Pripadan tebi

BLOG - KAVE

Kad san otvorila ovi moj blog počela san baš kao pravi anonimac. Iskreno, volila bi da je tako ostalo, ali nema veze, šta je tu je.
Počet ću po redu.

Prvi bloger koji je dozna tko sam, ustvari kome sam rekla tko sam je Brod. I da se puno ne ponavljamo svi već znate da smo išli u isti razred, dijelili školske klupe, kako je on to lipo reka. Jedan komentar nećemo spominjat, ko je ulovija, ulovija!
Iako živimo u malome mistu, rijetko, rijetko se baš trevimo. Dakle…. triba se dogovorit za kavu.
E, tačno znan da će se on sad nasmijat i šta će promislit.
Ne razbijite glavu….. ne tribate baš sve ni razumit!
Nakon te prve blog-kave sve ostale ja više ne računan kao blog kave, sve ostalo je ugodno druženje!
E, sad idemo dalje!
Koliko god se ja trudila zadržat anonimnost, blog, pisanje, slikavanje, komentiranje pomalo te otkrije.

Većina vas poznaje More snova. Još jedna moja trogirka. Ona na blogu nije anonimna. I kad je došla na odmor u Trogir ostavila je broj moba na blogu. I jednostavno sam prekršila onu svoju o neotkrivanju.Jednostavno zato šta san je i od prije poznavala.
Njena reakcija je bila…..“A to si tiiii!!!!!!“
Inšoma, nas dvi smo plesale u folklornom društvu, dakle znamo se i ohoho godinica!

I sad dolazimo do treće…… kalumela!
Brojin ja, brojin, slažen i nikako složit. Jedno jutro zvoni mi mobitel. Nepoznat broj!
Biće ko falija!
„Dobro jutro, gospođo @čiovka, ovde @a ća se tu more!“
Molin?????
E, sad, Zore je meni sve lipo objasnila, ali ja nju nisan znala. I tako, nađemo se nas dvi povremeno, pročakulamo, ujutro ubijemo uru vrimena, popijemo bilu kavu!

Nakon toga na Gibinom koncertu san upoznala gustirnu, suncokreta2 i lipotu zore.I naravno, nadam se da ćemo popit kavu i malo pročakulat jer ono je bilo samo brzinsko upoznavanje!
Trogir je mali gradić , nabrojila san već troje blogera, samnom četiri.

Ima još jedna, vama znana kao Zuza.
Koliko god dobro slažen kockice, meni je bila nepoznata. Došlo je vrime da se upoznamo.
Stojimo ja i Zore na vrata od grada, čekamo trečeg žensketira. Ne znamo koga čekamo, pa se mislimo, smijemo. A onda čuješ Zoru: „A to si ti!!!!“
I sad jedno objašnjenje. Ja vam jako, jako loše pamtim face na šta moj Pomorac popižđije, kao kako ne mogu zapamtit nekoga koga san upoznala prije deset godin! Asti boga, pa ja digod ne znan šta san jučer jila.Ali zato guštan jer on ne panti imena!
Tila san reč da tek kad san vidila sliku njenog Mornara da su mi se posložile sve kockice u glavi. I tako popile smo kavu, nažalost ja san prišila doma pakovat svoga Pomorca!

A sad kad me ovako dobro krenilo pisanje….Bilo bi interesantno napisat kako zamišljan neke od vas. Ali neću, ostavit ću to za neki drugi post.
Inače sliku slažen pažljivo, čitajući postove a još više komentare.
Ali, evo ne bi bilo loše da napišete kako vi mene zamišljate ili kako ste me zamišljali dok me niste vidili.
Sigurno skroz drugčije, jer teško je složit napisane riči i sliku!

Božeee, koliko san ispisala!
Biću vas udavila, ko zna je li iko ovo pročita do kraja?
Ovo van je dosta za narednih misec dana!
A ionako uvik govorite da malo pišen!

Još nešto…. korizma je….
Čega ste se odrekli?
Kod mene je situacija ovakva:
- duvan - ne pušin
- kava – ne pijen
- seks – prisilno se odričen
- alkohol – samo pijen bevandu, nema šanse
- čikolata – neću se ni toga odreč
- kolači – mmmmmm ni u ludilu

Kategorija posta:
- osobno – poprilično
- religija – aj spomenila san korizmu
- fotografija – eee ovi put nema
- umjetnost – a je umjetnost pisanja zvizdarija
- vrijeme – vidiš, mogli su uvest kategoriju južina
- novac – aha, nabijanje računa na Internet
- poezija - ?????
- putovanje – je, dograda na kavu
- gastronomija – e, spomenila san kolače i čikolatu
- karijera – kome je pala napamet ova kategorija

I sad iden vidit u statistiku koliko riči iman…. stalno me tamo štrapacaje da pišen kratke postove…. šta koga briga koliko riči ja pišen….. pa nesmin najedanput sve riči istrošit!

Dosta je bilo!
Oću kategoriju – južina !