Onak sad kad imam hrpu vremena, neprekidno ili smišljam neke željice za koje znam da se neće nikada ispuniti ili razmišljam……U svakom slučaju bilo bi puno bolje da imam hrpu obaveza jer tada mi sigurno ovakve misli ne bi pale na pamet….sigurno ne bi pomislila da svi lažu, da, da izbjegavaju istinu, da svi slušaju a niko ne čuje, da svi hodaju a niko ne stiže do cilja….
Pa zar je svijet tako crna rupa puna dvoličja ili se to samo meni čini… zar ne bi trebalo u svakom zlu naći nešto lijepo, ali pitam se gdje, kako kada, pa i zašto kad je života tako prolazan, ma dođe mi da boga okrivim za sve kad je srušio moje djećije snove o prinčevima na bijelom konju….a ja sam samo htjela da sve bude barem ok, ako ne može ništa više
ma čemu da ja pišem kad je six pack to sročio u jednu pjesmicu….
Nekad je veće jako dosadno
pa krenem da preturam po uspomenama
Nekad je soba hladna pa se stisnem uz sebe
i slike prošlosti prodju kroz mene:
Srećni ljudi na širokim ulicama
grle se, svi smo braća rođena.
Vesti su sada pune krvavih inserata
zemljom vlada neki virus bezumlja.
Ja dižem dva prsta da protestujem,
ovo nije u redu, ne stvarno nije fer!
i psujem boga jer njega krivim za sve.
Jer srušio je naše dečačke sne,
u glavama sagradio bombe atomske,
a mi smo samo hteli da sve bude O.K.
Drhtava ruka na hladnom obaraču,
meci komadaju nevino telo
- to svoje svoje bolesne misli i sulude ideje
ludak odozgo sprovodi u delo,
Produžim dalje stazom sećanja,
opet se setim boljih dana i tako u krug...
Hej ti, dečko sa druge strane reke,
dodji mi do mosta i budi mi drug!
Ah pa da ali postoji utjeha, nada za koju kažu da zadnja umire, pa ne dopustite da kod mene prijevremeno umre, ljudi slušajte glazbu a vjerujte narodnjaci to nisu…
Vreme samoće, vreme patnje, dugi sati očaja.
Već danima ja slušam priču kako želiš biti sam
Digni glavu, shvati život je ponekad
kao ružan san
izadji, ulica je široka prolećni je dan!
I trčaćeš ka suncu,
pružaćeš ruke da ga dohvatiš
sam u igri protiv nevolja
što gaze malog čoveka
žmuriš jer oči su ti odavno navikle na mrak
daj da bar samo jednom osetiš
da i ti možeš biti jak!
Vreme plača, vreme bola, dugi sati ćutanja,
već danima te gledam kako u uglu sediš sam,
Kad ćeš već jednom prestati da se samosažavaljaš?
Ako želiš nešto u životu moraćeš od
sebe sve da daš!
Ispričavam se na srbizmu,ali to je originalni zapis….. hvala na čitanju….
Post je objavljen 13.07.2006. u 20:39 sati.