petak, 18.03.2005.
Peeeeeeeetak je moj dan...
Hvala bogu danas je petak a ja sam imao školu ujutro. Dođoh od frizerke (nakon sto godina) i pogledam se u ogledalo. Imala je frizuru iz časopisa, jer sam slučajno naletio na onakvu kakvu sam htio, a ona me ošiša i isfrizira kao da sam Jacqueline Kennedy...
Sva sreća što postoji tuš pa sam tu sramotu odmah splasnuo. Uključio sam se na školski zbor u kojem se ojevaju samo gospel pjesme. Trenuton sam sav ufuran na to i lagano se derem O happy daaaaay! No nevolja je u tome što je ova profa na zamjeni pa ako se vrati onaj naš davež... A šanse su za ostanak ove profe da vodi zbor 50:50 iako će najvjerovatnije biti ona polovica kada ona neće ostati.
Danas su Ćoski (koju inače organski ne podnosim, ali sam se sažalio) ukrali mobitel. Da bi priča bila još zanimljivija mobitel je dečkov. Ostavila ga je sa časopisima kada je bila na kavici prvi sat. Naravno sat je markirala. Koje ironije... Dečko još ništa ne zna ali je samo pitanje vremena. Možda će imati sreće pa ga pronaći kod kuće jer nije bila 100% sigurna jel ga ponjela ili ne. Usput rečeno manekenka je, a dečko nogometaš. I plavuša je...
(0) -
-
