Uh, zaredalo se nekoliko dana izuzetnog stresa.
Malo sam ipak uspio odspavati jucer i prekjucer.
Tko je sa mnom u ovo vrijeme, nikad vam necu zaboraviti:
Derem po samom dnu.
Tko nije sa mnom, mozda je i bolje.
Proveo veceras nekoliko sati u tisini u kojoj mi je glasno odjeknulo koliko sam prestravljen.
Drago mi je da mi je srce jace od razuma, ali ovih dana mi i razum ocajnicki treba.
Pa si razmisljam o Murphyjevom zakonu i u nekoj napuseno izvrnutoj logici svojsvenoj valjda za nekakav katolicki kitch zakljucujem da se ne bih doveo u ovakvu situaciju da se s njom ne znam nositi. Svidja mi se taj racional.
Takodjer se sjetih kako sam jucer komentirao neke stvari pa su mi se dopale vlastite domisljotine, kao onaj spomen "Righteous Among The United Nations" i to kako sam sebi umislio ekstra moci spomenuvsi "da je moja podrska Izraelu marginalna". A ne samo da je marginalna, nego je totalno irelevantna, HAHAHAHAHAHA!!! To trenutno nalazim uzasno smijesnim, onak blago vuce na histeriju.
Al' s druge strane, ja sam uvijek bio najveci obozavatelj vlastitog humora.
|