Slobodna Bosna [broj 841, 20.12.2012]

---

Click here: KATALOG EX. YU. FILMOVA INTERNET VIDEOTEKA

---

Sudbine Jednoga dana kroz Prihvatnu pro oe putnici za Cres. Vukotia Filmska kultura 1962. Dovoljno je pogledati okvir u kojem su pobrojani predava~i i sudionici Imaginarne akademije. Gallus plus je član internacionalne Qualatex Balloon mreže predvođena timom stručnih ljudi.

Sve strahote potonje solucije bio sam iskusio ve} za svog debitantskog nastupa s filmom Ponude pod broj... Kakve je zaklju~ke mogu}e izvesti o Imaginarnoj akademiji nakon njezina ~etverogodinjeg postojanja?

Slobodna Bosna [broj 841, 20.12.2012] - Oni unose bitne promjene u na~in koncipiranja i izrade televizijskog vizualnog dizajna, a na takvim za~ecima javlja se poslije i televizijska grafika to koristi i video i kompjutor. Nizom lon~anica na podu u radu Resnik 1994.

Tema : yu filmovi Tema : yu filmovi Poslao : friend Datum : 05. Ukusi se razlikuju pa nebih zelio nikome nametai svoj. Najbolji YU film je RANE moje teske rane,Silvana Armenulic. Ima svasta u tom filmu:Dule Savic ice cream,Klinkton,Koka i horozovi,Slovenije i junk-a,ljubavi zlocina i kazne. Lep pozdrav svima iz Yuge Komentar Br. Kopiranje DVD filmova zabranjeno je kontroverznim zakonom DMCA Digital Millennium Copyright Act kojim se čak zabranjuje kopiranje sadržaja muzike, filma ili softvera sa zaštićenog DVD medija za ličnu upotrebu. Kao posledica gore navedenog, jedan drugi socioloski fenomen karakteristican za ovo podneblje direktno je doprineo stvaranju prvog. Ljudi koji su tokom sezdesetih sedmdesetih godina sad vec proslog veka, krenuli put Zapadne Evrope i Amerike, nadajuci se da ce zaista biti samo privremeni radnici u inostranstvu, zasluzni su za pojavu koja e ostaviti snazan pecat na buduce generacije filmskih konzumenata i obeleziti decenije koje slede. Njihovi povremeni dolasci u domovinu sa sobom su donosili pre ili kasnije i sve tehnicke novine do kojih je zapadni svet dosao. Tako su i prvi video-rikorderi na ove prostore stigli vec pocetkom osamdesetih, svega par godina nakon njihovog predstavljanja na americkom trzistu, gde ce se i odigrati glavna borba izmedju dva konkurentska sistema za konacnu dominaciju. Naredne godine, pojavljuje se VHS Video Home System , razvijen od strane Matsushita Corporation kako bi se suprotstavio kvalitetnijem BETA video formatu. Nakon agresivne marketinske kampanje, sredinom osamdesetih godina VHS apsolutno dominira video trzistem, dok je BETA preusmerena na profesionalno koriscenje. U medjuvremenu se javlja i treci sistem VIDEO 2000, razvijen od strane PHILIPS-a i GRUNDIG-a, ali on ubrzo gubi komercijalni znacaj i nestaje sa scene. Ova preraspodela snaga na globalnom nivou, utice na dalji dalji razvoj lokalne video kulture u Srbiji, i mi definitivno prihvatamo pobednicki format, dok su retki vlasnici BETA uredjaja mogli da ih spakuju u kutije. Sa naglim porastom broja video konzumenata, javlja se potreba za osnivanjem prvih video klubova, pre svega u Beogradu. Njihova pojava u tim danima, zatice drzavu potpuno nespremnu, te iako je njihovo delovanje bilo transparentno i vidljivo, ono je zbog nedostatka odgovarajuceg zakonodavstva od samog pocetka nedefinisano i polulegalno, sto ce u bitnoj meri obeleziti buducnost i uvesti nas u doba video — bezakonja. O tome kako je izgledala tadasnja video scena, govori i ''Video prirucnik'' 1987 Sase Imperla, jedna od retkih knjiga iz tog perioda o video biznisu: ''U obavljanju svog posla morate postovati zakon. U nasoj zemlji je profesionalno bavljenje videom jos uvek novo. Odredbe koje ga prate razlikuju se od opstine do opstine. Medjutim postoje medjunarodni zakoni o zastiti autorskih prava kojih se morate pridrzavati. Period koji sledi ostace verovatno zapamcen u istoriji srpske popularne kulture kao period apsolutne i nekontrolisane video piraterije u ovoj zemlji, koji je mozda i bez premca u savremenim evropskim okvirima. Period, koga ce se mnogi od nas ipak sa setom i nostalgijom prisetiti, kada ste za jedno vece mogli odgledati 3-4 najnovija holivudska hita i biti upuceni bolje u recentnu svetsku produkciju nego bilo koji drugi prosecni americki filmski ili video konzument. Naravno, visoki stepen kompetencije takve vrste neminovno je sa sobom nosio neke zrtve. Prvo, frekventnost kopija losijeg kvaliteta, koje su godinama preovladavale na domacem video trzistu izvrsile su toliki uticaj na ovdasnje filmofile da su mnogi kasnije bili zaprepasceni koliko u stvari slika na ekranu moze biti cista i precizna, a zvuk jasan! To je poprimilo takve razmere da je sintagma kvalitet snimka od sredine osamdesetih postala referentna, tj. Pored toga, kao proizvod gore navedenog javila se mnogo ozbiljnija posledica koja bi se ukratko mogla svesti na to da su generacije i generacije istinskih postovalaca filmske umetnosti odrastale van prirodnog habitusa - bioskopske dvorane, nalazeci kakvu-takvu zamenu citaj:utehu u sopstvenim video-rikorderima. Nemajuci nameru da ovde ulazi u raspravu koliki je znacaj bioskopa i autenticnog bioskopskog dozivljaja sto je zaista izlisno , potpisnik ovih redova samo napominje da razumevanje citavog problema piraterije zahteva poseban perceptivan ugao u kome su moguci takvi odnosi gde se lako moglo desiti da je, recimo, u Holivudu vec snimljen drugi deo nekog blockbuster filma, a da u Jugoslaviji nije pocela distribucija ni prvog — iznalazeci u tome sopstveno pa i sveopste moralno opravdanje za visegodisnje video zlocine. U situaciji kada ste prepusteni potpunoj letargiji nekolicine drzavnih distributera, potpuno operisanih od bilo kakve profesionalne agilnosti, jedinu alternativu vam predstavlja obliznji video klub. Mozda najbolji opis ovoga daje Nebojsa Pajkic kada kaze ''Jednostavno receno, ako vise puta nedjeljno gledate nekoliko filmova dnevno, prije ili posle dodjete do otkrovenja da su zanimljiviji filmovi, po pravilu zanimljiviji od nezanimljivih! Ova pojava dovela je da zbog stalnog priliva novih filmova prosecni posetilac kluba fizicki nije u stanju da odgleda veci deo ponude dok vec pristizu novi materijali potiskujuci sa polica stare. Ovakvo stanje stvari automatski iskljucuje svaku mogucnost da potrazite nesto starije filmove ili eventualno nadoknadite propusteno. Pritom ne bi trebalo zaboraviti na postojanje retkih specijalizovanih video klubova koji su drzali klasicna ostvarenja, okrenutih znatno uzem auditorijumu, ali oni nisu deo ove price. Najzad povrh svega, jako imponuje ondasnja spremnost ljudi na delovanje i van granica zakona sve zarad vizuelnog ugodjaja. U svetu izuzetno strogo sankcionisano video piratstvo, kod nas je prezivelo dugi niz godina zahvaljujuci prvenstveno jednoj cinjenici — skoro ideoloskom, programskom otporu i odbijanju YU filmofila da im se na taj nacin uskrati jedina dostupna i relevantna informacija. Upravo to predstavlja sustinu citavog koncepta i pomera shvatanje piraterije sa prilicno unosnog izvora prihoda za propale studente i nedovrsene zanatlije na nivo subkulturnog fenomena. Takav pristup citavoj stvari omogucava znatno studioznije i sistematicnije izucavanje, svesno iskljuceno od strane oficijelne kritike i strucne literature koja se uglavnom zadovoljava konstatacijom o negativnim dejstvima piraterije na razvoj kinematografije. Nedostatak bilo kakve ozbiljnije literature na ovu temu svakako ne ukazuje na nevaznost navedene pojave ili pak na njenu nezastupljenost, cemu smo svakodnevno svedoci, vec samo na cinjenicu o potcenjivackom stavu prema elementima popularne kulture, sto video svakako jeste, i njenim repetitivnim svojstvima. Prihvatimo li da zvanicna kulturna tradicija zasigurno ne moze preuzeti ponudjenu estetiku kao dominantnu, eto razloga za konstantnu odbojnost prema takvom kulturnom kodu i njegovim aspektima pojedinacno. Koliki uticaj video kultura sa svojim recidivima zaista ima mozda najbolje pokazuje najnoviji talas americkih autora devedesetih, poznatijih kao ''videobrats'', ciji najistaknutiji predstavnici u ovom trenutku Kventin Tarantino, Rodzer Ejveri i Kevin Smit nimalo ne kriju da su dane radije provodili gledajuci mutne, nerazumljive kopije nego u filmskim skolama, sto se i te kako oseca u njihovim filmovima. Ali nisu bas svi delovi entertainment industrije sa odusevljenjem docekali ove tehnicke novine. Jednu od mogucnosti kako su americki filmski poslenici gledali na fenomen video kulture daju, izmedju ostalog, i neke scene filma ''Amazonke na Mesecu'' 1987 u produkciji Dzona Lendisa , doduse ne bas preterano uspesne satire savremenog americkog drustva, u kojem pravi bradati gusari pirati presrecu brod na kojem se vijori zastava japanskog elektronskog konglomerata MCA i zarobivsi ga sa velikim zadovoljstvom kradu i unistavaju sve nadjene video kasete , usput se glasno podsmevajuci upozorenju kako je piraterija zakonski zabranjena. Ovaj inteligentni gaf predstavlja prkosni odgovor mejdzor kompanija japanskim medijskim korporacijama koje su vec tada okupirale trziste. Nazalost, svega nekoliko godina kasnije neke od njih Columbia, Tri Star, Universal ce postati vlasnistvo tih istih korporacija. O istoj nadolazecoj opasnosti govori i jedan od najvecih novoholivudskih scenarista i reditelja Pol Sreder u intervjuu Dinku Tucakovicu: ''Citava industrija je u stanju kolapsa. Novi video sistemi zauzimaju sve vise mesta na racun filma, kablovska televizija, kucni rikorderi... Da bi se snasli u novonastaloj dzungli morate paziti na odnose medju tim silama... I zato danas morate vise biti biznismen nego sto ste to bili pre. S druge strane, nase video konzumente, navikle na visok stepen upucenosti i instant informaciju, ni najmanje nije interesovala ovakva legalna ponuda producentskih kuca, niti su se ozbiljno mogli osloniti na bioskopsku distribuciju koja je po njihovim parametrima bila isuvise spora, sto je samo pogodovalo daljem sirenju piratske scene velikom brzinom. Ako pridodamo tome i nerazvijenu distributivnu mrezu po unutrasnjosti, gde se bioskopski dozivljaj svodi na nedeljnu projekciju u lokalnom domu kulture, te vec pomenuti problematicni status novoformiranih videoteka, dobijamo put kojim se najcesce ide. U moru nepregledne produkcije koja pritiska rafove, samo najsnalazljiviji i najupuceniji pronalaze stvari za sebe, pa se prirodno javlja potreba za raznim vrstama vodica i uputstava kroz haoticnu ponudu npr. Uvodni tekstovi ovih prirucnika jasno odslikavaju atmosferu koja je tih dana vladala u svetu ovdasnjih video ilegalaca, konstatujuci da su ''sve veci problemi oko uvoza filmova... Svakako najreferentniji casopis tog vremena koji se bavio ovom tematikom bio je ''YU Video'' , koncipiran tako da je, izlazeci godinama u kontinuitetu, pruzao obilje informacija kako samim videofilima, tako i ljudima u video biznisu. Uz jos neke povremene publikacije, u vremenu kada se Internet nije ni naslucivao, to su bile zvezde vodilje kroz mracne hodnike piraterije. Iako bi se na osnovu svega ovoga mogao steci utisak da u kozumentskoj subkulturi video fanova ne postoje nikakva pravila, odsustvo bilo kakvog sistema, a samim tim i nista objedinjujuce, takav utisak bi bio sasvim pogresan. Osim visokog stepena zajednistva, ispoljenog tokom godina i nesumnjive rezistentnosti u odnosu na postavljene izazove o cemu ce jos biti reci , ovakvo vizuelno iskustvo vremenom je stvorilo neke specificnosti koje govore vise ili manje o prirodi i autenticnosti video piraterije. Pre svega, vec vise puta pomenuta upucenost potencijalnog gledaoca ovde ponajvise dolazi do izrazaja. Bez televizijske reklame, propagande, u vremenu tesko dostupne informacije, sve je prepusteno cistoj gledalackoj intuiciji, obavestenosti i osecaju. Nikada pre ni kasnije, kao na samom pocetku stvaranja ovog fenomena, nacelo ravnopravnosti u izboru filmskog dozivljaja nije bilo toliko prisutno. U decenijama za nama, sa sigurnoscu se moze tvrditi da je video imao odredjenu substitucionu mitolosku ulogu. Naime, osim pojedinih beogradskih bioskopa ''Partizan'', ''20. Oktobar'' , koji su predstavljali sredista ortodoksne zanrovske percepcije, piratske kasete su u mnogome doprinele stvaranju nekih od ikona popularne kulture, poput Brus Lija, Dzeki Cena ili Arnolda Svarcenegera, dizuci ih do mitskih razmera. Poredjenja radi, najveci hongkonski autor ''kaskaderskih komedija'' Dzeki Cen, sve do sredine devedesetih nije uspeo da se namene na sirokom uglavnom ignorantskom americkom trzistu sve do filma ''Rumble in the Bronx'' 1996 i pored vise pokusaja, dok je kod nas navedenom spregom od samog pocetka zadobio horde vernih fanova. Tako dolazimo do objedinjujuce cinjenice o delovanju video piraterije na jednom cvrstom populistickom principu, ponovo se vrativsi na razloge njene nezastupljenosti u zvanicnom, svakako elitistickom, kulturnom nasledju i svom vecitom pezorativnom prizvuku. Vec od pojave prvih medijskih nosaca, piraterija se javlja i raste zajedno uz industriju koju kopira poprimajuci globalne razmere. Naravno s godinama i napretkom tehnologije, citav proces je postao sofisticiraniji, oprema, tehnika, propratni materijali su se uveliko priblizili originalnom proizvodu i ilegalna ''bootleg'' masinerija je postala ozbiljan takmac na trzistu, uz koji adut vise. U medjuvremenu su se razvijali novi legalni nacini borbe. Zakonska regulativa je od samog pocetka bila nemilosrdna, jer nikom nije dozvoljeno da dirne u jednu od najvecih vrednosti zapadne kulture — profit. I pored pocetnog nesnalazenja, sistem je ubrzo poceo da reaguje, te se u SAD za povredu prava intelektualne svojine ciji je video piraterija cest pojavni oblik moglo dobiti do pet godina zatvora, a po najnovijim federalnim propisima i do deset. Uz to, tokom osamdesetih nastaje citav niz specijalizovanih agencija za pronalazenje i razbijanje raznih vrsta piratskih centara, tzv. Osim cisto represivnih sredstava za suzbijanje, cije rezultate smo mogli pratili na TV ekranima, gledajuci bagere kako gnjece i unistavaju milione kaseta i diskova negde u Jugoistocnoj Aziji ili u nekoj drugoj prestonici svetske piraterije, katkad se racuna i na savest potrosaca. Tako kanadski dnevnik ''Toronto Star'' u jednom od svojih brojeva 8. Izmedju ostalog, na sta bi trebalo obratiti paznju, kao sto je kvalitet omotnice ili nepostojanje holograma, list posebno upozorava da ''ako je cena previse niska da bila istinita, verovatno je falsifikat! S druge strane, poslednjih godina se stvara front koji vise odgovara ovdasnjem shvatanju slobode misljenja i delovanja, u vidu raznih medjunarodnih piratskih asocijacija, kao odgovor pritisku koji se na njih sistematski vrsi, a njihovo delovanje prozeto idejom o ''slobodi informacija i zabranjenom znanju'' je usmereno pre svega na internet. Uprkos svemu, sama cinjenica da je i pored svih protivmera piraterija tokom godina prezivela uz manje ili vece oscilacije, govori o njenom rezistentnom karakteru. Kod nas je, cini se, oduvek tako bilo. U prilog tome govori jedno istrazivanje s kraja osamdesetih koje istice cinjenicu da Jugoslavija pored Turske i Tajvana predstavlja jedno od tri najveca zarista nelegalnog video biznisa u svetu. Desetak godina kasnije, posle svih akcija udruzenja distributera, komisija i trzisnih inspektora piratska organizacija je jos uvek vitalna i spremna za borbu o cemu svedoci i stampa sada susednih zemalja konstatujuci da je ostatak nekada zajednicke drzave i dalje jedan od najvecih piratskih izvora, te da je ovde '' piratsko kopiranje filmova preraslo u industriju'' Igor K. Ilievski, AIM Skoplje, 22. U medjuvremenu se piraterija prosirila na sve kinematografske segmente, od video, preko povremene televizijske, do DVD piraterije. Jedna od specificnosti ovdasnjih prostora svakako jeste i koriscenje piraterije u politicke svrhe, cudna sprega drzavnog i piratskog establismenta, ciji istorijat i ciljevi verovatno zasluzuju posebno istrazivanje. Kakva je buducnost citave piratske industrije? Da li ce preziveti najnovije udare na svoje bazicne temelje ili ce se zauvek povuci u analize poput ove? Sve je do svesti konacnih korisnika njenih zaslepljujuce privlacnih proizvoda. Formati medija su ti koji se povremeno menjaju, koncept ostaje isti. Lekcija proteklog vremena govori da nikakva represija, ma kako dobro organizovana i sistematicna bila, bez te spoznaje ne donosi nista trajno. Gori Vatra - odlican film. Remake - obavezno pogledati. Kajmak i Marmelada - Legendarni Djuro Mujo i Haso DVD - razvaljuju... Crveni Kamion Sive Boje - ocjena 5 plus Ovo su noviji , a od starijih filmova iz Ex-YU produkcije filmovi koji se definitivno moraju pogledati: Maratonci trce pocasni krug, Ko to tamo Peva, Zikine dinastije, Sivi Dom... Za one koji zive u USA ove filmove mogu iznajmiti u svakom BLCKBUSTER Video ili Hoolywood Video. Oni koji zive u Torontu mogu naci bilo koji film koji je ikada snimljen u Jugoslaviji do 1992, a i sve filmove koji su snimljeni poslije toga na prostorima bivse Jugoslavije u Studio 001kod Koste. Telefon je 416 663-7519 Kosta ili Nada Komentar Br. Kod amidze Idriza, prica koju samo mi mozemo razumjeti. A sto se tice skidanja filmova DC++ ubjedjljivo najjaci site. Ma kakva kupovina filmova to je vise isfurano. Sve je to kopirano i loseg snimka. Predlazem vam sajt podzemlje. Ernade a sta sam ja gore napisao???? Ma eto Amire nasli smo se na istim talasnim.... Osim toga, bili su direktni Tv prenosi, sto znaci da se to moglo bolje odraditi sto se tice kvaliteta slike i tona.. Ima li neko 'zdravu' verziju sa bilo kojeg od tri koncerta, ili info gdje bi se to moglo nabaviti? Ima Sile nek ti posalje koncert iz Zagreba............. Seha ja imam sve tri verzije na DVD , Tv verzija, slika odlicna. Jeli to nas Ernad Seferagic, www. Tu je kvalitet provjeren!!! Hehehe, ja sam prijatelju. Ma imam jos toga evo ti samo neki muzicki naslovi: Enes Basic - Video spotovi u BL sevdalinke i par njegovih pjesama -ovo sam spremio specijalnio za Sileta da mu posaljem uz jos neka iznenadjenja. Oliver Dragojevic- Koncert u Areni -Pula Atomsko Skloniste Parni Valjak Prljavci te veliki borj filmova i kocerata narodne muzike i sevdaha. Javi se ,imas e-mail -napisi zelju. Dolaze koncerti Dugmeta hvala Ernade!! Rekoh,ja sam pogledao ovaj iz Bg, hocu da vidim sarajevski i Zg.. I sada da ne otvaramo novu temu, vec smo pricali o Dugmetu,super veselica, razgaljuje.. Mada sam ga gledao na relativno losoj kopiji, moram reci da je Tv dobro odradio posao, pokriven koncert 'ala vembli'.. Raja je bila odlicna, interesantno, svi su dizali dva prsta u zrak, PEACE uvijek sam se salio da ce Banjaluka postati ponovo grad kad se ljudi pocnu ponovo tako pozdravljati , pjevalo se u sesnaest.. Bebek me iznenadio vokalom, Alen je 'ukrao show'.. Tifa imidzom kameno lice , Brega izgledom... Da ne duljim,sve je podsjecalo na neka civilizovana vremena.. Seha ovdje si mi najblizi,javio si se nema pett sekundi pa da te pitam sto nestaju one slike i albumi,tenks! Sjeca li se iko onog starog filma od Djulijano Djema , igrao stalno u kinu Vrbas starom....

Karle Pyaar Karle HD - Shiv Darshan - Hasleen Kaur - Superhit Hindi Film
Zato je odluka o »lociranju« animacije na ALU sasvim ispravna. Od godine djelovao je na Televiziji Zagreb, naj~ee snimajui priloge o moru i Dalmaciji, te portrete likovnih umjetnika I. RASTANAK, eljko Kolari}, 1994. Kao to se ~uvari Anne Anders obraaju s ekrana posjetiteljima muzeja rije~ima Nemojte ni{ta dirati ili Neumannove kamere koja u uskom hodniku snima samo le a anonimnog posjetitelja, tako i Martinis ironizira drutvenu kontrolu i alarme u muzejima. Ili besplatne male filmove? Imaginarna akademija okuplja polaznike oko jednog na~ina rada u koji se svojim individualnim promiljanjem uklju~uju ljudi raznih struka i pogleda na film, tako da se stvarala~ki dijalog vodi intenzivno i bez opasnosti za raspad sustava cjeline projekta. Gledao me je krajnje sumnji~avo i s neskrivenim uvjerenjem da se u svemu tome krije neka gadna podvala. Sudbine Jednoga dana kroz Prihvatnu pro oe putnici za Cres. Kriti~ka tribina prire ena je u organizaciji Centra CK SK Hrvatske za idejni i teorijski rad Vladimir Bakari i ~asopisa Filmska kultura, a pozive za Tribinu potpisali su i predsjedali joj Damir Grubia, direktor Centra CK SKH za idejno-teorijski rad Vladimir Bakari, i Stevo Ostoji, glavni urednik ~asopisa Filmska kultura. Kreativno uo~avanje problema animacije jo nije bilo na dnevnom redu, jer je »diznijevski« sustav poetike bio opeprihvaen i identificirao se s komercijalnim.

[Dobri momci bend|Dame za Upoznavanje|Www njemice upoznavanje]

Oznake: www.datingvr.ru