MALO MI ZA SRIĆU TRIBA.........................
Buđenje, šum, udaranje mora ali nekako jako. Samo se okrenen.
Nakon toga povirin na sat....sama sebi ne virujen. Ne da mi se izvuč iz postelje......prisilin se na ustajanje....povirin vanka a jugo tuče ka blesavo u škrape. Mišćani su odma zaključili da san in ja šiloko donila, a moja dica isto to. Samo su na mobitel vikale: Mama ne ulazi više u more!!!!!
Kava......kupit kruv....pripreme za ručak.
Naložile smo vatru........spustile se malo na more.......
Bosa po škrapama.....boca, ali nisan zaboravila odit.......a jugo tuče......nema druge triba skočit pa šta bude.
Gušt je po valovima, samo jako baca u kraj, triba bit pažljiv.
Posli ručka, opet čakula na taraci ali prevruće je.....strateško povlačenje u klimatizirano.
Privlači me strašno jednostavnost života, čak više nego na mom otoku. Uopće mi ne pada napamet kosu ražentat, niti počešljat, samo je skupin i rješin problem. Kostim i kratka suknjica naj-roba, nema priše, TV uopće ne palimo, laptop služi za kartanje.
Oko 6 uri ponovo malo na more, nakon toga šetnja po maslinama, rogačima, branje origana.
Zalazak..sunca............iza..maslina...........bora.......u.. more........želje.........snovi.........misli................
|