Q STRIP
utorak, 30.08.2005.
[Qolumna] oQo stripaNemaj drugih izdavača
|
Piše: Vladimir Tadić Ljudski rod je sklon kreiranju idola, znano je od davnina. Stripofili su, on the other hand, neretko skloni da svet gledaju isključivo u crno-belim terminima. Iz te dve teze, može se zaključiti da je idolizacija među stripofilima skoro apsolutna - naš najmiliji autor/junak/izdavač je najbolji na svetu, to je to, svako ko kaže drugačije je lažljiva uštva. Drugim rečima, stripofili razmišljaju u apsolutnim vrednostima, more often than not. Zato na svima nam i dragom i omraženom forum.stripovi.com imamo ispade tipa “Zagor je najjači”, ili “Bonelli je za decu, Ameri su prava stvar”, kao i “Sclavi je Bog!” (mada se začuđujuće malo takvih ispada odnosi na mange - što je razumljivo, i na vrancuze, o čemu neki drugi put). I to je ful okej, ljudi su se našli na mestu gde se zna o čemu to kog đavola pričaju, i izražavaju svoje sentimente, koji su pak u neskladu sa sentimentima nekih drugih. Malko vodi u stvaranje klanova i sektašenje, ali toga je bilo otkad je sveta i vijeka, istomišljenici će uvek nalaziti razloge oko kojih mogu da se ne slažu. Interesantna pojava je međutim beatifikacija izdavača stripova. U Amera je to, kao i sve ostalo, stiglo do vrhunca - dosta je pogledati neke net forume i videti da između fanova DC-ija i Marvela vladaju veći antagonizmi nego između Delija i Grobara. Francuzi su skromniji, ali negdašnji animozitet između Spiroua i Tin Tina nije za zanemarivanje. O fanatizmu koji obiteljska radinost Bonelli izaziva u Italijana valjda ne treba pričati. Poenta je jasna - poštuj Izdavača svog. U post YU državama situacija je malko komplikovanija pošto jelte niko ne poseduje baš svoje likove iz stripova - bilo je raznih izdavača, što legalnih što ne, bilo je preklapanja i ‘iljadu čuda. Ali, čitajući forume, naročito u poslednje vreme, može se primetiti da i ovde počinju da se zidaju blokovi (začinjeni, kao i sve ostalo na Balkanu, nacionalističkim prefiksima). Neki su spasioci stripa u ‘rvata. Drugi su donosioci uzvišene strip kulture međ' Srbalja. Treći samo grupa entuzijasta. I tako dalje. Svi traže ne samo naše pare, već i našu zahvalnost što se stripovima uopšte bave (ponekad ne direktno, no ipak...). A poklonici s obe strane pevaju hvalospeve svojim izdavačima i bacaju drvlje i kamenje na drugu stranu. Teza je: oni se ne bave stripovima zbog novaca, već zato što vole strip. Gluposti. U osnovi svega, pa i izdavaštva stripova, su - yes, boys and girls - pare. Izuzetaka naravno ima (Lavirint i Nepobedivi/Okružen mrtvima odmah padaju na pamet, kao i izvesni magazin na čijem se sajtu nalazimo – barem do notoriously big breasted broja 8), i njihovi mazohistički napori imaju moje puno strahopoštovanje... ali u pitanju su - izuzeci. Takozvani veliki izdavači imaju samo jedan cilj, profit (ne nužno novčani, ali profit none the less). Nije to ništa loše, ništa za osudu, ništa prljavo. Profit je lepa stvar, svet okreće, i dok bi naravno bilo lepo da se neko bavi stripovima umetnosti radi, to je praktično nemoguće, osim ako se ne ide na Fantagraphics/Eros comix fintu. Dakle, ostvarivanje profita od strane izdavača je sasvim legalan i legitiman cilj, i eventualno pokretanje novih edicija nije dokaz njihove ljubavi prema stripu (naročito ako su u pitanju serijali koji su ovde već izlazili, ma koliko da su se slabo prodavali), već želje za povećavanjem tržišta na iole siguran način, jer svako se trudi da svoje tržište, i samim tim profit, uveća. Objavljivanje jedne, a ne neke druge škole stripa, uzrokavano je čisto tehničkim momentima koji umanjuju verovatnoću da će profita biti. Pametniji izdavači su svesni situacije i mudro ćute, a među njihovim poklonicima već postoje oni koji će ih hvaliti. Oni drugi se pride i sami hvale, odbijajući time neke potencijalne kupce.  Sve ovo naravno ne znači da ne treba pohvaliti nekog izdavača kada uradi nešto dobro, daleko bilo, nije svaka hvala idolopoklonstvo. Ali ne treba ga glorifikovati, verovati da uvek zna šta radi, dobre poteze proglašavati za ljubav prema stripu, a loše objašnjavati time da je on ipak kapitalista. Izdavač je uvek kapitalista, i kada radi dobro, i kada radi loše. Najglasniji smo kada kupimo ili ne kupimo neko izdanje, ali zahvaljujući internetu, glas kupaca se čuje i izvan toga. Iskoristimo ga da se čuje naše mišljenje. Kažem mišljenje, a ne religijska dogma, spisak pustih snova ili navijačka pesma. (Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.) |