ČIOVSKIM PUTIĆIMA
Zdravstveno stanje kaže – kretanje. Premalo je samo onaj jutarnji đir. Šta je to 3..4.. kilometra.
Zato na sljedeću điradu krećem pjehe, iz kuće. Noga baš i nije prisritna, ali mora me slušat.
Nakon kratkog predaha u Čiovu krećemo put samostana Svetog Ante i nastavljamo starim putem za Žedno. A kad sam se već došetala dovde padne mi napamet da bi mogla spojit šetnju sa nečim korisnim. Skrenem s puta i ukrcam se priko zida. Amo ća vidit ima li šparoga.
I tako sam priskakala priko zidići i kamenja, nailazila na uske putiće.
Skakala priko slomljenih i padnutih borova.
Tu i tamo našla poneku šparogu. Bit će bar Mlajoj za večeru.
I usput slikala dašak prolića.
Pomalo se spuštam.
Pogled na Trogir.
Uffff…. umorilo me ovo brdarenje.
|