PREČICOM
Prije neku večer izašla sam vani. Spustila se već noć, cupkam pomalo s noge na nogu put grada i odlučim se proč prečicom.
Pomalo skakučem preko nekakvog zidića, zaobilazim neku zamotanu cijev, usput grintan na kopanje i radove.
I čujem tako nekakve čudne zvukove.
Zastanem.
Hmmmm…..
Produžim…. Napravim još dva koraka.
Stanem.
Ma je!
Krekre… kre…krekrekre….
Ovo je žablje kreketanje.
Pogledam okolo. U blizini vidim malo veću lokvu.
I naravno radoznalost opet čini svoje pa ću tako i večeras trčat da ne zakasnim.
Približim se i napravim zbunjozu u vodi.
Čučnem, primirim se a iz vode me gledaju radoznale oči.
A okolo lokve skakutanje, hrvanje, nosanje.
I ja sam naravno trčala priko mosta, rive, pa opet mosta.
|