utorak, 14.12.2010.
White Lies, Paul Gilbert, Caribou, Yann Tiersen...i more još toga
Ja ovu količinu koncerata ne mogu pratit' da prostite, pogotovo ne pisanjem bloga kojeg pišem svake prestupne jer jednostavno ne stignem koliko toga ima, pa sam onako kompanjski odlučila napraviti jedan poduži post s više koncerata u zamjenu za jedan detaljni o jednom koncertu....
Nije mi izgovor da je prosinac, da šopingiram ko' luda pa ne stignem pisati blog niti da radi Sanadera sjedim pred TV ekranom i čekam što će biti: hoće li završiti u Kepinskome u posebno čuvanoj sobi ili kak će se lopina izvući?
Ovo je sasvim dobar uvod u prvi koncert koji je danas na tapeti: 27.11. je trebao biti u Boogaloou velik koncert s puno ljudi: legendarno Atomsko Sklonište nije nastupalo u Zagrebu 7 godina, a uz njih se predstavljala dva nova perspektivna rock benda, istarski Baltazar i samoborski društveno socijalni buntovnici Rubikon.
Od svega je ispalo skoro pa kao i Sanaderovo uhićenje: nit smrdi nit miriši. Najviše je podbacila publika, sve skupa je došlo oko 200-njak ljudi i niti jako hladno vrijeme i prvi snjijeg ne mogu biti opravdanje, Definitivno je da je na Velesajmu (za neke) bilo zanimljivije slinjenje i rastezanje porno glumica i glumaca na Eros4U smijuriji, no i ta populacija koja je bila tamo ne čini jedan miljunski grad. Izgleda da je ipak prevagnulo to što Atomsko više nema karizmu "klupskog koncertnog" benda jer nastupa u svakom grmu i na svakoj motorijadi... Što je šteta jer ta tri matora i dalje praše strašno dobro a još se uvijek i dobro zabavljaju, u to sumnje nema.
Prvi bend koji je kročio na pozornicu pred par zalutalih rockera bili su Rubikoni. Čula sam ih u daleko boljoj live verziji, pa je moguće da ih je malo "pojela" veličina stejdža ili činjenica da nastupaju pred Atomskim i to još u Boogaloou, ili jednostavno nisu bili dobro poštimani. Korektno, ali čekamo popravni. Vidiš da imaju potencijal, ali on evidentno nije isplivao te večeeri. A ni za Sanadera nismo znali da će uskoro biti uhićen inače bi "Savjest" bila dočekana gromoglasno, nadam se.
Drugi bend je bio Baltazar i taj je prašio sve u šesnaest. Malo im glazba vuče na najbolji YU bend Ekatarinu Veliku iliti EKV, no ne pretjerano. Sviraju sjajno, a pjesme su im pola super, pola duiboki prosjek. Još nemaju prvi album ali ga zavređuju...
Par dana odmora i kreće niska od čak 6 koncerata zaredom:
prvog sam 1.12. u Tvornici najteže očekivala i bila spremna u dugo vremena i platiti kartu ako treba ukoliko se mi nekim nesretnim slučajem ne potrefi akreditacija, što je bio slučaj s Lady Gagom i Stingom zato o tome ništa niste čiitali: White Lies je bend koje morate (ako niste) idući put poslušati. Na kraju sam stvarno i kupila ulaznicu ali ne za sebe i ne radi čega i koga sam očekivala. Ne bi mi bilo žao niti jedne lipe da je tu ulaznicu dobila osoba koja je zaslužuje...Ipak, bend zavređuje čak i takvu situaciju.
Ja nisam realna pretjerano kada su White LIesi u pitanju jer to je za mene bend koji je napravio jedan od 5 naj albuma lani i koji imaju prestrašno dobar zvuk. Imaju malo weird riječi ali u smislu da se bave crnjakom i smrću, ali sami stihovi su mi odlični, iako ih je netko iskritizirao da su ponekad prebanalni. Ili nešto slično. Ako neće da budu verzija death metal bendova i te tematike onda ti njihovi stihovi o kraju života ili tim neki furkama i moraju biti malo banalni inače ćemo ih preobiljno početi shvaćati. Ako mi išta nije pasalo na ovom koncertu to je bio daleko preglasan (a još uvijek odličan) zvuk, ali taman onu zeru too much. I možda da su sva trojica orginalnih članova mogla bi manje sramežljiva u komunikaciji s publikom jer ako vi ne znate a ja znam to je bend koji ima gro velikih nastupa iza sebe i to već godinama. Predstavili su i nekoliko, mislim 6 novih stvari s novog albuma koji izlazi u siječnju i te me se nisu naročito dojmile, u smislu da sam pala na dupe. Ipak će biti teško, jako teško dostići prvi album... I na kraju takvog koncerta neki ti ljudi onda pokvare skroz večer pa ti ostane jako gorak okus.
Predgupa je bila Gretta, koja se jako trudila i vjerujem da su bili super ponosni na činjenicu da su pregrupa WL, i na tome im čestitam. S druge strane nekako mi sve više liče na Vatru u svakom pogledu, a ni Vatra nije postala što je trebala, odnosno što sam mislila da će postati. Pa bi Gretti preporučila da si pod hitno uzmu neke bolje smjernice u glazbi jer će se utopiti u moru sličnih bendova kako vizualno tako i glazbeno, a to bi bila prevelika šteta za njih.
Već 2.12. opet sam bila u Boogaloo s bolnim deja vu: opet minimalac od ljudi opet na dobrom koncertu (Eros4 je još trajao): cijenjeni i poznati rock gitarista Paul GIlbert dao je ama baš sve od sebe zajedno s pratećim bendom od tri vrhunska instrumetalista da nam odsvira jedan sjajni rock koncert i usput zabavi sebe i malobrojnu publiku, koja je pak itekako uživala. Ja sam se nalaktila na neke zvučnike koji mi nisu parali uši (da imam uši na nogama onda bi) i guštala ko malo prasence. Gilbert je svirao sa slušalicama na ušima (što je fora jer povremeno izgleda ko Marsovac), s jezikom (alaj je polizao žice) ali poanta je da nije tu bilo nekog pilanja i gitarskog preseravanja, nego su se svi skupa super zabavljali, a to je ono što nam svima treba. Long live Gilbert!
I onda dan kasnije - 3.12. nešto sasvim sasvim drugo: elektronika i dance u izvedbi kanadskog Cariboua u daleko premaloj dvorani Teatra ITD. To će reći dupkom puna dvorana da igla ne bi stala.Ovaj kvartet takvom lakoćom svira i dovede publiku do dance ekstaze da to ako ništa drugo vrijedi vidjeti uživo. Zvuče sjajno o tome spora nema. Meni osobno jedno od najboljih koncertnih iznenađenja ove godine i sama je šteta da nisam izdržala do kraja jer je moja ozljeda koljena emitirala znakove za ozbiljnu uzbunu. Slijedeći puta kada dođu ima da sam zdrava ko dren i da skačem skupa sa svima ostalima.
Toliko su dobri.
I na kraju ove sage, još jedan preobrat. Opet dan kasnije 4.12. imam na tapeti ni manje niti više nego 3 koncerta: po principu "eci-peci-pec" odustajem od Opće Opasnosti i Psihomodo Popa u Gorici, jer sam prve slušala 7.11. a druge ću 17.12, te neprežaljenog Angels of Harlem Gospel Choir u Lisinskome i na to pošaljem Sadistico Shya, a ja odem na opet nešto sasvim posebno; na francuskog glazbenika Yanna Tiersena u (opet!) Tvornicu. Da li je to bio preumor, prejaki bolovi ili jednostavno "nije to to" koliko god Tiersen bio hvaljen, cijenjen i napravio zaista vanredne glazbene uratke posebno za film "Amelie", mene je njegova i glazba i nastup ostavilo toliko hladnom da me nije natjeralo da izdržim do kraja. Uz sve to ne mogu reći da to što radi Tiersen i prateća mu ekipa nije sjajno. Ali ne za svačiji ukus.
P.S. I sada na kraju vidim da nism ništa napisala o koncertu koji je bio 14.11. (jer sam nekako mislila da jesam ali nisam niti gledala blog) a to je koncert nad koncertima The Nationala, pa to očekujte prije posta o koncertu Balaševića nakon vikenda.
