Pripadan tebi

DA JE PUSTIT SRCU NA VOLJU.........

Sad ću se ponavljat, ali ne volin kišu, mrzin, mrzin....Od jutros san smočila dvi jakete i dva para rebi.



Jučer san bila malo do Splita. Prijateljica iz Korčule je morala doć do Splita pa smo iskoristile priliku da se vidimo. Najprije san okisla, kiša me ubija u pojam. Ali nema veze. Nas dvi smo se pošteno načakulale, bacile smo i trač-party. Popile vruču čokoladu, obašle malo dućane, onako na brzinski. Sitile se malo mlađih dana, srednje škole, fakulteta.....



Pa moji posjeti Korčuli. Maškare, plesovi, išle bi popit piće iz Luke u Korčulu. A mi smo se vračale doma u pristojnu uru, kroz vrata. E sad druga je stvar šta smo ponovno izlazile kroz dvor ili ponistru. Doduše, bili su nas i čapali ali kog briga. Ajme šta nan je bilo dobro. Ma nije nan bilo teško ni dva puta poć u Split, ono ujutro nastava, popodne tjelesni ili vježbe. A išlo se više puti i onako bezveze, popit kavu ili đir na rivu, normalno sve pod maskom "iden u školu".




I onda moje cure mene idu mantat sa nekin svojin biserima. A Promet je uvik kasnija, kvarija se bus, pucala guma, pa gužva, vručina, nismo mogli svi stat..... Jadan Promet uvik je bija kriv. Moran reč da ni moja Mlaja nije za bacit. Navečer se vraća sa treninga. Kondukter traži kartu, ona oće kupit dječju (a u njoj 1.78). Kondukter - Ne može. Njen odgovor: A dobro, onda ništa. I side. Kondukter uporan, a ona nakon 5 minuti vadi pokaz. Ja da san bila na mistu konduktera, bila bi je izbacila iz busa.



Malo san odlutala, zbrčkala. E, da stavila bi ja par slika sa Korčule, ali sve su slikane sa starin aparaton a još nisan došla do faze kako to ubacit. I neman pojma je li se to uopće može. Ali zato se nadan da ću ovo lito provest bar šetemanu u Prigradicu.