E MOJ DRAGI KARAMELO MOJA.....
Tup, tup, klap, cap........ Ušuškan se malo u lancune, promeškoljin. Gode mi ovi zvukovi, tako su umirujući. Ma da, gode kad si u postelji a još je bolje ako postelja nije prazna. Ali triba se ustat, izać vanka. Ne volin kišu, bljuzgavicu, lunbrele.... Samo da se ne vrate prizori tipa:
I jedva čekan da ponovo proviri sunce. A dok ja ovo napišen, i oće.
Jučer je kod mene bila akcija pituravanja. Ali ne pituravanja stana, nego kose. Kvaka je u tome da san ja totalni antitalenat šta se tiče kose, bojanja, šišanja...Ja lipo iden u frizera i rješin problem. A moja Starija me već danima gnjavi da je pituran. E, ali ne cilu kosu. Bila san protiv toga samo zato šta ima prekrasnu plavkastu, čičkavu kosu. I normalno svak želi ono šta nema. Ona pegla kosu... ja poludin. Ima plave pramenove..... ne voli da je gledaju ka plavušu. I onda je krenila operacija PITURA. Mlaja je bila zadužena za pituravanje a ja i nećakinja za smijanje i zezanciju. A da ne kažen da smo ispaštročale cilu kadu, zahod, šugaman, pločice...Po ure san morala čistit, bilo bi mi lakše da je išla u frizera. I mogu reč da na kraju nije loše ispalo.
I da ne govorin da bi se svadile s menon da vide da pišen o nijma. I da, naslov posta nema veze ni sa čim. Palo mi na pamet. Ustvari čula na radio.
|