<	lipanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentare oću/neću da vidim

~ blogovi koje čitam.....mislim trudim se, samo da ne ostanem trudna....;-) ~

malo moje, veliko ka veliko.....KSARA:-)



kajem se što sam ju zaboravila staviti u linkove.....al sad je tu....fabrička greška ili ti IVANA....



sam da se zna ovo je preko veze... FILIP:-)



e napokon smo se upoznale, ajme kolko nam je trebalo....ANJA:-)



i dalje meni najdraži dubrovčanin, koji gotovo da ne piše.... šmrc...:-)




jedno veliko dijete, koje jako često piše postove.....:-)



mala starkica koja ide do kraja....



dođi u Vinkovce.....a ako ne možeš pitaj nju što ima novog...ANITA



jedno dijete koje ne voli kemiju....a nisam ja....LIDIJA



prije je bila kompletno nekompletna osoba, a sada je.... nemam pojma, za mene NINA



mala Šuša koja živi život 100 na sat.....MARIJA

~ zapamtite samo veliki ljudi daju intervju ~

IME: Ana

GRAD: Slavonski Brod

ŠKOLA: Matematička gimnazija

RAZRED: najnesložniji ali najbolji 4g

GODINA: 18

IZLAZIM: zapravo skoro više i ne izlazim jer mi je grad dosadio...ali ako sam vani onda sam u Derbiju,Rupa-dobrovoljno ili Pivari-reda radi

VOLIM: sebe, sebe i još jednom sebe i ono šta sam ja smislila.....

NE VOLIM: copy-paste tehnologiju; čitaj 100% furanje na nekoga

MRZIM: narodnjake i roznu boju....

SLUŠAM: SOAD, PHCP, Franz Ferdinanda, Coldplay, six pack, debelog precjednika,HP, elemental, Balaševića, Bajagu.... i još puno toga

NE SLUŠAM: dosadne ljude, jer mi se baš ne da, iako se nekad i potrudim da ih slušam, ali brzo izgubim volju...

NAJDRAŽA PJESMA: Oasis-Woderwall.... jako dobra pjesma, poslušajte si

malo nogometa

Ha ha eto gotovo je, australija nas poslala kući, koliko nade je položeno u našu izabranu jedanaestoricu,a oni se vračaju kući sa 2 boda.
Hm pa gledajući kako su igrali 2 boda je i previše. Ne kužim se pretjerano u nogomet, ali i mutav bi skužio da su ova dva gola s australijom čista slučajnost i stvar sreće, izgledali su kao da im se ne da trčati i kao da su mislili ah kupili smo suvenire ajmo sad kući, a ni na kraj pameti im nisu bili prodavači dresova, koji zahvaljujući njima ovih dana mogu svojoj djeci priuštiti „gozbu“, naši ugostitelji, naši ljudi koji su tih 90 minuta živjeli za nogomet…. I nakon toga svega izjave kako su bili dobri i kako se nisu osramotili…. Možda je imao pravo onaj čovjek koji je jednom izjavio, jedino što će hrvati imati dobro na SP su dresovi,a o igračima ni govora…
Mislima mene to osobito i ne dira, tako mi je svejedno štoviše briga me za nogomet, ali mi je zbilja žao onih ljudi koji su išarali svoja krasna lica kockicama,a dobili su hrpu ničega. Zbilja mi je žao i onih koji su se kockali za kockaste i izgubili….a nije lako živjeti treba spojiti od 1 do 1, a svakim danom sve niže padamo živimo od danas do sutra što bi elemental rekao možemo li uopće niže…
Ma sve u svemu to je samo igra bitno je sudjelovati,a svi vi koji osjećate neku vrstu bijesa uzmite neku igricu i rasturite i brazil i japan i australiju, možda vam bude lakše…