05.01.2009., ponedjeljak
još jedan post iz legla posve besmislenih postova
Dakle, 10 razloga zašto je dobro da nemam svoj auto, nego isti dijelim s mužem (inspirirana jutrošnjom preobrazbom Samobora u Sibir)
1. Lopatica za led
Je, prozaična je stvarca. I da, dok sam imala svoj auto, RD mi je kupio jedno 3. Međutoa, a tko je gledao Pizzeriu Kamikaze, znat će o čem pričam, sve su misteriozno nestale u crnoj rupi ispod suvozačkog sjedala. Isto je mjesto dom nebrojenim punim i polupunim kutijama cigareta, upaljačima i sličnim điđama. S obzirom na to, mogu doktorat napisati na teme "struganje leda CD-om", "struganje leda noktom", "vožnja s neostruganim staklima" i slično.
2. Odleđivač brava
I to mi je dragi kupio da imam. Jer se na mojoj 19 godina staroj Toyotičici smrzavalo sve kaj se smrznuti dalo. Taj odleđivač nisam izgubila. Ne. Imala sam ga. Lijepo odloženog na suvozačko sjedalo. U prijevodu: hopsanje oko auta s upaljačem, paljenje ključa i slične rabote.
3. "Kaj to ronda?"
U trenu kad moj dragi uđe u moj auto, on automatski čuje da se nekaj otkačilo, potrgalo, zarondalo, zaštekalo, zacvililo i svašta nešto nelijepo. Dobro, on automatski čuje i koliko to košta. Kaj se mene tiče, ja ne bih primijetila da je neš čudno ni da mi auto počne pjevat "When the Saints Go Marcing In".
4. Antifriz
Ja sam mislila da je to nekaj kaj treba pazit eventualno po zimi. Ako ću baš bit iskrena, mislila sam da je antifriz ona tekućina za odleđivanje brava i nikako mi nije bilo jasno šta moj dragi stalno kupuje i nadotače taj antifriz. Posebno me stiltao kad je po antifriz otišao prije godišnjeg u srpnju. Dobro, u međuvremenu sam narasla i spoznala neke stvari pa tak i taj antifriz. No, kad me neki dan zamolio da pogledam razinu antifriza, morao je ostat na liniji i polako mi objašnjavat di gledam.
- Oke, al ja to sad ne mogu otšarafit.
- Ne moraš ništa otšarafljivati, samo pogledaj razinu antifriza - objašnjavao je moj napaćeni suprug.
- A di je gledam?
- Pa pogledaj taj bijeli spremnik.
- A di je ona žica koju gurnem unutra?
- Ljubavi - skoro je slovkao - to je za ulje. Antifriz pogledaš izvana.
Oke, oke, ali uspjela sam. Nakon dva, tri pokušaja.
5. Zimske/ljetne gume
Učilo me u autoškoli kaj su zimske, a kaj ljetne. Imaju tu i neke radijalke, al to pojma nemam kaj je. Znam da imaju one M+S jer smo ih jednom kupili i onda su svi frendovi od RD-a zadovoljno kimali glavama i govorili "a empluses, to je dobro". Ili su govorili nešto prije i poslije toga, al to je kao super. Znam promijenit gumu i u stvari znam puno tog s autom u nevolji - znam ga dić na dizalicu, znam čekićićem kvrcnut po anlaseru da se upali, znam ga upalit a da ga ne presaugam, znam ga upalit s čokom, svašta nešto znam. Al razlikovat zimske i ljetne gume ne znam. I ne moram znat: RD fino uzme auto, stavi na njega sve kaj treba stavit i ja se mirno vozim. Na Toyoti me uporno ispitivao da kakav je osjećaj dok se vozim, da jel ovo, jel ono... Kajjaznam. Ak nisam skužila da je neš čudno kad sam zdrobila felgu, kak da skužim da je neš čudno kad imam ljetne gume?
6. Servisi i serviseri
Ok, ni RD ne zna puno o popravcima auta, ali ga bar serviseri ne pokušavaju zlevatit gdje stignu. Meni je tip u ovlaštenom servisu mrtvo ladno rekao da mi auto zanosi u desno jer se "prenosi zvuk sa štosdenfera". Da, to je točan citat. Auto zanosi u desno jer se prenosi zvuk. Ja sam mu doduše rekla da sere ko foka, al nisam imala pametniju ideju kaj drugo može bit. A RD me tom prilikom instruirao za sve, osim za šta reć debilu od mehaničara kad ti prodaje takve boze.
7. Tankanje
Kruži netom onaj filmić kad ženska toliko petlja na benzinskoj da komad iza nje izađe iz auta i natanka joj ga. Enihu, ja sam to ekšuli izvela. U vrijeme Toyote, dok sam vozila nekih mjesec ili dva, morala sam dodavati olovo u gorivo. Dragi je obično bio kavalir koji je to radio za mene, al jednom prigodom, avaj! Morala ja na pumpu. Prvo sam kružila i kružila i opet kružila te na kraju nazvala RD-a uvjerena da sam na benzinskoj koja prodaje samo dizel. Nakon kaj me RD uvjerio da je to nemoguće, uspjela sam nać svoj super 95 ili 98, ali onda nisam mogla otšarafit spremnik. Pa mi je došao u pomoć afrički diplomat s osmijehom broj 10 i otvorio ga jednim laganim potezom kažiprsta. I još sam se bila zalila olovom.
A nisam jednom zvala dragog s pumpe jer se nisam mogla sjetit koji super ide u auto.
8. Dopumpavanje guma
Iako moj dragi tvrdi da mi "sve piše", ja ne znam na koliko moraju bit napumpane prednje, a na koliko zadnje gume. A bogami se ne znam služit ni onim DŽavolskim pištoljOm. Da se mene pita, gume na autu bi se pumpale ko na bicu: kad si gotov, onak prstima žmikneš gumu ili je šutneš nogom i ak federira, dobro je!
9. Kazne
Kad oboje vozimo auto, mogu se napravit mutava kad dođe kazna za, ovak napamet pričam, prebrzu vožnju, pogrešno parkiranje, i tak. Kao, pa ne znam ja, nikad se ja tam ne vozim, ja idem prek Kruga. Aha, moš mislit.
10. Čišćenje
Dok sam imala svoj auto, on se u vrlo kratkom vremenu transformirao u pokretnu CDteku i omanje skladište voća, krekera i drugih potrepština za doručak u autu. Budući da moj hubbie dobije mlade čim ja počnem zauzimat police u vratima ili ostavim CD na sjedalu, prisiljena sam bit ponešto urednija.
I glavni razlog zašto ipak moram imat svoj auto:
On gleda karavane. Točka.
|
- 11:30 -
Komentiraj (25) -
Printaj -
#
|
