ABRAMOVIĆ O KOZMOLOGIJI ZLATNOG PRSTENA
Pa ja moram reći da moja "Kozmologija zlatnoga prstena" nije najsjajnije prošla medu hrvatskim stručnim čitateljstvom. Njoj je prigovoren nedostatak jasnog znanstvenog osnova iz čega je proizlazilo da je riječ o nekompetentnom djelu isto tako nekompetentnog autora.
Ja sam se onda obratio profesoru Velimiru Abramoviću, poznatom srpskom istraživaču i znanstveniku da kaže par riječi o toj kozmologiji i da napiše jednu stručnu ocjenu toga rada i sad je ta recenzija dostupna čitateljstvu pored ostalog kao i svjedočanstvo da znanstvena nastojanja autora kod nas često zavise isključivo od njihove nacionalne pripadnosti, iako ja ni danas u svojim kasnim godinama ne znam sasvim pouzdano čiji sam.
O Velimiru Abramoviću čitamo:
"Velimir Abramović (Beograd, 1952) srpski je publicista, univerzitetski profesor i istraživač lika i dela Nikole Tesle.
Biografija Doktorirao je 1985. na temu Problem kontinuiteta u prirodnoj filozofiji Lajbnica i Boškovića na Univerzitetu u Skoplju. Bivši je profesor teorije filma i predmeta Koncepti vremena, prostora i materija u prirodnim naukama na Univerzitetu Umetnosti. Najpoznatiji je po proučavanju sistema svetske uprave i lika i dela Nikole Tesle.
Od 1992. godine osnivač je i glavni urednik naučnog magazina ,,Tesliana". Godine 2001. osniva privatnu filozofsku školu „Institut za nauku o vremenu” u Barajevu. Urednik je naučnog i filozofskog magazina ,,Delphis koji izlazi u Moskvi.
Član je ruskog Interdisciplinarnog termopologijskog seminara pri Univerzitetu Lomonosov. U periodu 2004-2007 obavlja funkciju dekana fakulteta Akademija umetnosti u Beogradu.
Formulisao je teoriju temelja nauke o vremenu gde je glavna hipoteza Konstantno prisustvo kao jedino vreme fizičke realnosti, čiji su matematički modeli tačka i nula.
Abramović je osnivač Fondacije nauke o vremenu smeštene u Barajevskoj šumi.
Član je Udruženja književnika Srbije i Estetičkog društva Srbije. Ima kćerku Ivanu koja živi u Holandiji. Velimirova rođena sestra je Marina Abramović, a blizak rođak sa očeve strane bio mu je i Antonije Abramović.
Odabrana dela
Empsep, zbirka pesama, 1967.
Lajbnic i savremena naučna misao, 1981.
O fenomenološkom preslikavanju... i shvatanju vremena Mihaila Petrovića-Alasa, 1982.
Dijalektika umetničkog stvaralaštva, 1982.
Lajbnicovo i Boškovićevo shvatanje kontinuiteta, 1995.
Nikola Tesla: svetlost koje se ne gasi, 2009.
The Problem of Continuity in the Natural Philosophy of Leibniz and Boscovich, 2004.
Tesla evolucija svesti čovečanstva, 2014.
Tesla versus J. P. Morgan and Einstein or the Rise of Spiritual Physics, 2021."
izvor: internet
... i ta recenzija profesora Abramovića izgleda ovako:
Recenzija studije autora: Dr Velimir Abramović
Zlatan Gavrilović Kovač: KOZMOLOGIJA ZLATNOG PRSTENA
U studiji autor je ekstenzivno, sa kompletnom diskurzivnom i dokaznom aparaturom, izneo sopstvenu kosmološku teoriju u kojoj je na simbolički način sažeto prikazao cikličnost kosmičkih zbivanja nazivom „ zlatni prsten“ . U pitanju je dvadesetogodišnji rad iznet u dva toma i široko i duboko potkrepljen citatima iz najznačajnijih perioda filozofske istorije.
Imajući ekonomsko životno iskustvo i polazeći od stava da ekonomija, s obzirom da nije egzaktna nauka, u sociološkom smislu zaprvo najbolje i najkompleksnije izražava prirodne procese, pa prema tome, može se analoški primeniti i u Kosmologiji, na primer Hokingovu ideju inflatornog širenja kosmosa autor uspešno suprotstavlja koncepcija stacionarnog kosmosa, kakvo je u početku zastupao i Ajnštajn, pre nego što mu je Fridman otkrio grešku množenja nulom u računima opšte teorije relativnosti. Po autoru, ako energiju shvatimo kao monetu i kosmičku raznovrsnost dogadjaja posmatramo kao uredjenu u monetarni sistem, doći čemo do jedne veoma adekvatne, u celini stacionarne, ali unutar veoma promenljive slike Univerzuma, koji više odgovara astrofizičkim posmatranjima nego važeća Big-Beng teorija (problemi ove teorije su odsustvo plavog pomaka, kao i širenja samog prostora. Naime, ako stanemo u centar trga Place de Etoile u Parizu i vidimo kako se od nas zrakasto udaljavaju svi automobili, da li smemo zaključiti da se širi Pariz? Ova nekorektna ekstrapolacija upravo je jedna od temeljnih logičkih nekorektnosti kosmološke teorije Big-Benga).
Ovo delo svakako je krucijalno u proučavanju opšte kosmologije, a specifično je po tome što filozof Zlatan Gavrilović Kovač prožima svoje filozofsko istraživanje i ličnim doživljajima metafizičke problematike, što čini izuzetnu vrednost ovog rada, jer omogućava kontinuirano praćenje autorovog heurističkog procesa preko psiholoških stanja, a ne samo preko sleda misli. Autor zapravo insistira na praktičnom filozofskom iskustvu, sa uverenjem da naučna tematika nikako ne sme biti u diskrepanciji sa životnim opredeljenjima i stanovištima.
U prvom odeljku autor odgovara na osnovna pitanja kosmologije braneći stav o „ biološkom vlasništvu Teslinih struja“. U tom smislu brani tezu da naučna i opšta teorijska problematika prethodi naučniku kao biću, odnosno, u Teslinom slučaju, pronalazaču, koji datu problematiku istorijski prvi formuliše, to jest pronalazi rešenje u formi naučnog zakona ili nudi već gotovo rešenje u obliku konkretnog aparata, što je slučaj sa mnogim pronalazačima.
U drugom odeljku autor objašnjava renesansno naučno buđenje, posebno hrvatskih naučnika, povezujući njihov rad i nastojanja sa ugradnjom njihovih nedovoljno priznatih napora i saznanja u osnove evropske kulture. U tom kontekstu, posebno se ističu mane Hokingove kosmogonije kao evropocentrističke, dok se u trećem delu autor bavi i područjima biologije, dotičući se posredno i problema medicine.
U četvrtom odeljku koji se odnosi na teoriju „ kosmički nesvesnog“, proučavajući insekte i njihove instinkte u evolucionom lancu usavršavanja i promene, autor deduktivno izvodi da je u pitanju sredina lanca njihovog instiktivnog razvoja, koji je, naravno, uslovljen direktno kosmološkim zakonima i principima, iz čega zaključuje, da je naš univerzum i dalje u fazi širenja i da nas tek očekuje stanje ekvilibrijuma.
Kao i svaka filozofska misao i ova pred nama je duboko proživljena i kao takva uticala je snažno na najbližu okolinu autora, pa nije slučajno što se on posebno zahvaljuje i svom sinu Vlahu Ezri Reksu koji mu je bio svesrdna podrška u dugotrajnom i mukotrpnom probijanju do istinitog jezgra odgovora.
Na tragu strukture Teslinog transformatora i njegove ideje da je zemlja živo biće i da ima dušu (što su verovali još arapski mislioci u srednjem veku), autor Gavrilović Kovač iznosi originalnu pretpostavku da je odnos naše planete i meseca analogan odnosu primara i sekundara. U sastavu sunčevog sistema autor u daljem toku razmišljanja pronalazi i sličnosti sa drugim planetama, posebno sa Saturnom i njegovim prstenovima, smatrajući da električna pražnjenja visoke frekvencije igraju ogromnu ulogu u energetskoj razmeni unutar našeg Sunčevog sistema, na što upućuju i mnogobrojni eksperimentalni podaci koje iznosi Majkl Talbot u knjizi Električni svemir. Takođe, originalno je i autorovo stanovište o relaciji Jupitera i Galilejevog satelita Io, koje direktno povezuje Teslin tip visokofrekventne zavojnice sa našim Sunčevim sistemom.
Na raspravu o Hegelu i njegovom pojmu teleologije nastavlja se i rasprava o Teslinim izumima i pojmu biotopa ( mesta života). Najzad, autor iznosi i sopstvenu hipotezu o postanku života na zemlji uključujući i stare koncepcije koacervatnih kapljica i ugljovodonične supe koju visokofrekvetne Tesline struje iz neorganskog prevode u živi organski materijal.Jer, zaista, kad pitate biologe, fiziologe i lekare koja je razlika živog čoveka i mrtvog koji je umro bez ikakvih spoljašnjih ili unutrašnjih oštećenja, odgovor je: prestanak električnih aktivnosti.
Uzeta u celini, studija Kosmologija Zlatnog Prstena je ne samo originalna metafizička misao na delu, već je i izvanredan i kompletan popis problema kosmologije sa kojima su se nosili najveći filozofski umovi čovečanstva kroz milenijume, ujedno je i veoma korisno, intrigantno i vredno štivo istorije filozofije, ovo delo ima više slojeva i može se reći, u ničeanskom maniru, da mu je najveća vrednost što je pisano do kraja iskreno i bez pardona za autoritete, jasnim i privlačnim stilom, tako da čitaoca prosto uvlači u problematiku objašnjavanja kosmoloških zakona i same kosmogonije, i on, i bez neophodne znanstvene pripreme, nužno postaje i sam saučesnik i protagonista jedne duboko zadiruće, suštinske filozofije.
Domašaj i postavke ovog u osnovi metafizičkog uvida ne treba redukovati samo na filozofski okvir jer se tu zadire i u otvorena pitanja savremene astrofizike i kvantne teorije, posebno kad je reč o osnovnoj opeci građe materije. U svakom slučaju, ova filozofska rasprava autora Gavrliović Kovača nesumnjiv je, i to veliki, doprinos naporima svetske naučne zajednice da se razumeju poreklo i zakoni sveta u kome živimo. Jedna od najvećih vrlina ove studije je iznijansirana osetljivost autora za smisaone linije značenja odavno prekinutih tradicija ontološkog mišljenja koje već vekovima nije u centru pažnje interpretatora i istraživača fizičke realnosti. Drugim rečima, može se reći da delo sadrži čitav niz paralelnih perspektiva razumevanja kako metafizičke filozofije, tako i humanističkog refleksa prirodnih zakona na ljudsko društvo i kulturu, specijalno preko visoko nadarenih pojedinaca, koje Gavrilović Kovač umesno i obilno citira da bi originalnim izvorima neposredno potkrepio ili istorijski utemeljio svoje stavove i mišljenja.
Izvlačeći u prvi plan različita i suprotstavljena mišljenja o istoj tematici i potom upoređujući ih sa sopstvenim zaključcima, naš autor Gavrilović Kovač upućuje značajan poziv svim ljudima na duhovnom putu, onima koji se već od mladosti pitaju ko sam, odakle sam, kuda idem, ali i mnogo širem krugu čitalaca da i sami uvaže ovaj njegov osebujni način razmatranja kosmoloških problema, te izgrade i sopstvenu osetljivost za višeznačnost koja odlikuje ovo delo i ovog autora.
Od srca preporučujem za štampanje i za čitanje!
Haugh!"
