| < | kolovoz, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Za one sa jeftinijim ulaznicama: ovo je četvrti deo mojih hrvatskih avantura. Prvi je ovde, drugi onde dok je treći čak tamo. Ujutru smo ustali oko pola dva popodne. Osim holanđanina #1 koji je spavao čitavih 14 sati i therefore propustio sve avanture opisane u prethodna dva posta, svi smo bili malčice mamurni i nesposobni da u dogledno vreme osmislimo šta ćemo sa sobom, pa smo sedeli na terasi uskraćenoj za pogled na more i ždrali čekajući da nam neki plan padne sa neba a da to ne bude gospon M sa terase iznad. To je bio dan kada ću upoznati Rock Roll-a. Inače sam kojih mesec dana pre toga bila ubeđena da se nikada neću upoznati ni sa jednim blogerom. Ovakvo stanovište nije bilo inspirisano nekim posebnim razlozima, možda samo sumnjom da će gubitak kvazi-anonimnosti i virtuelnosti imati svoje posledice po moju “stvaralačku” slobodu i način komunikacije sa blog-svetom. Ipak, kako sam na EXIT-u doživela blogovatreno krštenje i to nije dovelo do rasparčavanja sveta na mikro-delove, odlučila sam da nešto slično ponovim i u Hrvatskoj pa kud puklo da puklo. I tako ponovo dođosmo do Rock Roll-a. Ono što prvo primetite u vezi osobe poznatije pod gorenavedenim pseudonimom jeste da on priča. To da on kolokvijalnosti daje jednu potpuno novu dimenziju shvatite već nakon “Rock, ti si? Domaćica ovde!”. Čovek je stvarno brbljivastičan! Osećam da će ga u skorije vreme regrutovati da studentima hrvatskog po inostranstvu posluži kao ultimativni konverzacijski test. Ko njega položi taj je stvarno tečan po svim pitanjima! Šalu na stranu, tog je dana trebalo upoznati Rocka a ja nisam bila u najboljem izdanju. On je sigurno očekivao da upozna nekog kome iz svake pore izbija buljuk mladalačkih šala ali ja nisam imala snage ni da kažem “Dodaj mi taj krem sir” a kamoli da pokažem svu silinu svoje uobičajene vrcavosti. Dugo sam se razmišljala kako da prevaziđem taj problem dok mi nije svanulo – pa on i ja ćemo se upoznati na plaži. I ja ću biti u kupaćem. I on će to videti. Pa jebote, ako ga taj prizor ne bude zasmejavao barem 4 sata, šta će? Dogovor je bio da se nađemo na plaži kampa u Baškoj u kojem je on provodio vikend sa prijateljima. Čim je Primož uzviknuo da zna gde je taj kamp, odmah smo se useruckali od straha. Kad je kamp koji dan kasnije pronađen, ostalo nam je samo da vidimo dal je Rock još tu. A on nas je čekao pored svog dvotočkaškog čeda negde na dnu puta. Kako smo se Rock i ja uvek utrkivali u tome ko će sebi da nadene više krezubo-kosmatih epiteta, uvek sam ga zamišljala kao jednog visokog, buckastog, proćelavog, ružnozubog lika prijatne unutrašnjosti. Iznenađenju nije bilo kraja kada se ispred mene pojavilo jedno, da se tako željkojoksimovićevski izrazim, lane tela vretenog. Kako mi je spoljašnjost preotela svo prijatno iznenađenje sa lagera, ostalo je samo da zaključim da je, na unutrašnjem planu, on i u realnosti zabavni kvazi-filozof idealista jer svako, sa kim spomenete Pareta i Kejnza već u trećoj rečenici, ne može da bude ništa manje od toga. On je mene zamišljao kao krompir na dve čačkalice sa previše kose i jebemliga, iznenadilo ga je to što ja baš i jesam takva. Lepo sam vam rekla da sam se realno opisala, šta se sad tu koji moj bunite? Plaža na kojoj se smestio sa svojim prijateljima je bila, blago rečeno, u pizdi lepoj materini. Znate one filmove gde je glavni junak veren sa razmaženom bogatom naslednicom koja stalno nešto zanoveta a onda u kadar uleti neka siromašna opuštena devojka i svi krenu da navijaju da se on oženi sa njom? E pa ja sam, hodajući do te plaže, bila ta razmažena bogata naslednica, samo bez bogata i bez naslednica. Te “jaoj”, te “koliko još”, te sam se udarila, te sam skliznula, te sam proklinjala svaki kamen na koji sam stala, te “Rock daj mi ruku”, te “uf, crkla sam”, te “ja ne smem tamo!!”, te ovo te ono. Čudo da me nisu bacili negde uz put, nije da nisam zaslužila. Čim smo stigli u “logor” odmah smo zaseli na rundu priče o blogu i blogerima. Malo smo vas ogovarali, malo smo vas dizali u nebesa, malo smo kukali za Cookie, sve u cilju bacanja i jednog i drugog ne-“glogerskog” društva u tamnice dosade. Ja sam bezuspešno pokušavala da ga nasmejem svojim doskočicama ali mi nije išlo pa sam pribegla planu B – skidanju u kupaći. Jebem li ga, ni taj mi plan nije uspeo jer smo sedeli na nudističkoj plaži na kojoj su svi “golaći” imali šestostruko odvratnija tela od mene (dakle, stvarno odvratna) pa sam ja, u toj konstalaciji, delovala kao da sam upravo sišla sa naslovne stranice Sports Illustrated. Plan C nisam imala pa sam se bacila na jedenje i pijenje njihovih nutritivnih dvodnevnih zaliha što je izazvalo pravu malu paniku među Rockovim prijateljima. Kako su signali za uzbunu postali toliko očiti da bi ih i Stevie Wonder zamjetio, Rock nije imao gde no da me stidljivo priupita “Domaćice, oćeš malo da plivamo?”. Time je ubio 2 muve jednim potezom: em me je sklonio podalje od mesnog nareska koji samo što sam zapazila, em više nije morao da me gleda od vrata nadole. Malo smo plivali i zezali se da bi nakon 2 minuta 46 sekundi provedenih u moru Rock rekao “Čuj domaćice, sunce je sad u zenitu što znači da od sad nepobitno zalazi, možda bi bilo bolje da krenete pre nego što se za kojih pet-šest sati smrkne?”. Ko ne bi poslušao tog starog morskog vuka, čim smo se prosušili, sa brda se opet čulo “joj”, “koliko još?”, “dajte mi ruku!”, “uf, crkla sam” … I tako sam nepovratno izgubila barem jednog blog-obožavatelja. Na povratku do kola se nije desilo ama baš ništa zanimljivo osim što je Primož rekao da do njih možemo i nekim drugim putem što je rezultiralo time da smo šetali pet kilometara da bi se on potom četiri i po kilometara vraćao kako bi ih dovezao do mesta gde smo večerali i jeli sladoled. U apartman nismo pošteno ni ušli a za nama je već trčkao niko drugi do gospon M. Posle uobičajenog “gde ste bili-šta ste radili-sa kim ste se videli-šta ste jeli-jel ste piškili u more il ste išli u WC” seta pitanja, usledilo je i uobičajeno: “Djeco, idete li što u grad večeras ili …?” “Ma ne gospon M, već je ponoć, malo ćemo da sedimo u sobi pa ćemo na spavanje!” “Kaj, nećete van? Baš sam si mislio ..” “Ma ne gospon M, ostaćemo ovde, obećavamo da se nećemo drati, drugim rečima, bićemo tihi!” “Dobro dobro, ak vi tako kažete … nego, štel sam vam reć neš drugo. Pošto sutra idete, apartman morate napustiti najkasnije do 10” “Do 10? To je malo prerano zar ne? Uobičajeno je barem do 11” reče Primož, stari poznavalac apartmanskih prilika “Do 11? A ne. Ne. Pa tako vam je, uostalom, po zakonu” MZD se namrgodila “Po zakonu? Po kom zakonu?” “Pa po … Zakonu o privatnom smještaju!” “Čekajte, čekajte” insistirala je ona “vi meni želite reć da Hrvatska, kojoj inače nedostaju i mnogo važniji zakoni, ima Zakon o privatnom smještaju u kome eksplicitno piše da se sobe moraju napustiti do 10?!” “Da, da, ima taj zakon, da. U zakonu piše da se sobe moraju napustiti do 10 da bi se potom namjestile za nove goste koji dolaze u 12” *smeh* “Stvarno, to piše? Pa kako smo mi onda došli u 9 navečer a apartman nije bio ni S od spreman?” nastavlja MZD “Ah pa” nije se dao zbuniti “to su bili samo završni radovi” No dobro. Možete zaključiti da se nismo raspravljali zato što smo bili suviše lenji da izađemo u deset nego zato što nam je dosadilo da ono gospon M bude skraćenica za gospon Minhauzen. Ovaj stari je naprosto preterano seruckao a nama se poslednje veče jednostavno diglo da se malo zajebavamo na tu temu. U pola noći, Primož je morao da vozi inače-na-blogu-veoma-retko-spomenutog holanđanina#1 na autobus za Trst pa je ujutru bio sav pospan i skenjan. Ja sam ga nekoliko puta budila al se nije dao, ustao je tek kad sam mu rekla ono ultimativno “Ne bi ja ali znaš kakvi su hrvatski zakoni!” Izašli smo u 11 i normalno da nam apsolutno niko nije seruckao zbog toga. Štaviše, gazdarica je blejala po dvorištu i izgledalo je kako taj apartman neće biti počišćen još dugo, dugo .. Odlučili smo da dan provedemo u Malinskoj i tokom njega se, osim kupanja i sunčanja, nije desilo ništa interesantno sem rasprave na temu “Koja pesma od Roxette govori o oralnom seksu”. Ako vam se da, možete i vi da presudite da li se radi o pesmi: 1) Joyride 2) Sitting in my car 3) It must have been love Na povratku za Zagreb nam se takođe nije desilo ama baš ništa interesantno sem što smo pola sata igrali “Ko prvi vidi kola sa SCG tablicama” ali i ona jedna jedina kolca koja smo spazili nam nisu dugo potrajala jerbo im je već koji kilometarčić dalje pukla guma pa ostadosmo okruženi uobičajenim hrvatima, slovencima, mađarima … I tako smo kojih 2 sata kasnije stigli u Zagreb. A on? Zapadam u gadno iskušenje da počnem sa detaljnim opisivanjem svog odmora u Zagrebu ali KAMAN, nepuna 3 dana Krka sam opisivala kroz 4 posta, šta će tek biti sa pet dana Zagreba? Knjiga? Ne, ne brinite, kontrolisaću se. Pretpostavljam da vas najviše zanimaju blogeri koje sam upoznala pa ću manje više početi i završiti sa njima. Ima ih samo dvojica, dakle, još samo četiri – pet strana teksta i tu je kraj. Zajebavam se. A možda se i ne zajebavam. Hronološki ali ne i abecedno, prvo sam upoznala promatrača. Da se ne lažemo, on je jedan od onih ljudi kroz čija se pisanija osećaš kao da se poznajete već 100 godina. U realnosti se nije desilo ništa manje od toga - MZD, holanđanin#2, promatrač i ja smo se odlično zezali, prvo u Grapperii a onda u Melinu, i to bi mi veče sigurno ostalo u najdražem sećanju da sam samo bila u stanju da ga se posle toga setim :) Meni jednostavno prijaju optimistični, komunikativni i opušteni ljudi a promatrač je sve to pa na kvadrat. Šteta samo što ja nisam takva *uzdah*. Nekoliko večeri kasnije sam imala priliku da upoznam i promatračicu mu i – da razotkrijem – njih dvoje će za koju nedelju stajati na ludom kamenu! Da ne bude da sam ovo razotkrila samo trača & razonode radi, molim da ovom prilikom priložite koju kunu, lošu sliku, kič lampu, peglu ili toster kako bismo im to sve lepo i na vreme dostavili na dan venčanja. Kad smo već krenuli u razotkrivanja, promatračica je sve što i promatrač, samo na kvadrat. To je onaj tip ljudi sa kojima bi se jako, puno i mnogo družila da smo samo u istom gradu. Mada ne vidim zašto bi nas daljina u nečemu sprečila, anyway. Da prekinem ovu Odu radosti, reći ću vam par reči i o juropu. Prvo, kupusice, opraštam ti što nisi došla, druženje je druženje a partija je partija! Iako se jurop nigde nije opisao, u realnosti je bio skoro isti onakav kakvim sam ga zamišljala. Scary, isn’t it? Da se ne gubim sada u onim “on je osoba sa kojom vam nikada neće biti dosadno” opisima, pored njega sam se osećala kao da sam konačno dobila prijatelja sa faksa kojeg nikad nisam imala. Kao osobu koja sokove razlikuje samo po tome da li su gazirani ili ne, potpuno me je zabezeknula količina energije koju taj čovek može da utroši u nameri da u kafiću dobije taj, baš taj i samo taj tonik. Dodatno, brbljali smo bez prestanka: o politici, cenama, mestima za odmor, partijanje, pijenje vina i slušanje vojne muzike – ukratko? O svemu. Ako vam ikad zatreba nezaobilazno društvo za kafenisanje, jurop je taj. Nemojte samo da ga čačkate sa golim građevinskim radnicima u UK, inače … Da ne bude da sam propustila da spomenem, tokom boravka u Zagrebu sam upoznala i neke druge drage mi čitaoce ali nisam sigurna da bi im ovakva vrsta publiciteta prijala pa ih ovom prilikom samo toplo pozdravljam. Kako na temu Krka, Zagreba, blogera, toga zašto su mi oni super a ja njima dosadna i obična nemam više šta da dodam, ovim tekstom bi ujedno stavila tačku na opise mojih hrvatskih avantura. Sledeći put se javljam sa nekom novom temom koja neće imati ama baš nikakve veze sa putovanjima i mojim ličnim doživljajima istih. Kraljevčani, čujem li ja to uzdah olakšanja ili ...? |