Reject of Society

The novi post

Bilo je jebeno preko vikenda... moramo to ponovit hehe... naravno da će bit još...hehe... anyway dobila sam i jednu veri važnu poruku. budite sad sretni zbog mene hehe...
E da... i naravno sjebala sam sve šta sam mogla... pa naravno ja ne bi bila ja da neš ne sjebem... al šta ću... mora se... žao mi je zbog onog preeezgodnog lika. al jebiga...

Mislim da stvarno moram neš učinit sa sobom. previše cugam. al stvarno previše. ne mogu prestat, al valjda mogu barem smanjit... i neću više pušit. to zaista mrzim i ne vidim svrhu pušenja, al često se zna desit da zapalim. malo prečesto... i pijem malo previše kave. al kad se stalno s nekim nalazim na kavi. ono od birca do birca... ma ne baš, al svejedno. btw meni je kava tak fina. onaj njen divan okus... skoro ko piva... hehe... i još neš. uzimam stvari koje ne bi smjela... al nećemo o tome...
Možda sam malo previše vani... al ne mogu izdržat doma... sve ih mrzim... sve iz moje obitelji... a kad sam doma ionak samo spavam il visim na netu...
Izgledam grozno. mislim, ja i inače izgledam grozno, al pogotovo zbog sveg ovog. ova godina mi je baš nekak sjebana... mislim i prije sam bila sjebana, al na drugačiji način...

Ono što me drži je mjuza of kors... a šta bi ja bez toga...
Živcira me kad mi netko sere kak ja ak sam pankerica mogu slušat velvet acid christ, gothica, xymox, siebenburgen il neš slično. pa ono zaš ne bi??? ko da netko mora bit samo panker i niš drugo... ma daj kilni se...

Neam pojma ke da još napišem pa evo slikice od nekih najs ljudi...

joj kak je sladak...

27.03.2007. u 20:15 | 11 Komentara | Print | # | ^

Alone again...

Zašto ja ništa ne mogu napraviti kako treba? zašto mi nikad ništa ne uspije? zašto ništa što napravim nije dovoljno dobro? zato jer sam užasna i ne zaslužujem živjeti...

Svi misle da sam sretna... stalno imam onaj glupi fejk osmjeh... iza kojeg skrivam oči crvene od plakanja... i pravim se sretna da nitko ništa ne primjeti... kao sve je okej... aha naravno... ne znam do kad ću ovako. ne mogu više...

Mrzim kad moram pričati s ljudima. ponekad čak mrzim pričati i s frendovima... idem van samo da pobjegnem od kuće... da više ne moram pričati sa starcima. da ih ne moram više gledati... nitko to ne razumije. ponekad ni ja to ne razumijem. al često mi se zaista neda pričati s ljudima... i mrzim kad ljudi gledaju u mene. ono pa koji vam je kurac prestanite me gledat. i shvatite ne želim vas u svojoj blizini. nikoga... jedino ako imate cuge... imam frendove samo zato da ne cugam sama. i jer ne mogu biti sama. ali ne želim pričati s njima...

Aaaaaaa... nešto boli tako jako... u srcu... ma svugdje...

Često želim odustati. pa trebalo bi biti tako jednostavno... ali teško je. već sam sto puta pokušala. ali ne mogu. ne znam zašto. kao da bi netko plakao zbog mene... kao da bi nekom bilo žao... ali ne mogu. zašto ne mogu??? pa znam da mi ni to ne bi uspjelo...
i bacam žilet... da ga nitko ne vidi... i dižem se s poda... i brišem suze... i nabacujm osmjeh i izlazim van... hahaha... i zaebavam se s ekipom... i vraćam se doma i plačem cijelu noć... i mrzim se jaaako...

Ali ne želim biti netko drugi. kao da je drugima bolje... pa tko je zapravo sretan??? zašto nam bog uopće daje život? ako je to moj dar vraćam ga nazad...

14.03.2007. u 14:17 | 11 Komentara | Print | # | ^

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>