|
| < | srpanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
malo moje, veliko ka veliko.....KSARA:-)
kajem se što sam ju zaboravila staviti u linkove.....al sad je tu....fabrička greška ili ti IVANA....
sam da se zna ovo je preko veze... FILIP:-)
e napokon smo se upoznale, ajme kolko nam je trebalo....ANJA:-)
i dalje meni najdraži dubrovčanin, koji gotovo da ne piše.... šmrc...:-)
jedno veliko dijete, koje jako često piše postove.....:-)
mala starkica koja ide do kraja....
dođi u Vinkovce.....a ako ne možeš pitaj nju što ima novog...ANITA
jedno dijete koje ne voli kemiju....a nisam ja....LIDIJA
prije je bila kompletno nekompletna osoba, a sada je.... nemam pojma, za mene NINA
mala Šuša koja živi život 100 na sat.....MARIJA
IME: Ana
GRAD: Slavonski Brod
ŠKOLA: Matematička gimnazija
RAZRED: najnesložniji ali najbolji 4g
GODINA: 18
IZLAZIM: zapravo skoro više i ne izlazim jer mi je grad dosadio...ali ako sam vani onda sam u Derbiju,Rupa-dobrovoljno ili Pivari-reda radi
VOLIM: sebe, sebe i još jednom sebe i ono šta sam ja smislila
.....
NE VOLIM: copy-paste tehnologiju; čitaj 100% furanje na nekoga
MRZIM: narodnjake i roznu boju....
SLUŠAM: SOAD, PHCP, Franz Ferdinanda, Coldplay, six pack, debelog precjednika,HP, elemental, Balaševića, Bajagu.... i još puno toga
NE SLUŠAM: dosadne ljude, jer mi se baš ne da, iako se nekad i potrudim da ih slušam, ali brzo izgubim volju...
NAJDRAŽA PJESMA: Oasis-Woderwall.... jako dobra pjesma, poslušajte si
Eto već je nedjelja, pa bio bi red da i ja nešto napišem o ovom divnom tjednu u mom malom lijepom životu…..
Uglavnom kao po nekoj šemi opet se nije dogodilo ništa special…. Osim jedne rap svirke na kupalištu…. Pa evo kak je bilo….
CENTAR MLADIH, SB UM i SB REPREZENTA u petak 28.07 na gradskom kupalištu organizirali su RAP SPLASH na kojem su se predstavile brodske rap grupe. Pa kak je bilo…
Iskreno nije mi se dalo ići, ali Jelena je navalila, pa et ja se spremila i došli mi, pod ovim mi mislim na JELENU, SARU, IVONU i mene….ok istina po mom dobrom običaju opet smo kasnili, ipak ne treba izigrati tradiciju, no super zvijezde koje su nastupati uspjela su zakasniti punih sat vremena, možda i više, sam što sam nakon sat vremena prestala gledati na sat i počela gledati negdje drugdje…..ups
I eto nakon veoma meni omiljenog čekanja na pozornicu su se popeli dečki iz THRILL-a…. već sam ih u jednom postu prije ishvalila pa da se ne ponavljam budem rekla samo, jako, jako, jako dobre riječi…. I da da ne zaboravim svaka čast na trudu…. Dečki su snimili hrpu svojih CD i podijelili ne baš suviše rasplesanoj publici, naravno uvijek je tu Pernarka da bude iznimka…. Bravo dečki samo tako naprijed…
Ona opet pola sata čekanja i eto ti na pozornici dečki iz SB REPREZENTE….. bio je tu i JULA koji me svaki puta sve više opčara svojim umijećem….. Uglavnom njihovih dosta pjesama znam pa mi se možda i zato činilo, ali publika se činila doista živahnije i onak svi su se gibali u ritmu….ali mora se priznati i KEMZA mlađi je ka lud skakao, pa je valjda i to diglo publiku….
I da šećer na kraju, ŠTIMUNNG, nešto najjače što sam čula da u brodu postoji…. Dečki su toliko izravni u svojim riječima, ispljuvali su sve one birtiješine, njihove konobarice…. Na dečki su genijalni…
Definitivno na njih je publika poludjela i pokazala da dobra glazba uvijek pronađe put do uha, iako sve vrvi od narodnjaka….
E da da ne zaboravim trenutak večeri kad su neki malci koji sigurno nemaju više od 12 godina uzeli mikrofon i uz pomoć dečki iz SB REPREZENTE otpjevali njihovu nagrađenu pjesmu NA KOME BROD OSTAJE… ma malci su legendarni….
To je to moj mali osvrt na sve to…. I sam da pohvalim dobru organizaciju i opet po ne znam koji puta, kak se ono kaže, ma valjda pokudim lošu tehniku….
I da jako je pametno šta ovaj vikend neće biti ništa u gradu, a u petak 3 koncerta ma to može samo SLAVONSKI BROD…
Ali nije ni Sara daleko od toga da postane rap atrakcija ovog grada
Ej ti glupi manijače
pazi da ti nespadnu gaće
de navuci te hlače
i nebudi ružno pače
De nebudi glup ko koza
nisi valjd čarobnjak iz oza
znaš da vani raste loza
ej ti glupa stoko
boli me oko
neki me konj zamalo ukoko
jer je s balkona bombe roko
ej ti mali
znaš da nisi novi muhamed ali
de se na nekom drugom iskali
šamaru mu opali
ovo nema uopće smisla
opet mi je glava pokisla
a ja sam misla
da je prokiisla
ovo je moja šansa da repam
al prije ću da krepam
neg da neš normalno odrepam
sad je stvarno dosta
kupila sam novi lacosta
i nažderala sam se tosta
i sad je kraj ovog posta
BY SARA
Zdravo stranče, daj ti ispričam svoj život
dok sjedim na klupi u parku s tobom i pijem tvoje pivo
Fala na pljugi opet sam u kurcu s parama
i kad ih imam svrbe me takva sam još od malena.
Nisam jedino dijete al sam razmažena ko kraljica
pa ne cijenim darove što Bog ih pred me pobaca
I nisam stara, pa nisam mudra da prepoznam
dobre ljude što me vole, suviše sam neurozna.
Pažnju dajem poznanicima usputnim ulizicama
ego se osjeća bolji kad mu je sve po volji.
Teško podnosim kritiku, smiješak dajem lažnom smiješku
I samo kad liznem bocu možda mogu priznati grešku.
I volim pohvale od ljudi što mi podvale..hehe..
Moj je mobitel pun brojaka neznanih momaka.
Uhvatim se kako jaučem da sam usamljena duša
od šume ne vidim stabla i pravo uho što me sluša
Dragi stranče, već teško držim ravnotežu
sad će jutro, idem kući, glava puca, kapci stežu
I hvala bogu - što ću u novi dan ući trijezna
i reći frendovima ovo što niko još ne zna:
Ko prsti jedne ruke, prijatelju ti poznaš me
Ko da se znamo oduvijek ti lako čitaš me
Ko prsti jedne ruke prijateljice - vjeruj mi
Makar ne kažem to često, hvala na potpori.
Ko prsti jedne ruke, prijatelju ti poznaš me
Ko da se znamo oduvijek ti lako čitaš me
Ko prsti jedne ruke prijateljice - vjeruj mi
Makar ne čuješ to često, hvala na ljubavi.
Zašto baš tebi sad se otvaram ni sam ne znam
valjda lakše to radim s tobom - kog nit ne poznam,
ti zaboravit ćeš lice a ime ti neću reć',
možda zato što pažljivo slušaš me riječ po riječ,
poslije razić' ćemo se - nikad se više vidjet,
nećeš se vratit, iskoristit sve protiv mene, neće boljet
zato tebi pričam stranče - dok cakle se oči,
dok tonem sve dublje u ovoj besanoj noći,
teško nosit je oklop što me štiti od drugih
i ispod oklopa dok cvilim ne ćuje se moj urlik
imam dojam da sam sâm makar svi su oko mene,
nikom ne dajem previše - lako se preokrene
pa to ispadne ko oružje od mene protiv mene
za mene povrijedit u mene uperit mene sredit
frendova je malo, onih pravih, stvarno malo
a i njima teško otvaram se , zbog tog mi je žao,
ti sad slušaš moju priču, možeš biti bilo tko,
noćas otvorio sam previše se, previše rekao
ELEMENTAL
Ljudi daj nemojte se svađati…. Jer radi svađa uvijek neko pati, makar ne željeli priznati ponekad ste i vi ti koji patite…. Živimo život bez rata, osude i osvete…. Puno vas pozdravljam
Eto prošlo je i to, bilo je zakonnnnn, uglavnom evo storry od početka….
Probudila sam se, zapravo zvonio mi je mob u 6, ali ja sam malo produžila do 6 i 30, iskreno jedino što sam tad htjela je ostati u krevetu, a ne hodati do kolodvora….uglavnom trebala sam ići pješke do kolodvora, a onda mi je Egon javio da će nas njegova mama odvesti….za mene je to značilo, toooooooooo još malo mogu ostati u krevetu….
I došli mi na kolodvor, ja sjela u bus, jer sam imala kartu, oni trebali krenuli pol sata kasnije s vlakom, ali naravno da nisu…… zapravo točnije kad sam ja stigla u os oni su tad tek krenuli…uglavnom, u Strizivojni su morali presjedati, pa su iz Strizivojne krenuli tek u 12….
Mislim da sam HŽ ispsovala sve po redu, sto puta rekla da ih mrzim, a onda i poslala k vragu….
Parodija je u tome, šta nemam pojma nikoga, nikad nisam bila na ovom dijelu grada i k tome svemu sama…..
Sara i Egon mi rekli da odam do parka, ja hodala 45 min, jer me neki striček poslao okolo naokolo….. al eto stigla ja, upoznala te likove, Igora, Darka, Mateja…. Ljudi su ful pristupačni i totalno su zakon….
Došo i mali Čile, njega su doveli njegovi, i ja sjela i gledala šta ljudi rade, rasturaju, ma čisti zakon….. To znači sk8-ati
I eto tak oko 2 došla Sara i Egon, ono napokon…. Onda ja i Sara (magarac) ošle do trga malo jesti jer nisam ništ jela, za razliku od nje i Egona koji su se častili u zdravljaku, dok su čekali vlak….
Vratile se na park i još malo gledali šta ljudi rade….ono LIKOVI SU STVARNO LIKOVI…
U 7 krenili u pola 8, sjeli u T-mobile vlak ( sve je u ružnoj roza boji, šta me nasekiralo ), svi valjda radi umora pali u trans, jedno ja brbljala, i bila heppy, onaj striček šta gleda karte rekao da sam nezbiljna, došli u brod i cipel cug do kuće, odma legla i zaspala….
Uopče nismo tak planirali dan, sara i ja trebale smo malo proskitati po trgovinama, ali radi vlaka nismo, jer se sve zatvorilo, a valjda je zato bilo zakon, jer je sve neplanirano bolje.
I probudila se u najljepšem danu u životu, mame nema pa uživala, ošla na tenis igrala neka 2,3 sata, malo prošetala sa Sarom, vidjela nekog, jupi, hopsili bobsili, ošla s drugarima iz škole na kavu…… na bilo je zakon….moj vikend DEFINITIVNO
naš sb ČILE sletio je hrpu trikova, al eto baš na ovoj slici nije uspio.... svaka čast ČILE
Igor, ČILE, i Dare koji je na ovoj slici sletio nešta ne znam kak se zove, al je užasno teško, otvorie sliku da vidite u velikom formatu zakon
ovaj lik je stvarno lik, iz os je, i stvarno rastura, SARA nek ti bude žao šta ti je vlak kasnio.... utješi se ovom slikicom... 3 PUT BRAVO ZA MATEJA
Ponovno Igor s kamerom, Dare u prvom planu sa sk8-om i odozada Roby sa najfensi frizurom, poput našeg SUPER KREČKA, da da i on rastura....
svi u pokretu, osim Dareta, naš Čile i Roby na ludnica kako dečki rasturaju
Igor, lik koji se cijelo vrijeme smijao, naravno osim kad sam ga slikala, e da ne zaboravim, njemu je i noga i sk8, i grad ma sve je u banani...
lik koji nam se nije predstavio, pa smo ga mi prozvali rbk, jer je imo maicu sa ogromnim natpisom reebok...., i igor.....
Egon, Sara, ČIle ispred i ja iza aparata, spremni za polazak.... naravno s nadom da nećemo putovati 6 sati do broda
nemam pojma sta da napišem, super mi je slika pa sam ju stavila....
i za kraj, slika koja nije reklama za konzum nego je slika fontane koja je 1000000000 pita bolja od naše... zakon
Onak sad kad imam hrpu vremena, neprekidno ili smišljam neke željice za koje znam da se neće nikada ispuniti ili razmišljam……U svakom slučaju bilo bi puno bolje da imam hrpu obaveza jer tada mi sigurno ovakve misli ne bi pale na pamet….sigurno ne bi pomislila da svi lažu, da, da izbjegavaju istinu, da svi slušaju a niko ne čuje, da svi hodaju a niko ne stiže do cilja….
Pa zar je svijet tako crna rupa puna dvoličja ili se to samo meni čini… zar ne bi trebalo u svakom zlu naći nešto lijepo, ali pitam se gdje, kako kada, pa i zašto kad je života tako prolazan, ma dođe mi da boga okrivim za sve kad je srušio moje djećije snove o prinčevima na bijelom konju….a ja sam samo htjela da sve bude barem ok, ako ne može ništa više
ma čemu da ja pišem kad je six pack to sročio u jednu pjesmicu….
Nekad je veće jako dosadno
pa krenem da preturam po uspomenama
Nekad je soba hladna pa se stisnem uz sebe
i slike prošlosti prodju kroz mene:
Srećni ljudi na širokim ulicama
grle se, svi smo braća rođena.
Vesti su sada pune krvavih inserata
zemljom vlada neki virus bezumlja.
Ja dižem dva prsta da protestujem,
ovo nije u redu, ne stvarno nije fer!
i psujem boga jer njega krivim za sve.
Jer srušio je naše dečačke sne,
u glavama sagradio bombe atomske,
a mi smo samo hteli da sve bude O.K.
Drhtava ruka na hladnom obaraču,
meci komadaju nevino telo
- to svoje svoje bolesne misli i sulude ideje
ludak odozgo sprovodi u delo,
Produžim dalje stazom sećanja,
opet se setim boljih dana i tako u krug...
Hej ti, dečko sa druge strane reke,
dodji mi do mosta i budi mi drug!
Ah pa da ali postoji utjeha, nada za koju kažu da zadnja umire, pa ne dopustite da kod mene prijevremeno umre, ljudi slušajte glazbu a vjerujte narodnjaci to nisu…
Vreme samoće, vreme patnje, dugi sati očaja.
Već danima ja slušam priču kako želiš biti sam
Digni glavu, shvati život je ponekad
kao ružan san
izadji, ulica je široka prolećni je dan!
I trčaćeš ka suncu,
pružaćeš ruke da ga dohvatiš
sam u igri protiv nevolja
što gaze malog čoveka
žmuriš jer oči su ti odavno navikle na mrak
daj da bar samo jednom osetiš
da i ti možeš biti jak!
Vreme plača, vreme bola, dugi sati ćutanja,
već danima te gledam kako u uglu sediš sam,
Kad ćeš već jednom prestati da se samosažavaljaš?
Ako želiš nešto u životu moraćeš od
sebe sve da daš!
Ispričavam se na srbizmu,ali to je originalni zapis….. hvala na čitanju….
Ej ljudi pa ja se sjetila vas a vidim po komentarima da i vi niste zaboravili na mene…
Pa da vam kažem šta ima novog.
Prvo dobila sam mobitel, jeeeeeeeeeee SONY ERICSSON W 550 , meni inače svi ti silni brojevi ništa ne znače,ali nadam se da ste svjesni da je to mašina i po. Uglavnom s njim mogu šta hoću od poziva pa do slušanja glazbe, za razliku od mog starog s kojim nisam mogla poslati poruku….
Dalje… da učinila sam nešta sa rukom, nemam pojma šta, uglavnom sad je poput buhtle u zavoju, pa tipkam samo sa jednim prstom,a sramote….
A sada slijedi moja priča…
Kao što svaka ulica tako i moja ulica ima jednu ne useljenu kuću i naravno ispred te kuće je ogromna trava koju smo mi ( inka, seka, joza i možda ja) pokušali malom radnom akcijom dovesti u red….
Ostali nam se nisu pridružili, možda zbog obaveza, a možda i zbog lijenosti…
Pošto sam ja invalid imala sam pravo zapovijedati , i sve to zabilježiti novim mobitelom….
Slike su stavljene redom od čega smo krenuli,
Malih nezgoda,
Pa do košenja,
Sve do zbrke zbog nedostatka goriva….
Na kraju sve to izgleda puno ljepše nego na početku
da da moram se pohvaliti na kraju sam se i ja uhvatila posla, ali ne suviše uspješno...
Nadam da vas je moja mala radna akcija inspirirala da i vi učinite nešto lijepo za svoju ulicu, svoj grad, našu Hrvatsku…. UŽIVAJTE
STRANAC
Koga najvoliš, zagonetni čovječe, oca ili majku, sestru ili brate?
Nemam ni oca ni majke, ni sestre ni brata,
A prijatelji?
Do dana današnjeg nisam upoznao smisao ove riječi.
A domaja?
Ne znam pod kojom je širinom smještena.
Ljepota?
Rado bih je volio da je besmrtna božica.
Zlato?
Mrzim ga kao što vi mrzite Boga.
Pa što onda voliš, neobični stranče?
Volim oblake… oblake, što prolaze… ovdje… divne oblake!
CHARLES BAUDELAIRE
Ako shvaćate ovu pjesmu onda shvaćate mene, ako čitate Baudelaire-a onda kao da čitate mene, ako volite,volite iskreno, ako plačete, plačite ponosno, ako se smijete, smijte se radosno, ako pjevate pjevajte zanosno, ako poštujete poštujte one koji poštuju vas, ako ljubite, ljubite život, ako slušate onda čujte tuđi problem, ako živite, živite i iskreno i ponosno i radosno i zanosno…..
