27.03.2007., utorak

I još sam tu, još me ima...

Ne krepaše ovaj blog..zlobnici će reć nažalost...al eto..vratila sam se s nešto volje za pisanje, nešto vremena, nešto fotografija i događaja koje bi htjela dokumentirati.. Upravo zadivljujuća revnost, nije li?! Ne znam otkud početi..vjerojatno će bit dugačko, iscrpljujuće i nezanimljivo al pošto ovaj blog ima još samo funkciju uveseljavati narcisoidnu mene i podsjećati moj starački um na neke vesele slike iz prošlosti, ja ću s veseljem piskarat po njemu svaki trash koji mi srce poželi... Dakle, uzevši u obzir zadnjih par mjeseci mog života koji nisu (još) spomenuti, sve to možemo svesti na par činjenica... - Provela praznike u društvu svoje frendice iz mjehura - Escherichie coli..groovy - Prekršila sve novogodišnje odluke u prvom tjednu nove godine.. - Bijah skijah..o da..o da..o daaa - Vratila se u školu s jednako nimalo entuzijazma - Proslavila rođendan, onak starački - Dobila puno kul stvari..puno - gripa poharala zbornicu kava mnogo u Otoku svakodnevno - Marushki su narasle sise - Nika je slomila zubić - Bile su maškare i imate 4,723 puta pogađat šta sam ja bila - Marushki su ZBILJA narasle sise - I tako... - sviđaju mi se ovi smajlići..ne mogu se načudit... Prvo, htjela bi posvetiti određeni broj redaka onom šta svi (dobro ne baš svi, ali određeni, željno iščekuju)...pa samo za moje najdraže... ponešto o skijanju ...znam da je to već lanjski snijeg (doslovno!), al znam da će im bit drago čitat... (mislim stvarno mi nije jasno zašto ja moram pisat ove pizdarije..pa bili ste svi tamo ) Mislim da se moje ushićenje oko cijelog toga skijanja, može sažeti u činjenici da sam dane počela odbrojavat još u srpnju prošle godine..taman sam krenula od 170 i nešto...polako se pridružila i Eta i svi ostali...prvo su bili dani, a pred samo skijanje i sati...na kraju se ta brojka koja se činila bolno prevelika svela na jednu znamenku, a onda i na nulu... Dakle, natrpani skafanderima, sarmom, bečar-šnitama, reketima za stolni i svim ostalim rekvizitima neophodnim za tih famoznih 7 dana, dovukli smo svoje vesele, khm, guze, u naš mali gostoljubivi Mauterndorf, koji nam je svima i više nego drag, naš mali zimski dom...bilo bi malo prenadobudno nazvati snijegom ono što samo u njemu zatekli, ali nema veze...pravi skijaši su spremni na sve uvjete... Ekipa je bila u punom sastavu zbog čega smo svi bili jako zadovoljni, s tim da se ove gotovo utrostručila i primila neka nova lica koja su nam svima jako brzo prirasla srcu..nekima posebno brzo...jelda Marin/Lena?! Opet smo bili „razred“, s tim da nas je bilo jako puno pa nas je Mladen djelio svojim „pomoćnim učiteljima“, pogotovo našoj najdražoj Schilehrerici Leni..snježni uvjeti, takvi pomalo šugavi u nekim periodima, iskoristili su se najbolje moguće...je da smo skijali između jaglaca, al eto...ma šalim se.. Doduše, moram priznat da smo bili malo lijeniji nego lani, ali samo mrvicu..a kad je bilo prezabavno...nakon „nastave“ bi zasjeli u Schi-Alm i žderali i pili Spezi i pivu, kartali, zajebavali se, smijali se...nikom se nije dalo ustajat više..čovječe, ljenčineeee..sram vas bilo :p Večeri smo provodili kako gdje, na kartani il na bazenima, osim jedne specijalne srijede kad nam je Lena slavila 18. rođendan i to je trebalo dostojno proslavit u Obertauernu u fensi-šmensi izlasku... Dan poslije imali smo onu tradicionalnu večeru u Schi-Almu gdi smo prisustvovali svakojakim provalama i veselju...i naravno, da ne zaboravim (ako bi to uopće mogla zaboravit) Jennynoj izvedbi svog hita „Glista kod okulista“, kasnije nesretnim slučajem prekrštenom u „Glista i ljubav“..(jebemu Tommy, kad se ne koncentriraš na egzistencijalne stvari)... Jenny moja draga, ako ovo pročitaš, molim te priloži lyricse svoje pjesme da osvanu na mom blogu, bila bi mi čast...za kraj prisjećanja na tu večer citiram Marina: „Jebote Jenny, ti si ko džuboks“..a šta bi mi bez tebe naša mala Jenny.. Zadnji dan neki zlobni austrijski oblak počastio nas je zavidnom količinom snijega, da nam se nasmije u brk šta sutradan moramo otić...hm..al nek, doć ćemo mi i sljedeće godine, u to ne sumnjajte.. Tu zadnju večer smo otkartali...uzduž i poprijeko...malo nostalgije i tuge je bilo u zraku..naravno da sam obećala da se neću plakat kad smo se rastajali, i naravno da je Margareta počela i onda gotovoooooo..bam... Al više se ne brinem, znam da su sad ta prijateljstva jača nego ikad prije i da ćemo se viđat i češće od skijanja... Na rastanku smo svi izmjenili sve moguće kontakt-brojeve i adrese, ali pokazalo se da na kraju to ipak nije bilo nužno, jer se i sad uvijek možemo čut na našem forumu... Eto, još jedna lijepa, ma kaj lijepa, nezaboravna uspomena u mom mozgovlju i srcovlju ljudi, hvala vam na tome...još 285 dana do sljedećeg (op.a. ako ste očekivali nešto dulje, žao mi je al nema se vremena, znate da vas volim iovak ionak..ak ste tak nadobudni, ima da svako primetne 5 rečenica svojih dojmova o skijanju!!! Ne šalim se... ) ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Bit ćem teta..za 2 mjeseca i koji dan...malo je reć da se veselim..zaljubljena sam u tu činjenicu!!! Sve mi se čini da ću visit nad njom non-stop dok je se ne nagledam dovoljno...nikad nisam imala bebu u obitelji jer sam najmlađa, nikad nisam čak ni držala malu bebu na rukama, tak da je meni ovo skroz novo iskustvo..čak je i Stela rekla „kako ćemo mi tu malu razmazit, šta ćemo joj sve kupovat..“..ma namjeravam bit jedna od onih kul teta, koja će ju naučit plazit jezik ljudima, i kojoj će se moć požalit na starce, koja će ju sakrit kad pobjegne od kuće na 2-3 sata i vodit ginekolgu kad uđe u pubertet...hahahaha..i više neću bit najmlađa u familiji...aaaaaaaaaaaa.. a tata će bit dedo..čudno...ma već volim to malo čudo od kile... ------------------------------------------------------------------------------------------------- A inače?! A šta da kažem..znam da nisam baš revna šta se pisanja tiče, al recimo da mi se vratila volja pa ću bacit koje slovo s vremena na vrijeme... Škola mi isisava mozak na načine na koje nisam ni mislila da je moguće , al sve drugo je ok...stvarno ok... Drago mi je jer sam shvatila da sam okružena stvarno super ljudima, a ona dva ljuda koja su meni najdraža su konačno prestali bit mala djeca i pokazali da su zreli i pametni i rješili neke stvari sami..zbog mene..za mene..jer me vole..kak je to lijepo znat... I mom tateku je danas rođendan..H.B. daddy..i našoj maloj Karli..i Matiji Trupeljaku...hehehehe.. -------------------------------------------------------------------------------------------------- Eto ga...voila...konačno post...makar neki shitni samo za 7-8 ljudi, al nek...vraća mi se entuzijazam... P.S. Vjerojatno ste primjetili moj divni histerični „sou-maj-stajl“ dizajn koji dugujem svom dječaku s kojim će za par minuta bit 5 mjeseci da me nije poslao k vragu...(i pusti me van..wow, jelda? blago meni!!! )..jeeej..nisam ukleta brojem 3..al to smo odavno skužili ;) Wila Wilica Wilichica

23:36 - Komentiraj (6) - Za uspomenu - The Neshto

Komentari On/Off

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.