Q STRIP
utorak, 15.11.2005.
[Qolumna] oQo stripa Dakle, hoćete da se bavite izdavaštvom?
|
Piše: Vladimir Tadić Crtanje vam ne ide od ruke? Scenariji koje izbacujete bi postideli i Chiaverottija? Pisanje vam nije jača strana? Ili pak možete da radite sve navedene stvari više nego dobro, ali želite još, još, još!? Stripovi su vaš život, te želite to da podelite i sa ostalima, da postignite najviši stadijum FANatizma - da ih izdajete?! OK, ako ste sebe pronašli u gore navedenim stavkama, ili ako želite do te mere da tetošite svoj ego, a poznato je da su ovde izdavači slavljeniji od autora, onda će vas zanimati dalji text. Naime, izdavaštvo u nas je u velikoj meri mistifikovano, tako da ćete teško uspeti, ukoliko krenete bez ikakvih smernica. oQo stripa se ponovo igrala istraživačkog novinarstva, ovog puta povodom strip izdavaštva – i rezultati su vama mlađahnim, ambicioznim i perspektivnim izdavačima na raspolaganju. Doduše, i sa njima ćete teško uspeti, ali to je vaš problem. Napomena – svi podaci se odnose na Srbiju. Mrzelo me da kopam po netu i proveravam hrvatsku legislaturu i cene po tom pitanju. Ali, određene paralele postoje, i sve ovo će vam ipak pomoći (ili verovatnije – odmoći) u vašoj želji da postanete izdavač, čak iako niste iz Srbije. Naravno, kao prava dobra deca ZS/LMS i zakleti mrzitelji knjižara i HC-a, poželećete da izdajete Zagora i Dylana, i to vala da ih šaljete na kioske, junački. Važi dečice, ali spremite lovu. Veliku lovu. Kada prava kupujete od SAF-a, a to je izvodljivo - treba im samo poslati mail i imati makar neku referencu u svojoj biografiji - iznos prava po broju jednog serijala je 8% od prodaje. I dok vi, kao pravi Balkanac, zamišljate kako ćete da naštelujete knjige i tih 8% će vam izaći 100 evrića, postoji caka – dajete avans od 1.000 eura, koji vam se, ukoliko je prodaja manja od toga, ne vraća. Ukoliko je prodaja veća, doplaćujete do spomenutih 8%. Možete kupiti minimum šest brojeva, dakle 12 brojeva te dve serije, puta 1.000 eura – i sve to unapred. Za te pare dobijate jedan primerak broja koji želite da izdate, i to je to, morate sami da skenirate, disk sa skenovima košta ekstra. Možete da iskoristite 4 strane za reklame. Možete da pravite majce, priveske za ključeve i ostale džidžubidže samo ako ih delite uz strip, ako ih prodajete zasebno – to košta ekstra. Naravno, SAF i Bonelli odobravaju konačni izgled svakog broja. Ugovor sa SAF-om, iako verovatno najskuplji u strip industriji, u stvari nije posebno bezobrazan – svi ugovori o kupovini prava su takvi. Do SAF-a se barem lako može doći. Da biste sklopili posao sa japancima, recimo Kodanshom (jer oni drže prava za većinu mangi za koje je neko ovde čuo) morate da se nađete sa njima, inače ništa od dila. Isto važi i za većinu Amera, a vala i za Francuze. Zato, spremite se da pohađate strip festivale, Angoulemme recimo, ili Chicago ComicCon, ako imate sreće. Naravno, za to prvo treba da dobijete vizu, a za to trebaju da vam pošalju garantno pismo. Što će učiniti ako ste već izdavali dosta toga, pa pomisle da mogu imati vajde od vas, mada ih, iskreno, za tržište od 6.000.000 duša boli uvo. I tu nije kraj. Pretpostavimo da ste uspeli da kupite prava za Zagora, da vam niko od kolega nije profesionalno podmetnuo nogu tako što ga je najavio u specijalnom "zlatotisk" izdanju, i da imate barem petocifrenu sumu evra za razbacivanje. Slede blagodeti štamparija. Na tiraž od nekih 8.000 primeraka, cena koju biste mogli da izvučete za roto štampu po primerku je, optimistički, 10 dinara. Puta 8.000. Plus 1.000 eura za prava. Plus 500 za obradu i prevod, ali to niko živ ne plaća, tako da ćemo to da izbacimo. Vas primerak košta 20,75 dinara. Plus PDV, 18%, naravno. Distribucija ima maržu od minimalnih 35%. Vaš proizvod već košta 35 dinara, a još ništa niste zaradili. Cena se uobičajeno formira tako da se tiraž otplati na jednoj trećini prodatih primeraka. Vaši troškovi su oko 196.000 dinara, sa PDV-om. Da biste se otplatili na 3.000 prodatih primeraka (odnosno da tih 3.000 pokriju svoje troškove, kao i troškove preostalih 5.000), vi morate da dodate 31 dinar na onih 35, što diže cenu na 66, i to sa očajnom štampom. You're screwed.  Za te pare, 'em će vam samo 1.000 najvećih fanatika u Srbiji kupiti strip, 'em će vam kukati kako je skup, "a nije kvalitetan kao Ludensov!", štagod kvalitet značio za roto štampu. Da ne govorimo što će vam distribucija pare isplaćivati sa više meseci (godina?) zakašnjenja, za vreme kojih će inflacija pojesti 5 - 10%. Plus, treba još i da nađete štampu za 10 dinara (i da se ne žalite što su stripovi ispali očajno jer su male pare u pitanju). Plus distribucija treba da vam uzme "svega" 35%, a ne recimo 50. Plus, skladištenje stripova košta jer je mala verovatnoća da će vas mama/cimer/devojka/supruga pustiti da skladištite 8.000 Zagora u špajzu. Realnija cena je 90 – 110 dinara. A gde je tu zarada? I ako nekom surovom igrom sudbine uspete da uvaljate 7.000 primeraka – treba da doplatite SAF-u. Have fun. (Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.) |