| < | travanj, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
Dok očekujem nove vesti o "state of the Pope" iščitavam njegovu biografiju. Saznajem da je ovaj papa bio pravi globe trotter jer je, za vreme svog pontifikata, posetio preko 600 gradova u 133 države. Šta drugo reći sem wow. WOW !! Volela bih da, na kraju života, i ja imam takav frequent flyer score. Zbog njega se, doduše, ne bih odrekla partijanja, seksa i nekih drugih životnih radosti ali mi ni te radosti ne bi bile tako drage da mi neko kaže da sam osuđena na ovo ovde zauvek. Ne može se reći da u svom kratkom i plodotvornom životu nisam videla baš ništa. Kada pažljivije prebrojim, shvatam da sam, courtesy of my former fancy position, posetila čak 30 zemalja!! To je respektabilna cifra, posebno za ovu zemlju u kojoj je većini mladih vrhunac putničkog iskustva odlazak na novosadski EXIT festival. Ne kažem ja da je na EXITu loše, naprotiv, ali to više zbog sveopšteg bančenja nego zato što nas je svojim prisustvom počastio npr.Cypres Hill. Ono što takođe ne mogu reći jeste da sam baš uvek uživala u putovanjima. To će vam potvrditi svi kojima su ona sastavni deo posla. Ume to da iscrpi čoveka: pakovanje, raspakivanje, letenje u 6 ujutru, celodnevna potraga za hotelom u nepoznatom gradu (sa sve koferima), očajne hotelske sobe, hotelska hrana koja vam se momentalno zaleti u guzicu i tamo ostane još duži niz godina, ponekad izluđujuće dosadne konferencije, relativno malo vremena za neko opuštanje i odmor, nemogućnost održavanja kvalitetnog ličnog života usled frekventnog odsustvovanja itd. Ako se još prisetim i svoje KGB epizode u Belorusiji mogu slobodno da zaključim da mi sve to nije bilo baš uvek tako prijatno. Ipak, i pored toga, nikada me nećete uhvatiti da kažem da mi je bilo loše. Ma kakvi! Prvo, kada bih ja inače - dolazeći iz ove prćije - imala mogućnost da vidim toliko stvari, upoznam toliko ljudi, probam toliko jestivih i alkoholnih domaćih specijaliteta, naučim toliko nepotrebnih izraza na toliko stranih jezika, saznam da se još uvek prodaju stvari veće od konfekcijskog broja 38, letim sa toliko različitih kompanija (od kojih su neke stvarno urnebesne) i sve u svemu, gde bih ja još stekla takvo iskustvo i znanja u tom broju godina? Ne na Discovery Channel-u, u to možete da se kladite. Naravno, što više putujete, to i apetiti postaju veći. Recimo, mnogi moji prijatelji koji retko putuju bi rekli da bi rado išli u Rim, Barselonu, Pariz, London ... dobro, tu bih i ja išla, da se ne lažemo :) Ipak, tom bih spisku bez razmišljanja dodala Boliviju, Ekvador, Peru, Keniju, Jordan (Mrtvo more mhmhmh), cross country USA, Island, Centralnu Aziju, Japan ili Australiju. Zapravo, atlas sveta bi bio suviše uska odrednica za mene. Da se može i ja bih, kao onaj nesretnik iz N'sync, svoje još nezarađene milione dala za put u svemir. Eto, koliki su moji putnički apetiti pa se vi slikajte! Baš smo pre neki dan domaćin iz pakla i ja malo razmišljali gde bismo išli na odmor, da na računu imamo par nula a ne samo jednu. Da nam nije ovog idiotskog pasoša koji za izlazak iz zemlje zahteva više nalepnica nego albumi sa samolepljivim sličicama iz Gornjeg Milanovca, ne bi nas ni mrtve videli u nekoj turističkoj agenciji. Prvo: zato što mrzimo seronje iz turističkih agencija. Drugo: zato što mrzimo seronje koji putuju sa turističkim agencijama. Mi smo više likovi za samostalnu organizaciju i malo avanture. A: zato što je tako jeftinije i uzbudljivije. B: zato što nas suživot sa nekim preterano zabrinutim turističkim vodičem suviše podseća na rekreativnu nastavu u osnovnim školama. Ipak, pošto svako značajnije putovanje zahteva posedovanje vize, preporučljivo je putovati sa turističkim agencijama. Nakon što smo si prošle godine dali balkanskog jet setterskog oduška letujući na otoku Hvaru sa Lepom Brenom, ove godine smo želeli da odemo malo dalje i iskusimo nešto novo. Da baš možemo da biramo, pre biste nas videli u ovoj grupi nego ovde. Ipak, da ne bude zabune, išli bismo i na ovo drugo mesto da je hleba i igara :) Ipak, najzanimljivija ideja nam se "ukazala" pre nekoliko nedelja. Naime, u novinama smo pročitali da se otvara turističko tržište prema Libiji. Iako JAT već godinama leti za Tripoli nikada nismo ozbiljno razmišljali o toj destinaciji prosto zato što nismo imali pojma kako tamo stvari stoje sa turistima i sličnim zajebancijama. I zaista, Libija se ne može pohvaliti epitetom turističke velesile obzirom da nema hotelskih kompleksa i inih smeštaja duž obale iako svakako deluje fascinantno. Ono što su naši "turistički radnici" obećali jeste da će problem sa nedostatkom hotela na moru rešiti svakodnevnim putovanjima iz Tripolija u različite gradove što je, iako malo naporno, zvučalo jako primamljivo. Pored odmora imali smo tajnu misiju da oslobodimo čuvene bugarske medicinske sestre ali to, zarad uspeha "misije", nismo bili spremni da obnarodujemo pre vremena. Ipak, teško da smo uspeli da sakrijemo razočarenje kada je ponuda izašla u javnost. Iako deluje interesantno, za naše je pojmove preskupa. Za taj novac se može ići dva do tri puta u Egipat i Tunis, jedan i po put u Maroko a za kojih 100 eura više i na Kubu. Pa sad, Maroko, Kuba ili Libija?hmmmmm *vaganje*. Prosudite sami. Mi ionako nemamo taj izbor. Ili tih 2500€ izbora, da budem preciznija. I pored svih ovih prepreka, domaćin i ja ne prestajemo da sanjarimo. Trenutno smo ovde. Tamo sam već bila i mogu vam reći da je vredno svake pare. Šteta što su to saznali i oni dosadni Japanci sa fotoaparatima. Kladim se da ih je milion već pristiglo u Vatikan. Nedao bog da se nešto desi bez njihovog prisustva. Ostaje nam samo da se ponadamo da neće otkriti da je jedna od poslednjih papinih želja bila da poseti Beograd. Kad to saznaju, e, tada smo stvarno najebali. I mi i naši "prezaposleni" "turistički radnici". |