Q STRIP
srijeda, 08.03.2006.
[Qolumna] oQo stripa Knjige oQo stripa: Početna stanica za BD
|
(Moliterni/Mellot/Turpin: L' ABCdaire de la Bande dessine; Flammarion 2002.) Piše: Vladimir Tadić Dve stvari koje najviše interesuje ovdašnje stripofile koji su voljni da probaju nešto novo su, bez sumnje, mange i novija BD scena. Ništa čudno, mange ima na tone i treba odvojiti žito od kukolja, i ne ograničiti se na Shirow/Otomo/Koike trojstvo, uz eventualno skretanje u Blade of the Immortal. A kod franko-belgijske škole, sa čijom smo scenom nekada davno davno bili veoma dobro upoznati, problem je jezik i to što Stripoteka kaska par decenija za aktuelnom produkcijom i što SAF, eto, ne drži prava na relevantne novije naslove, već samo na Hermannove nepotističke pokušaje da progura svog sina kao scenaristu vrednog pažnje. Te nas zanimaju noviji Francuzi, a informacija o njima nema dovoljno na domaćim sajtovima. I tu stupa na scenu knjižica u kojoj je reč u ovoj Qolumni, L' ABCdaire de la Bande dessine. Ako ste manje-više upoznati sa francuskim i imate želju da se upoznate i sa francuskom strip scenom, a poslednji dodir sa njom ste imali preko Stripoteke, ova relativno neskupa (10€ na Amazonu, može se naći za solidno manje pare po većim domaćim knjižarama) i omalena knjižica nije loša početna stanica za tako nešto. Šta nam se nudi? Prvo imamo kratku istoriju stripa uopšte, praćenu samim ABCdairom, odnosno leksikonom. A leksikon je podeljen u tri grupacije: autori, serijali i publikacije (sa žanrovima). Sve skupa, 39 serijala, 48 autora i 27 publikacija/žanrova. Na fensi papiru, kolor, puno ilustracija. I na svega 119 strana malog formata (sa prilično sitnim fontom, doduše).  I to je jedan od par problema koje ovo izdanje ima – siromašno je informacijama. Nudi nam textiće od par pasusa. Za bilo šta ozbiljnije moraćete da kupite nešto drugo. No, ima još mana – L' ABCdaire je sve samo ne savremen, izgleda da je kao i Stripoteka stao u poznim osamdesetim/ranim devedesetim. Slabo stoje sa Trondheimom. Ni traga od Sfara. Morvan? Ma kakvi (mada, istini za volju, nema ni njegovog "preteče" u štancanju serijala, Cauvina). L' ABCdaire vam ne nudi sveže informacije, naprotiv. Ova knjižica nije loša za sistematizaciju znanja koje posedujemo o francuskoj školi, da malo popuni rupe u najopštijoj mogućoj strip kulturi, objasni vam šta je recimo Charlie Hebdo, ako baš niste znali, ili vam pruži pokoju informaciju oko A suivre. Nešto više od toga? Ne. Neka svežija informacija? Ne. Drugim rečima, ako vas zanimaju Francuzi, iz nekog razloga vas nervira da čitate sa Lambieka, a nemate para za bolja izdanja niti mogućnosti da se pretplatite na BoDoi magazin – L' ABCdaire vam možda i površi posao, ne može se reći da za te pare ima mnogo boljih izdanja. A ako vam sve to ne treba? Pa, autori su mislili i na to - ima Corta na naslovnici. (Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.) |