MEĐU NAMA

Reagovanja


KO TO MRZI ŽENE

(Zagrebački Studentski list sve cešce objavljuje uvredljive tekstove protiv žena I feministkinja)


Htela bih napisati nesto vrlo oštro protiv pojava nasilja I vulgarnosti u jednom delu stampe, ovde omladinske ( konkretno u Studentskom listu , Zagreb br.818-823 a verovatno I dalje)Ima više nedelja  kako je u SL započeta kampanja   ženomrzačkog  šovinizma. Koristeci se od omladine vec osvojenom slobodom  izrazavanja  ( slobodom koja se ovde  iscrpljuje u prostoti  I agresivnosti na tuđ račun) oni pišu ovako:  “ Možda ih treba vise tući  pa bi bile bolje I pametnije. Ipak je žena za ono za sto je. Žena ima najlepsi cvet, ali najljepse cvijeće raste na đubristu , Feminizam je veliki mit. U krevetu nijedna nije feministkinja . Samo mrtva feministkinja je dobra feministkinja (...) Žena u kuci mora biti  domaćica, u gradu dama a u krevetu kurva “ ( SL 818, 17.11.1982 s. 3) Poziv na nasilje  I prezir prema ženama iza kojeg treba stvarno očekivati još samo  sekiru I silovanja.
To  je ocigledno raspirivanje mrznje  medu polovima ali takav delikt ( za razliku od raspirivanja  medunacionalne mržnje ) izgleda u našem zakonu  I ne postoji , toliko se stvar smatra “normalnom”. Po zenama se moze  neometano udarati – nekima je korisno  I za karijeru  ( propulzivno je od SL nadalje). U sledećem broju  studentkinja K.Vidović odgovara na antifeministički tekst  “ Feminizam I država” studenta Z.Gavrilovića koji ujedno postaje glavni urednik  SL ( na njega cu se  vratiti). U broju 820  od 8.12.82 redakcija objavljuje Pismo pod naslovom  “Slatke, saftne” izvesnog P.Simića: “I ja mislim da su feministkinje  guske. Ja bih sve njih  nogom u pizdu  kao I Rajnu Opačić, I marš doma pička vam materina. Prvo si pometite ispred   svoje kuce pa onda okolo laprdajte. Pravite se feministkinje  a u krevetu nijedna od vas nije feministkinja (...) Pusićka I Vidovićka, prvo se u vlastitoj kući izborite za “feminizam” pa tek onda maltretirajte dečke iz SL svojim člancima. Smatrate se pravim feministkinjama- to je jasno . Donesite onda deckima  iz SLa svoje fotografije I zamolite ih da ih objave- pa da vidimo kako izgledate. Sigurno ste užasne” Itd.
Ovo su lične uvrede ( osim toga potpuno neizazvane  od strane spomenutih) a SL ne preza  ni od krajnje reakcije I nacionalizma u pismu izvjesnog mr. Stjepana Zorića ( s.23) koji naziva brak  “ jednom od najvećih tekovina ljudske civilizacije”,  abortus ( nakon što je ovaj kod nas u celom posleratnom razdoblju  smatran  pravom čoveka da odlucuje o rađanju ) naziva   “legaliziranim čedomorstvom” I konačno okrivljuje, koga drugoga, žene I feministkinje  za, po njegovom misljenju , nedovoljan  prirodni priraštaj u Hrvatskoj .
U broju iza ovoga SL nastavlja s  objavljivanjem napisa  koji su uvredljivi , po mom sudu, ne samo za žene, nego za ljude uopšte, no ujedno se možda malo povlaci , nelagodno  se I usiljeno  ispricava K.Vidovic I V. Pusic, I nastoji ublažiti ton, uplašen valjda vlastitom ostrinom  ili nekim blagim očinskim upozorenjem da “nije grozno”.
Situacija bi bila mnogo jasnija  da feminizam o kojem niko ništa  ne zna nije kod nas  istovremeno na optuženickoj klupi. Zvanični stav pocina na uverenju da je polozaj zene kod nas povoljno rešen  ( ali ovo iz SL lista pokazuje da  nije sve u redu  s ovom procenom) te da nema posebnog razloga da se žensko pitanje  jos uvek postavlja. Isto tj. da nema posebnog razloga da se zensko  pitanje postavlja , slučajno misle I konzervativci I nacionalisti  ali zato što su postojećim stanjem ( potčinjenoscu žena u životu, ne u zakonu) sasvim zadovoljni. Otuda je moguce s toliko žara udariti po zenama  s raznih strana a da to ne dirne  ni u kakvu bolnu  politicku tačku: moze se  zažmuriti na jedno oko, zanemariti opsti  fašistički doseg ovakve  ideologije prema ženama  ( ali koja nije samo prema ženama, ne treba mnogo čačkati da se vidi koje je to provenijencije) I smatrati da “nije loše” da  neko napadne te gnusne feministkinje , a ako ne baš njih, onda bar žene za svaki slučaj.

I  tako je moguće I drugde  I u SL objaviti u istom broju  tekst koji je citiran na pocetku  I kvazi-teorijski tekst  “Feminizam I država” ( Zlatana Gavrilovića). Tekst koji ni  najminimalnije ne poznaje ono o čemu govori – ženski pokret I njegovu genezu a koji pored toga odiše autoritarnošću , dogmatizmom I primitivizmom. I nadasve neukusom koji  se sastoji u pozivanju na  Engelsa I Marksa koji se ,a na sreću, mogu I drugačije čitati  nego sto to autor čini . Svrha je teksta, osim da bude  uračunat kao  jedan “plus” (?) u biografiji autora- da ( falsifikujući ga) feminizmu pripiše  etikete “građanskog” “reakcionarnog” “uvoznog” I sl. Ovakvi napadi ( fašistički I staljinistički) u ovom slučaju deluju kao katalizatori različitih grupa ljudi  koji se svi osećaju  pogođenim u svom  dignitetu , a garantuju I regrutaciju  buducih feminist tj boraca za ostvarenje  ženskih prava I za oslobođenje žene u društvu , sa društvom. Nije važno sto su neki od njih   “ pisma citalaca” (prava ili lažna): oni izrazavaju stav  uredništva koji je: pljuvati  sto više po zenama   I posebno feministkinjama  sve dok za to neko  stoji  iza nas ( ili mislimo da stoji). Redakcija se potrudila da u broju 823 objavi I Pismo izvesnog  Pavlovski Željka  koji “objašnjava” velikom politickom formulom , jedinstvao levice I desnice tj. sasvim proizvoljno tvrdi  da je 1971 godine  feminizam  “zagovarao program  nacionalističke reakcije”. To je koješta a izmedu ostalog  je I vrlo opasna  i opskurna optužba ( koja usput kači  I one koji su ustali protiv  ovakvog pisanja SL a sa celom stvari  nemaju nikakve veze)

Jasno je da SL ne bi mogao odrzati ovu seksisticku kampanju  da nije bar delom imao prećutnu podršku  da se na njoj ispuhava . Da li nekome mozda ide u korist  da raspiruje mržnju medu spolovima? Ne bi me sasvim zacudilo da se, svesno ili ne, želi zadržati pažnja  mladih I čaršije  na problemu koji  se smatra sporednim , ali je pikantan, za vreme dok se drugde  rešavaju drugi problemi . Postoji medutim jedna greška u toj računici: ovo nije poredna stvar : jasno I glasno , još k tome  I složno izražavanje fašističkih I staljinističkih  stavova: NIJE SPOREDNA STVAR U OVOJ ZEMLJI . I ako ta pojava  ne smeta ni CK ni SSRN ni Konferenciju  za drustvenu aktivnost žena, ni nikom drugom  ( eventualno samo  drugim  konkurentskim omladinskim novinama) onda će se još uvek javiti pojedinci  koji misle kao I ja  da FAŠIZAM NE SME PROĆI. Ne radi se o SL, radi se o svima nama. Uostalom masa druge stampe I odrasle I omladinske  izražava  neprestano te iste stavove. Desiće se da će I danas  braniti žene  oni koji su ih juče I sami napadali, jer I tržište senzacija ima svoju konjunkturu.
Šta je potrebno  pa da  u procesnu svest prodre misao  da ne može biti ni komunist , ni samoupravljač, pa niti naprosto čovek onaj ko smatra da žene treba još više tući I sl.


                                                                                                     Dr.Rada Iveković
                                                                                                                    Zagreb