Zašto ja ništa ne mogu napraviti kako treba? zašto mi nikad ništa ne uspije? zašto ništa što napravim nije dovoljno dobro? zato jer sam užasna i ne zaslužujem živjeti...
Svi misle da sam sretna... stalno imam onaj glupi fejk osmjeh... iza kojeg skrivam oči crvene od plakanja... i pravim se sretna da nitko ništa ne primjeti... kao sve je okej... aha naravno... ne znam do kad ću ovako. ne mogu više...
Mrzim kad moram pričati s ljudima. ponekad čak mrzim pričati i s frendovima... idem van samo da pobjegnem od kuće... da više ne moram pričati sa starcima. da ih ne moram više gledati... nitko to ne razumije. ponekad ni ja to ne razumijem. al često mi se zaista neda pričati s ljudima... i mrzim kad ljudi gledaju u mene. ono pa koji vam je kurac prestanite me gledat. i shvatite ne želim vas u svojoj blizini. nikoga... jedino ako imate cuge... imam frendove samo zato da ne cugam sama. i jer ne mogu biti sama. ali ne želim pričati s njima...