Pričam sa starcima, ako se to može nazvat pričanjem... uglavnom prepucavamo se i tako... kao i svaka normalna obitelj, kaj ne? A pjesmica... ne znam fakat kaj mi je bilo, hmm... možda mi jednostavno fali malo drame u životu ili možda jednostavno žuta minuta (kojih ja imam malo više.) Al ono sad je sve ok, upravo se pripremam ići ili čitati neki ljubić ili gledati neki od brojnih filmova na tv-u? ha,ha dobra fora:) ma imam tu neke filmiće...

I za kraj jedan cute guy iz filma Detroit Rock City... uživajte...

Danas nisam baš raspoložena za neko pisanje pa evo jedna pjesmica, koja je meni posebno draga...

"Pet krvavih ruža"

Živjela je ovdje, u dolini rijeke Save
Imala je oči poput trave.
Žurila je sva sretna na taj dan
Njenom dečku bio je rođendan
Zadihana, sretna na taj divni
trenutak stajala je na pločniku,
tamo preko puta, izađe dečko lijep
kao prvog dana. Požurila je njemu,
al' odjednom škripa kočnica...
Kasno mladić očajnički kriknu:
"PAZI!"
Ležala je ovdje
u zasutom cvijeću
al' njeni divni snovi
ostvariti se neće
I mladić je pita
što mu život pruža:

"PET KRVAVIH RUŽA?!!?"



KISS...

Priča počinje ovako: danas sam se probudila u pola 12, i to je prvo bio smak svijeta za moje roditelje...zašto ja spavam tako dugo, ja ništa ne radim, samo spavam, jedem i idem van... jučer sam rekla mami da me pozvao frend iz osnovne na tulum, na tom tulumu se okupila ekipa iz osnovne i to je prvi put da smo nakon 4 godine svi zajedno... i to mi je fakat bili ok, jer sam jedva čekala da se vidim sa svim tim ljudima. Naravno moji su roditelji predragi rekli da smijem ići, no kad sam stigla na mjesto tuluma (neka viksa u vukojebini) zovem predrage roditelje da im kažem gdje sam da se ne brinu (glupa ja) stara odmah, ti nama lažeš, opet cugaš, ko zna di si ti, s kim si (ma rekoh FUCK OFF!!?!) dolazim doma, da tko će mene dovest, rekoh frendica i njen dečko, i ona meni «ajde ti fino draga domeka». Ja: da mamice, hvala na razumijevanju, STIŽEM!!?!
Došla sam doma u ponoć, i ne pričam s njima. Osjećam se ko da imam OPET 15 fakin godina i da me provjeravaju...ne drogiram se, popijem tu i tamo (al ko danas ne popije). Punoljetna sam (već malo dugo) a ovo će valjda ući tako do moje tridesete...najbolje da se ja odselim, nađem si posao i pošaljem sve u p.... materinu. Pa, čekaj malo ne može to tako. Ja stvarno više ne znam kaj da radim. Da se ubijem? Tim ne bih ništa riješila. Da razgovaram s njima? Iskreno, nemam više snage, oni su uvijek u pravu, naravno ja sam glupača. Nemam više snage sjesti s njima za stol i pričati. Sve što ja radim je krivo, nisam upisala fakultet, pa jebemu kaj sad? Upisat ću ga slijedeće godine... nije smak svijeta! Ljudi studiraju i sa četiri banke. Ne stvarno, osjećam se ko debil, nemam svoju slobodu i ne znam kako će to sve ići. Ja znam da ovo možda zvući kao besmisleni problem i znam da ima ljudi sa više i većim problemima ali eto that is me!?! I nadam se da me bar netko outhere razumije... uživajte, ja sam doma...

Evo napokon da se i javim malo i ispričam malo o moru. Sa onim dečkom sam još daaavno prekinula, i to preko poruke (jadno,al šta ćeš kad se nije htio naći sa mnom dan prije nego kaj sam išla na morčeko), i što je još najgore pitao me zašto, a ja mrzim glupa pitanja, mislim znam da to nije glupo pitanje i složila sam tako dobru poruku da se i frendica skoro rasplakala...no, dobro. Bilo pa prošlo. Aha... da se vratimo na more... bilo mi je super, upoznala sam tako dobre ljude na moru, neki tamo žive, drugi malo dalje no ostali smo u kontaktu i to mi je cool. Bilo je tu i komada, slatkih, visokih,frajer koji se bavi ekstremnim sportovima (sweet! dude!) no to je sve ono...prolazno, svidio se meni netko, jako, jakko...no taj netko je bio zauzet i još usto konobar (galeb-The Real One), mogla sam ali nisam jer mi je bilo glupo to kaj znam da bi se ja zaljubila a stvarno mi se to sve neda ponovno prolaziti. Svaka večer je počinjala: pijankama na plaži (i to kakvim pijankama:)Malo plesanja i onda opet cuganja Zatim, malo kupanja pa onda domeka i sutradan sve ponovno... ma bila je čista ludnica... and theeen, sam išla sa starcima u unutrašnjost kontinenta podno (Čitaj: malo dalje) Velebita, U PRIPIZDINU; AL PRAVU. nema wc-a, sve puno bubetina, pauka, bogomoljki a ja imam fobiju od tih stvorenja, i tako sam ja tamo trebala ostati 10 dana no nakon 2 dana i meni i staroj je dopizdilo i tako evo mene doma... JUHU!!?!! ja se nadam da je vama svima bilo lijepo na moru, tell me!!

Ne znam kako ali uspjela sam vratiti svoj stari blogić, tj. ovaj a već sam otvorila novi, kaj ću sad da ostavim ovaj ili da se prebacim na novi? HELPAJTE!!! Vratih se sa mora sa puno dogodovštvina, sutra više o tome, sad sam došla s puta pa sam umorna... i naravno sanjati da sam na moru...