Pripadan tebi

MMMM..... SLATKO LI JE......

Nekidan san izgleda malo pretjerala sa onim pokušajem kupanja u peti misec. Takve gluposti više mi neće padat napamet. Ostavit ćemo lipo kupanje za sedmi misec. Kad more uskuva!
Da se malo iskupin evo nešto lipo.
U zadnje vrime doma san samo u prolazu. I onda na brzinski bacin oko šta se ovde zbiva. Reziltat toga je i brdo neispeglane robe. Ali ja se pravin da to ne vidin.

Prikjučer mi cicijuče mobitel. Zove Kuma, imaš šta u planu za večeras. Neman ništa…. mislin šunprešavat.
A, ne, ne…. zaboravi. Dat ćeš mi ruku večeras. Pravin rafiole.
Ja van inače i nisan nešto luda za kolačima. Proban ih, pojedem ali isto tako mogu mirne duše u njih samo gledat i ne dirat ih.
Ali rafioli…..
Rafioli su jedino slatko za koje ću se uvik, svugdi i u svako doba dana ili noći mašit i probat.
U Trogiru nema fešte, krštenja, pričesti, krizme, rođendana a da nema rafioli. A Trogirski pir kao da nije ni bija ako nema pravih rafioli.Često na sami pogled mogu reč je li rafiol dobar ili nije.
A znate šta je najtragičnije? Ne znan ih pravit. Nisan nikad ni probala, samo ovako dan ruku kad zatriba.
Dakle poziv je prihvačen. A za recept ne pitajte, neman pojma.
Dakle, umisi se tisto. Stavi se otpočinit u frižder. Pripremi se nadjev.





Tijesto se razvalja šta tanje. Šta je korica tanja rafiol je bolji.





Sa kalupom, obično čaša prigodne veličine se režu krugovi.








Na njih se stavlaj nadjev. Količinu nadjeva također triba znat pogodit. Jer ako je previše, rafiol puca, a ako je malo bude prazan i šupljikav.








Nakon toga se preklapa i prave se rubovi sa perunon. ( pinjur, pantarun, vilica )





Slažu se u namašćenu škrovadu i s njima u špaher. I nema micanja i lutanja okolo jer se brzo ispeku. Čim rubovi porumene gotovi su.








Nakon toga vrh se smoči vodom I uvalja u cukar.
Gotovo.





Uvatila nas je kasna ura. Ali, isto je tribalo probat. Uz bilu bevandu.
Dobro, aj, dvi!
Mmmmm…. Lipi li su!