la somme des parties est supérieure ŕ la valeur des cartes prises individuellement. Le plan « A » du deck est le plan aggro. Manipulation du tempo Plus précisément la stratégie est aggro-tempo. Pour ce faire il dispose de cartes que nous répartirons en trois « blocs » : bloc setup, bloc disrupt et bloc aggro. De maničre générale, on constate que mis-ŕ-part aether vial et dismember, qui seront joués pour 1, toutes les autres cartes peuvent ętre gratuites. On constate donc que le deck est extręmement homogčne car la taille des blocs est équivalente. Linéarité Le deck est totalement linéaire, le joueur de Merfolk jouera ses cartes du haut vers le bas sans jamais mélanger son deck pour chercher quoique ce soit. Cette notion de linéarité permet de comprendre pourquoi les cartes en moins de 3 exemplaires sont sous-optimales dans Merfolk : statistiquement, on ne les piochera jamais quand on a besoin. Malgré tout, on peut jouer ce qui semble ętre une carte « random » : 1 random phyrexian metamorph, 1 random merfolk sovereign. Si on considčre ces cartes comme le lord n° 13, il est parfaitement raisonnable de les jouer. Clock En tant que deck aggro, Merfolk a un kill habituel en goldfish au tour 5-6, aprčs les tours 1 ŕ 3 de mise-en-place. Merfolk peut trčs bien coller des patates ŕ 15 au tour 6. Cette clock rapide constitue encore un argument pour jouer des cartes en 4 exemplaires. Si une partie moyenne dure 7 tours, on aura pioché environ Ľ de son deck. On aura statistiquement « vu » 1 carte de chaque playset. Aether vial permet de passer les créatures sous les contres, lord of atlantis rend les ondins imblocables et enfin Merfolk vs. Il a des avantages contre les archétypes combo. Sa puissante base de contres, dont cursecatcher fait partie, ainsi que sa clock rapide, font de Merfolk le prédateur naturel des jeux combo. La force du plan « A ». Si le deck sort dans le bon sens i. En tant que jeu contrôle, il est relativement mauvais : les jeux plus aggro que lui posent des difficultés Zoo. L'homogénéité du deck peut parfois constituer une faiblesse. Il faudra donc toujours bien veiller ŕ ne pas s'over-extend. La faiblesse du plan « A ». Plus la partie dure, plus le risque de perdre augmente. Si les jeux contrôles ou combo deviennent prédominants, un bon choix de deck est Merfolk. Sa structure simple est surtout un bon moyen pour décortiquer comment un deck compétitif doit fonctionner. A noter que le deck, pour du Legacy, est relativement cheap. Hormi les spoilers force of will, wasteland les autres cartes ne coutent rien. Mulligan : il est fortement conseillé de partir avec une main avec au moins 1 île. Les contres gčrent les sorts gęnants dčs le tour 0 : est le contre de choix pour les sorts 1, et notamment les anti-créatures. Il a longtemps manqué ŕ Merfolk un anti-créature ce qui a poussé de nombreux joueurs ŕ jouer des bounces, ou ŕ splasher ou pour ces raisons. Sa puissance dans le bloc aggro est marginale mais doit cependant ętre prise en compte, certaines parties se gagnant au PV prčs. Il fournit le gaz au deck qui de ce point de vue manque de CA. Il est trčs souvent monstrueux grâce aux nombreux boosts et a le rôle de « finisher ». En cas de concurrence pour le drop 2 entre lord of atlantis et coralhelm commander, choisissez coralhelm commander. Le poser en premier permet une clock légčrement plus rapide. Sa capacité est trčs utile en cas de présence de bloqueur. Les trix principaux ŕ faire avec merrow reejerey sont : 1 tap une créature adverse pour saucer 60 % des cas , 2 detap un de nos lands 30 % des cas , 3 detap notre vial pour poser un autre ondin 10 % des cas. Il est aussi incolore ce qui lui permet de bloquer les protection contre le bleu, goblin piledriver par exemple. Le plus important en main de départ étant des éléments de setup ou de disrupt. Cependant certains joueurs préfčrent jouer une 13čme île, ou un 21čme terrain, pour stabiliser les sorties. Un 21čme terrain influencera environ 1 fois sur 10 la main de départ, et les topdecks de début de game. La différence est sensible, mais personnellement j'ai une préférence pour 20 terrains. Ce choix peut ętre conforté si les decks du meta jouent peu de removals. Cette carte peut totalement se retourner contre nous en faisant non pas du 2 contre 1, mais du 3 contre 1 défavorable! Attention elle ne trix pas avec une mise en jeu via aether vial. Pour gérer les créatures ne vaut-il pas mieux dismember? A réfléchir si le meta en regorge. Stifle permet aussi de contrer des capacités activités gęnantes stoneforge mystic. Stratégie aggro-control 3-4 Standstill Un build avec standstill veut faire le play T1 island, vial go puis T2 mutavault, standstill go. En outre Merfolk ne vise pas le late-game. Standstill sera joué la plupart du temps ŕ la place de dismember, ce qui empęche le deck de pouvoir gérer les créatures. Splash MD 2 island 3 underground sea 7 fetches SB 4 perish 3 engineered plague Un build de ce type a notamment permis ŕ Saito de gagner le GP Columbus 2010. Il lutte efficacement contre les decks Zoo et Goblins. Tout ceci en considérant bien entendu le metagame. Faerie macabre, est gratuite et ne fait pas perdre de tempo, permet de lutter en instant contre notamment Reanimator. Un MU plutôt favorable si Merfolk sort correctement. Contre Hive Mind cursecatcher et daze permettent de contrer nos copies pour ne pas mourir. Dismember peut renverser la vapeur mais attention aux PV. Lord of atlantis résolu et protégé fait habituellement game. SB tech out : daze in : submerge Neutres The Rock, Junk : le problčme est ici la discard et sa nombreuse gestion. Ce MU peut ętre gagné si on peut contrer correctement les discards et les anti-créatures. Tarmogoyf et knight of the reliquary peuvent ętre gérés grâce ŕ dismember en début de game. SB tech out : daze in : submerge, misdirection Death and Taxes : sa clock est plus lente et on peut contrer ses drops 1 avec mental misstep. Son aether vial doit ętre ŕ tout prix contrée. SB tech Team America : il joue des îles mais aussi de la défausse. Son faible nombre de basics le rendent trčs sensible ŕ wasteland. SB tech Stone Blade : autant dire que stoneforge mystic résolue et non gérée lui permettent de gagner. Des batailles de contres auront lieu sur les sorts importants stoneforge mystic, lord of atlantis. Attention ŕ bien contrer. Aussi ne pas hésiter ŕ jouer dismember sur grim lavamancer si on est encore haut en PV. Cranial plating, etched champion sont des must-counter. Post-side, mind harness et submerge peuvent renverser pas mal de game. Il est bien pourvu en mana, męme sanction pour daze et cursecatcher, ces cartes sont peu utiles contre lui. Il joue mother of runes et scryb ranger, stoneforge mystic qui ne doit absolument pas ętre résolue, ainsi que des équipements. Une belle sortie full lord est la seule solution pour espérer gagner. Il piochera de toute façon. Elephant grass, solitary confinment et moat temporisent, replenish remet en jeu les enchantements contrés. Merfolk peut parfois faire des sorties sous-optimales, donc attention ŕ bien mulliganer. On the play Le conseil général est daze in, force of will out. Daze est donc plus intéressant. On the draw Le conseil général est force of will in, daze out. Force of will est donc plus intéressant. Tout dépend bien entendu des matchups. On évitera de sortir des contres face ŕ combo. On peut ŕ ce moment envisager de sortir 4 contres daze ou force of will et soit 4 dismember soit 4 ondins. Si on choisit de retirer des créatures on fera : -4 merrow reejerey ou -4 cursecatcher ou -1 merrow reejerey -1 coralhelm commander -1 silvergill adept -1 cursecatcher Résultats en tournois Merfolk, bien représenté dans tous les metas, perfe réguličrement. Je joue la liste classique, avec 3 dismember MD et un en side et un random jitte l'autre est en side qui m'a souvent été utile en G1 quand je tombe dessus. A remplacer peut-ętre par un autre lord. Ma side actuelle : 4 spellpierce 3 mind harness ça fait de la puissante magie, peut-ętre passer ŕ 4 3 submerge un peu moins utile que mind harness mais trčs fort quand męme 3 relic of progenitus 1 dismember 1 umezawa's jitte Actuellement, j'ai fait l'impasse sur merfolks avec Llawan que je rencontre rarement, préférant renforcer les matchup combo avec spellpierce et les jeux qui packent du vert bant et compagnie. Sur mes trois derniers petits tournois MC et Vernon , j'ai gagné contre elfball, 3 fois contre reanimator liste actuelle sur Legacy France , bant, gobelins, Darkblade, MBC... J'ai perdu contre gobelins, bant, canadian tresh, blue zoo de peu... Le vert reste toujours un problčme donc. J'ai finit une fois dans les choux, une fois premier, et une fois 4čme. Par contre, contrairement ŕ ce qui a été dit dans le primer, je sors rarement mes force of will post side, ou une seule éventuellement. Pouvoir contrer toutes les menaces, ça n'a pas de prix. Finalement ç'aura été vite publié. Bravo en tout cas c'est un bon primer. Du coup je te fais mes com directement ici ce sera plus simple. Les terrains C'est une problématique dans folk depuis que le paquet a été créé. Pour ma part le vrai problčme n'est pas le troisičme land drop, bien que parfois cela se pose pour jouer reejerey si on a un doublon. Généralement le problčme c'est d'aligner UU. Le paquet ne fait pas T1 vial ŕ chaque partie; nos spoilers sont LOA et Coralhelm et coűtent UU. Donc je ne pense pas que le problčme soit le nombre de lands mais plutôt le nombre d'incolore. J'ai moins rencontré ce problčme en jouant 21lands, et en ce moment je test ŕ 20lands mais avec -1mish +1ile. Je suis pas convaincu qu'enlever une mish soit une bonne idée, et les waste j'ai pas non plus envie de les cutter car on joue daze et curse x4. Le Card advantage Alors contrairement ŕ ce qu'on dit souvent Folk fait plus de CA que la plupart des decks du format. On pioche avec silvergill. En revanche ce qui manque au paquet c'est du Card Quality. Ne jouant pas goyf mettre des sorcery au cimetičre c'est limite scier la branche sur laquelle on est assis. La liste est carré, couper des slots pour les trouver plus facilement au preordain heu... Cela favoriserait la pioche des ondins et des lands out le problčme UU et plus d'aggro en rendant le deck encore plus linéaire qu'il ne l'est déjŕ. J'avais testé la carte quand Matignon l'avait proposé mais je l'avais trouvé juste décevante. Je me vois pas en enchainer trois d'affilée. Pour ma part j'ai fait 3dismember + 1jitte. Auparavant je testais une liste 2jitte et 2sovereign qui est bien combal avec. Ca marchait trčs bien, mais souvent le temps me manquait pour assembler jitte sur le board. Side Le paquet est linéaire je te l'accorde, mais mettre tous ses slots en x4 je l'ai dit sur l'autre topic me semblait pas une bonne idée. Pierce me semble obligatoire en x3, et je me sens plus ŕ l'aise perso en x4. COntre aggro et aggro control c'est plus complexe. Je ne joue pas REB etc par simple manque de place. Et finalement n'est-ce pas les rares MU ou tu veux entrer du side? Sur WDM ils parlaient de spell snare. Combiné ŕ MM, daze, FOW et curse je pense que ça peut ętre une excellente idée. Le souci par contre c'est de garder U ouvert, c'est ce qui m'avait poussé ŕ arręter de jouer stifle. Mais dans un méta avec autant de spoilers ŕ 2 qui nous empallent c'est peut ętre ŕ creuser. Bon sinon voici ma liste qui ma foi n'est pas trčs originale. Le paquet tourne bien, les sorties sont carrées et se ressemblent. Je fais l'impasse sur arto. Gobelin ne me fait plus peur depuis... MM en fait bien que les derničres versions ricaines avec mox et investigator peuvent ętre dangeureuses. Tout d'abord trčs bon primer merci ŕ toi De mon côté je joue pithing needle en side qui fait de la grande magie surtout en miroir ou je deside mes vial pour les rentrer ainsi qu'une llawan par la meme occasion Les pithing ameliorent aussi le match up affinité avec une bien placée sur cranial plating déjŕ on souffle. Stoneblade et bant ne l'aime pas non plus car generalement quand elle tombe t1 je balance toujours stoneforge comme ça le batterskull et les equipements arrivent beaucoup plus tard et peuvent toujours par la suite se faire contrer. Generalement pour stoneblade et landstill la deuxieme a une bonne tete sur les mishra ou sur les explosifs artificiels. Je trouve cette carte tellement polyvalente dans le format qu'il serait bete de s'en passer. IMHO Je joue 2 selkies de base pour la pioche mais generalement il servent de paratonnerre au lord car normalement ton adversaire tord du nez quand tu commences ŕ coller des peches ŕ 3 ou 4 et que tu draw autant. Le fait est que lorsque sur table se trouve un lord et un selkie, le choix est assez cornellien pour savoir lequel va passer a la sulfateuse. Je vais tenter ŕ nouveau standstill dans le pack car le deck ne fait pas assez de CA et couplé avec les daze qui, mal jouées nous mettent hors tempo, pour avoir un minimum de pioche. Modifié par GUB580, 24 aoűt 2011 - 13:50. Je pense que Selkie est vraiment ŕ éviter dans ce deck qui se veut jouer des menaces aggro. Elle est trčs nulle seule, ne met pas de pression, et coűte 3 manas, ce qui représente beaucoup pour ce deck. Mais elle n'est pas efficace, surtout comparé aux autres possibilités. Je ne vois plus aucune raison de jouer Immobilisation dans ce deck, qui a de bien meilleures cartes ŕ sa disposition qu'un mauvais piocheur situationnel. Je ne vois plus aucune raison de jouer Immobilisation dans ce deck, qui a de bien meilleures cartes ŕ sa disposition qu'un mauvais piocheur situationnel. La preuve en est comme cité plus haut mon cher patoch que ced ne va surement pas desavouer son choix de 4 standstill dans le paquet qui le fait remporter un black. Je pense qu'il faut prendre en compte la vitesse du format ces temps ci qui m'a l'air assez propice ŕ standstill c'est just mon point de vue. Effectivement, dans certaines situations, elle peut etre sous optimal mais ça nourrit bien sa fow quand celŕ est necessaire donc pas forecment morte Aprčs patoch je serais assez curieux de savoir ce que tu jouerais en lieu et place de standstill et selkie? Aprčs patoch je serais assez curieux de savoir ce que tu jouerais en lieu et place de standstill et selkie? Vu les listes actuelles, la question est ŕ mon avis dans l'autre sens : tu joues ça ŕ la place de quoi? Je ne vois aucune carte de ce build moins bien que selkie ou standstill. Je suis tout ŕ fait d'accord avec Patoch. J'en suis rendu lŕ aussi actuellement. Je pense que 4dismember c'est trop et 2trop peu. Ca arrive de pas pouvoir payer un dismember supplémentaire. Une vérité résonnante pourrait ętre bien également. Une vérité résonnante pourrait ętre bien également. Pour ma part, j'essaie avec 1 metamorph : ça copie jitte en face, emrakul, random legendary creature progé, elesh, Gin... Modifié par Choobak, 26 aoűt 2011 - 16:42. AU pire ca copie un lord au mieux un progé. J'en joue 1 pour le moment, en ce qu concerne standstill, ce n'est pas une mauvaise carte d'autant plus que on joue dismember ce quipermet souvent d'imposer le standstill T2. Aprčs on peut jouer mieux t c'est e que je fais mais on perd vraiment des moyens de CA ce qui reste dommage dans un aggro jouant des contres. En gros plus de standstill chez moi: D'autres personnes ont elles testé metamorph j'ai peur d'avoir une vision erronée de la carte.

Sonam Kapoor Sangeet
Tarmogoyf et knight of the reliquary peuvent ętre gérés grâce ŕ dismember en début de game. How to use it? Attention elle ne trix pas avec une mise en jeu via aether vial. There was an error submitting your ticket. A réfléchir si le meta en regorge. This is extremely unlikely. An agent will help you out as soon as possible. La force du plan « A ».

[Kako špijunirati tudji telefon pomoću TeamViewer|Gay chat osijek|Seks u šumi]

Oznake: Sonam, Kapoor

Webcam Chat: Chatting Has Never Been So Interactively Simple & Accessible

---

Click here: Video chat hr

---

Trebam ipak čestitati Francuzima n… Nijemci ipak slavili protiv Švedske U drugom suretu 2. Upravo na ovaj način željeli su se svijetu pokazati huligani koji su uletjeli na stadion Lužinski prilikom odigravanja utakmice između Francuske i Hrvatske.

Shvatit će da se vole i nastaviti zajedno još zreliji. Sve će polako doći na svoje mjesto.

BOL-Chat uvijek korak ispred ostalih! - Video Chat Possibilities: The World without Communication Boundaries Online communication, or chat, can be divided into two types: text chat and video chat, which has become the most widespread mean of online communication since webcam became popular. Trebam ipak čestitati Francuzima n… Nijemci ipak slavili protiv Švedske U drugom suretu 2.

Članovi parlamenta u Njemačkoj zaključili su da je prisutnost vojske Sjedinjenih Država u Siriji je ilegalna Alexander Neu, član parlamenta Ljevčarske stranke u Njemačkoj, zatražio je mišljenje o zakonitosti vojne nazočnosti i operacija SAD-a, Rusije i Izraela u Siriji. Njezina je prisutnost u Siriji bez sumnje legalna prema međunarodnom pravu. Oni su podsjetili da je Peking najveći uvoznik iranske nafte. Tijekom šest tjedana suđenja žene i njihove obitelji svjedočile su da su oboljele od raka jajnika nakon što su desetljećima koristile puder za bebe i ostale proizvode od talka. Ušli ste u period sveobuhvatne zamjene građana! Weinstein 66 , zbog kojeg je nastao pokret MeToo — u kojem su žene počele progovarati o seksualnom zlostavljanju ne samo u filmskoj industriji — u izjavi koju je objavio The Spectator n… Za neke od fudbalskih fanatika najveći poduhvat je utrčati na nteren za vrijeme odigravanja neke važne utakmice. Na ovaj način ne samo da riskiraju zabranu pristupa stadionima u budućnosti, već i zatvorske kazne. Upravo na ovaj način željeli su se svijetu pokazati huligani koji su uletjeli na stadion Lužinski prilikom odigravanja utakmice između Francuske i Hrvatske. Radi se o defanzivcu Stuttgarta Benjaminu Pavardu. On se iznenađujuće našao na finalnom spisku Didiera Deschampsa i odigrao je fenomenalno na poziciji desnog beka. Nastupio je u svim utakmicama Svjetskog prvenstva, a ukupno je za nacionalni tim Francuske u svim kategorijama upisao 31 nastup. Krenuo je od U19 selekcije i stigao do A tima. Nikad pognute glave nije napustio teren, što je svakako impres… Hrvatski defanzivac Hrvatski reprezentativci Ivan Rakitić i Dejan Lovren bili su razočarani nakon poraza u finalu Mundijala, ali istovremeno i ponosni jer su svoju zemlju predstavili na najbolji mogući način. Francuzi su danas porazili Hrvatsku na Lužnikiju sa 4:2, a nakon susreta Rakitić je poručio da je i nebo plakalo za Hrvatskom nakon meča. Vidjeli ste nakon meča, imam osjećaj da je i nebo plakalo. Mislim da su danas svi navijali za Hrvatsku. Mislim da smo mogli učiniti da se svi zaljube u Hrvatsku i naš nogomet. Trebam ipak čestitati Francuzima n… Nijemci ipak slavili protiv Švedske U drugom suretu 2. Nijemci su se večeras kockali, imali su 0:1 na poluvremenu i slutilo im je najgore moguće - ispadanje s Mundijala. No, uspjeli da se izvuku, zabili su pogodak u 95. Već u trećoj minuti Njemačka je imala šansu, ali je Draxler sa samo pet metara pogodio Olsena umjesto mreže švedskog gola. U devetoj minuti nova prilika za Elf, ali je Lindelof u zadnji čas izbacio ispred Wernera. Nakon dvije prilike njemačke reprezentacije, na red je došla prilika za Šveds….

J MOMMA - CHAT.HR
We believe in the importance of church where people can become part of a spiritual family and worship Jesus and learn more about Him. Ukoliko na kompjuteru ne prikazuje Flash klijent, sledite instrukcije za , , odn. With the help of webcams people got an opportunity for distant communication by means of accessible web interfaces called a web chat or cam chat, or special software programs like Skype. Chatajte sa prijateljima iz Hrvatske i balkana. Video Chat Possibilities: The World without Communication Boundaries Online communication, or chat, can be divided into two types: text chat and video chat, which has become the most widespread mean of online communication since webcam became popular. U devetoj minuti nova prilika za Elf, ali je Lindelof u zadnji čas izbacio ispred Wernera. Francuzi su danas porazili Hrvatsku na Lužnikiju sa 4:2, a nakon susreta Rakitić je poručio da je i nebo plakalo za Hrvatskom nakon meča. Ali nemojte osjećati krivnju ako stignete napraviti tek nekoliko vježbi tu i tamo. Članovi parlamenta u Njemačkoj zaključili su da je prisutnost vojske Sjedinjenih Država u Siriji je ilegalna Alexander Neu, član parlamenta Ljevčarske stranke u Njemačkoj, zatražio je mišljenje o zakonitosti vojne nazočnosti i operacija SAD-a, Rusije i Izraela u Siriji. Mislim da smo mogli učiniti da se svi zaljube u Hrvatsku i naš nogomet.

[Marina viskovic pjesme|Sex na ex video|Danasnji horoskop]

Oznake: BOL-Chat, uvijek, korak, ispred, OSTALIH