Dan ko i svaki drugi, poslije škole otišla sam s curama u grad, došla kući i spavala do pola 6. Negdje oko pola 6 me mama probudila..išla je nekud pa je morala mene probudit jer je mačka bila u kući pa sam ja morala pazit da nešto ne sruši. Spavala je pa nije mogla nju probudit i pustit je van!! Ah.. Najgore mi je kad me netko budi, a meni se spava, to mrzim i ujutro sam obično grozna.
np- FNC Diverzant - Biba
Sutra u školi neki koncert, satovi će biti skraćeni. Zvala me je profesorica danas da popunim nešto za izvanškolske aktivnosti za imenik.. Inače ih je uvijek bilo pun kurac, a sad nemam ništa. Sve se svodi samo na školu i izlaske. Ranije sam išla na 100 izvanškolskih aktivnosti, i sve su mi na ovaj ili onaj način bile zanimljive, a sad.. Ne znam. Ne znam zašto mi se ništa ne da. Totalno ne kužim.
Ne znam ni jel da idem van u subotu.. Imat ću vremena i sve, ali ne znam.. Do prije nekih 3 mjeseca išla sam obavezno van svaki petak i subotu do 5 ujutro negdje. Onda, nakon nekog vremena, prestalo me je to toliko zabavljat. Preko ljeta nisam mogla ostat ni jedan dan kod kuće,,npr. pogledat neki film ili šta već, a sad mi se uopće ne da van. Čudno.
Možda je to zato što je svaka subota prilično slična prethodnoj; već unaprijed znam kud ćemo ići, koji će ljudi vani biti i tako. Još do prije godinu dana sam bila skroz sretna čim sam se probudila subotom jer sam išla van.. A tek na početku, kad smo tek počeli izlaziti.. Ajme.. Šta je to bilo. Ono dogovaranje i sve. Sad je to normalno, zna se da idemo van i kud idemo, nema nikakvih dogovora, zna se ko ide i sve….bzvz ponekad.
Opak, meni je super vani, samo pokušavam reći da je drugačije.. Ne znam zapravo šta pokušavam reći.
np- FNC Diverzant- Zagreb-Amsterdam
Sad sam htjela nešto napisat, zaboravila sam dok sam ovo gore pisala. Sjetit ću se valjda. Srele smo u subotu frendove jedne s kojima smo prije bile jako dobre. I onak, dok smo pričali, skužila sam da smo se puno udaljili. Jako puno. Svaki dan smo bili zajedno, sad je drugačije..opet ne znam zašto. Skužila sam da je mene prestalo biti briga za puno stvari i to nije nimalo dobro. Od kraja prvog razreda sam podijelila ljude na one koji su ok i na one koji mi baš ne odgovaraju. Ovi drugi nisi bili glupi ni takvo nešto, razlikovali su se od mene po načinu razmišljanja, muzici i takvima, za neke nevažnim, stvarima. I s njima nisam imala neki kontakt. Imala sam određen krug ljudi s kojima sam se družila i s kojima sam bila vani.. Bilo je tu puno ljudi, pola od njih ni ne znam, al eto… Još se uvijek s njima družim, ali puno manje nego prije. Sve su to dobri dečki i dobre cure, imamo puno zajedničkih stvari, ali i puno toga mi kod njih fali.. Bilo nas je uvijek toliko puno da sam se katkad osjećala kao da sam sama među tolikim ljudima. U zadnje vrijeme sam uglavnom s 4-5 prijateljica i dobro je tako. I dalje smo svi zajedno vani, ali nije više isto. Da.. sad, nakon dvije godine, shvaćam da među onima koje sam odmah odvojila kao one s kojima se neću družiti i koji nisu za mene, ima odličnih ljudi. Shvaćam da sam možda ja budala jer sam na taj način razmišljala. A opet, još ponekad razmišljam. Malo je teško družiti se, ali baš onako intenzivno, s nekim tko je potpuno drugačiji. Ok, moguće je, ali ipak je ljepše imat prijatelje s kojima možeš ići na koncerte, izlazit na mjesta koja volite svi, slušat iste stvari…ajoj. Ne znam, još jedna stvar koju ne znam :D.. Jel se slaže ko sa mnom? Bar malo.. (?)
np- Analena – Microdreams
Moram nabavit neku novu muziku..bilo šta.
Mrzim svoj glupi komp koji ništa ne valja……mrzim, mrzim, mrzim ga!