..."nego, Maro, rec' ti meni, šta je to spiiin"...
sjećam se...kad mi je bilo 10 godina...to je bio prvi put kad sam mislio da sam ja svoje odrastanje završio zato što sam spoznao svijet kao nitko drugi, zbilja, kao nitko...to je neka vrsta epohe mog života, mislim...od 10. godine pa eto do 15., sam već 4 razine svijesti prošao...i sad, mislim...da sam dostigao novu, eto pete....
no sad...nije da me to čini imalo pametnijim i boljim...ali mudrijim svakako...
i to me ponukalo na dublje razmišljanje o vezama između mene i ljudi koji slove kao mudri, a to su - stari ljudi...
nda....
oni su tu mudrost sticali godinama, i to puno godina, svašta su prošli i imaju iskustva iz mnogočega....
eh, da, ja nemam to, ali imam ono što većina njih nije baš imala, a to je, ljudi moji, moj treći roditelj - TV!
da, dakle....nvm, iako imam tu veliku prednost, to ipak ne mora nikaj značiti, a sad opet mislim kako nemože biti jasnije od ovoga, ali to stalno mislim i onda se ipak još razjasni...
čudno je to, zaista...vidjet ćemo za oko godinu dana....
moje mišljenje je da sam ja mudra osoba, koliko god balav bio...i to mogu reči bez imalo bahatosti, jer je to tako, činjenično stanje...
da nebi bilo da nije ništa proizašlo iz moje bivše faze, pokušat ću se sjetit kaj se promijenilo...
da, dakle, više ne mrzim tokio hotel...
mislim da su se malo smirili, a koliko god su bili bahati i umišljeni i glupi, sad su odrasli, i to se vidi na njima...(u 5 minuta radim procjenu karaktera na osnovu držanja, tona glasa, gestikulacija i naravno, onoga kaj kaže)
razlika je velika....ugl...nije da sam fan ono, sad sam prema njima ravnodušan...potpuno...
shvatio da je moj ukus za odjeću prilično čudan, da da.....
da bar moramo nositi uniforme u školi........
da da.....
odlučio da ovaj novi burn niš ne valja i da moram nać drugo najdraže energetsko piće
odlučio uvijek u kafiću piti ness frappe kad se pije kava, a kad se pije nekaj drugo onda bitter lemon....
i tako to....nije baš nešto....bitno....mislim.....
ugl....
naslov.......ova rečenica je u naslovu zato jer kad god je se sjetim počnem hiperventilirati od smijeha....
hmmm, da ste ju vi čuli i vama bi bila smiješna, siguran sam...
to je na neki način...to....jer više zbilja neznam o čem da pišem...mislim fakat kaj da velim...nznm......a eto da ne gnjavim....idem.....samo prije kraja jedan....
problem....
trivijalizacija škole!
razmislite o tome....
toliko od mene!
laku noć...
