MONOLOG
Ručak. Riba.
Aaaa… opet riba.
Aj, nemoj reč da je i sutra riba.
Meni samo nije jasno kako in nije žal lovit ribu.
Ja bi svu ribu vratila umore.
A bidne ove male ribice.
Pa ko je to vidiJA jist ribu.
Svi ste vi okrutni.
Ja ću se učlanit u Društvo prijatelja životinja.
Ufff…. Stani…
Da je za ručak janjetina, ne bi se bunila.
Znači, ništa od ovoga društva.
A i bojin se pasa lutalica.
Maamaaaa…. Jesi vidila ona tri velika pasa isprid ulaza?
Jesan li lipo mogla izist fitu Nutelle?
Sad će mater reč… oli ti ovo nije bolje nego čikolata?
A e… moš mislit!
Uvatit će mi kosa miris ribe!
Znate zašto ja ne volin ribu?
Jer mi posli ruke smrde na ribu.
Oni tekuči sapun ništa nevalja.
Kupit ću pak onih prozirnih rukavica i u rukavicama čistit ribu.
I nikad neću kuvat ribu.
Neka kuva ko oče, ali ja neću.
Aj, dodaj mi nož.
Sad ću za dišpet sve očistit sa nožen i perunon.
Ako može Ana, mogu i ja.
Ja mislin da san ja falila u izboru zanimanja.
Ja san tribala bit kuvarica.
I da znate….
Večeras ja spreman večeru!
|