Pripadan tebi

DAAA NAM ŽIVI, ŽIVI RAD!

Ranoranilac sam i ujutro se bez problema mogu dignit ako triba i u pet uri i cili dan funkcionirat bez greške. Ali postoje neki dani kad mi se ni u sedam neda otvorit oči.
Znate ono….. stanje za plakanje, južina…. Kad ste budni a neda van se otvorit oči. I samo tražite mir.

Nasuprot moje spavaće sobe, u zgradi priko puta, nalaze se kancelarije. I ujutro u sedan manje minut, dva, nastane takvi šušur i čakula ka da su ti ljudi sami na svitu. Pa onda kad se skuva kava i zapali duvan na zidiću.
Vrag odnija i ovi zakon!
Oću da se pušenje dozvoli u kancelarije!
Najrađe bi se zabunkerisala, sve pozatvarala i pokrila se kušinon!

E…. dobro to!
Kad se dignen, najdraže mi je onako u majicu na špaline i kratke gaće lipo skuvat kavu i sist u miru i utočat kekse.
Samo….. nema više ispijanja kave u miru. Jedino nediljon.
Kužina mi je na zapadnu stranu i sad se ova strana pritvorila u gradilište.











Od najranijeg jutra počinje klapanje, lupanje, bubanje.
A koju majku božju ono cili dan tuču?
Pa dolazu kamioni, mišalice, dizalice. Bageri nešto kopaju.
Pari da kopaju tunel kroz Kozjak!











Bubanje sa macon, pa dizanje onih nekih žica, kašuni i štatigajaznan čega.
Onda dođe auto za praznit one kemijske WCe. I onda još uz to dođe smećarsko auto za ispraznit baje. Ono neko jako bučno.
A da čujete kad počne dozivanje i arlaukanje priko gradilišta.
I sve je to malo….. jutros su počeli i pivat na gradilištu!











A i neki susid izgleda nešto radi u stanu. Čujen tamo na drugi, treći ulaz nešto ka da se pilaju pločice.
Najrađe bi se ispalila na Mars!
Da ne čujen i ne vidin svo ovo sranje šta se trenutno okolo mene događa!








I nisan uopće mislila pisat ovi grintavi post. Ali zove me Prija iz Prigradice i najprije me dobro ištrapacala da koji je to način pravit onolike pause u pisanju. ( Neš ti pisanja! ) I da ona odma misli da se kome šta desilo!

I onda mi počne pričat o moru.
Miru i tišini u Prigradici.
I kaže mi da poziv još uvik vridi jer da nema žive duše.