REKLAME, SPOTOVI
Kad sam počela piskarat po blogu odlučila sam da se neću upuštat u političke teme. Kako bi reka Meštar –Neću pulitiku u svoju butigu!-
Ali eto, s vrimena na vrime i meni se dogodi da prikršin šta san rekla.
Ne znam kako je s vama ali meni je više stvarno pun kufer predizbornih reklama, spotova i kandidata. Muka mi je više od svih tih laprdanja i blebetanja. Svi su divni, krasni, bajni a nadasve pošteni.
Zlo mi je više od svih ovih afera, korupcije i međusobnog optuživanja.
Svih onih koji su tribali znat a sad se prave blesavi.
Na kampanje se razbacuju milijuni a ljudima se ne isplačuju božićnice, smanjuju plače.
Prijeti novim nametima. Istovremeno se organiziraju humanitarni koncerti i mi zovemo.
A oni sjede u call centrima. Opet za reklamu.
Božić je vrlo blizu a nema radosti. Nema sjaja u očima, nema veselja.
Pitam se da li itko od njih zna da ima doslovno gladnog svita. Da se ljudi boje, da su zabrinuti.
Da neki roditelji ne mogu svojoj dici ni čikolaticu kupit.
Da, da…. znam, smisao Božića je ljubav, obitelj a ne razbacivanje na skupe poklone, zlato, parfeme.
Zagrljaj i poljubac poklonit svojim najdražima je najlipše i najvrijednije. Sve ja to znam, ali mi stvarno ide na živce kad se to počme objašnjavat ljudima. Kao to im je nekakva utjeha.
Ljudi su se odavno odrekli mnogo čega i kupuju samo najpotribnije. A svatko bi želio za Božić priredit malo bolji ručak i samo sitnicom obradovat dite.
Neki ljudi rade po nekoliko miseci bez plaće. Vjerovatno poslodavci misle da ljudi žive od zraka. Kriza je postala izlika za otpuštanje, neplačanje.
A oni nam se i dalje smješkaju sa jumbo plakata!
Jedva čekan maškare u Kaštila!
|