|
|
| < | listopad, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Moji sretni trenuci, razočaranja..
Razmišljanja i stavovi..
Ludi svijet.. I ja..
malo o meni..
zovem se Iva,
idem u IX. gimnaziju,
volim: fino popapati, obožavam pizzu i Shreka,
čitati knjige,
Boga, svoje frendove...
ne volim: lažljivce, neiskrene ljude, muljatore, neravopravnost, POLUDIM kad netko ima predrasude prema osobama sa invaliditetom jer sam i ja jedna od njih..
MSN: ivaparal@hotmail.com
teniČ
Denis
Gala
Berny
Martina
Dominika
Joka
Grule
Ivana
Svenko&Slinko
Željka
Sarah
Ana
Gale
Davor
Antun
Vian
Partviš
Šantić
Tina
Cobra
Maja
Tais
Astrid
Daniel
Azra
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
sasvim slučajno našla sam se na blog ha eru. ruka me odvukla na taj link. hm.. znači li to da zaista trebam napisati novi post?
tlačite me da ga napišem pa evo...
moje misli opet lete u prošlost. malo se prečesto to dešava. ubiti večinu svog vremena razmišljam o tome.
o svemu. apsolutno svemu.
o mojoj fucking operaciji u 11 mj. oporavku, ponovnom zbližavanju sa Tenom, svakodnevni pozivi po par sati. razgovori o jednom momku njoj nekada jako bitnom. tragedija u obitelji. moj ponovni dolazak u školu. prvi izlasci na domić, on, badalićeva..
tena i ja, mp3, suze i sladoled.
upravo mi suze teku.
bez obzira koliko mi je osnovna nanjela bola, nedostaju mi neke stvari. a možda samo ne želim odrasti.. ne znam još.
srednja. moje svjetlo na kraju tunela, moj izlaz iz problema.
da li je to uistinu tako? nadam se.
ali moji osjećaji manje vrijednosti i dalje ostaju. ponižavanja koja sam doživljavala.
ne želim nove ljudeke s time zamarati. ne smijem. ne poznaju me još. a ni ja njih.
ima nekoliko osoba koje su mi ušle u srce. jenostavno, tamo im je mjesto.
ali da li oni isto misle?
znam da će vas pola ovo pročitati. tj. svi koji su mi ušli u srce.
reći ćete o koje patetike, ili kako mi je Šantić reko, emo.
ali ja ne mogu maknuti svoje osjećaje. ne mogu ih promijeniti. moj strah će zauvijek ostati.
zbog jebene osnovne, i trauma, neću nikad što se nekih stvari tiče, moći normalno funkcionirati. uvijek je taj strah tu.
i naravno ponadala sam se u srednjoj još nečemu...
jedna osoba mi je u zezanciji rekla nešto, što sam ja tako i shvatila.
ali poslije sam razmišljala o tome.
to je ubiti bolna istina. istina koju ja znam reći pa me tena bije. ali ja i dalje stojim iza toga.
pa i on je to reko. u zezanciji da ali... istina je.
i ne. ne sviđa mi se on.
teško je naći dobrog frenda..a još teže zadržati ga.
a ja fkt cijenim ovo prijateljstvo.
ostala također.
Napomena: dalje piše Tena jer Iva nikad neće objavit novi post pa joj treba poticaj xD
Dakle. Ja neću nikog tuć.
IviČ: Puno puta sam ti obećala da ću jednom ja napisat post al ništa od tog jer...ma ne znam ni sama.
Ugl ovo je još bolje od komentiranja.
Dakle. Hvala Iva kaj si mi dala lozinku. Mislim, uspjela si je promijenit na msnu i sad više nemrem ništa mijenjat al sam te zato uspjela nagovorit da zadržiš sliku, nadimak i o.p. xD
To bi bilo to.
Da...mislim da je ovo kraj posta.
Dakle...pozdravljam vas. Iva također. Ona je duhom uz mene xD
