Mogla bih o ovom filmu (i samom liku Bridget) pisati eseje, ali skratit cu. Naime, jucer sam gledala i 2. dio ovog fenomentasticnog filma i mogu reci da mi se fuuul svidio-plakala sam od smijeha na nekim dijelovima. Bas sam malo razmisljala o ovom filmu, i skuzih da je to bas vrsta filmova koje ja i ne preferiram, al eto- ima ono nesto... Mislim, zenska je kao neka jadna, zbunjena, nespretna itd., a na kraju bude sa idealnim tipom, zatim se onaj komad od Hugh Granta zapalio za nju i jos, kao secer na kraju, neka "zgodna" lezba se za nju zapali i zabriju! Pa hello- di tog ima?! Only in movies... Bas sam citala u Jutranjem danas neke komentare na racun Bridget i tko su nase "Bridgetice", i dobar mi je komentar dala Leona Praminski. Rekla je da je vecina ljudi pod utjecajem drustva i da samo zato zure uci u nekakve vezice u kojima maybe i nece tol'ko uzivati, ali ipak- bolje i to, nego da si solo! Mislim, pa di je tu logika!? Ja cu radje biti solo, nego s nekim dosadnim ili agresivnim bedakom...Ne znam, fakat me ova tema izludjuje!!! Bas je cudno nase drustvo; ak si solo onda ti svi samo prigovaraju i traze ti neke glupe tipove, i kad ti prokomentiras da ti se ne da ni sa kim biti, onda samo padaju kritike, pa cak i uvrede. Inace, obavezno pogledajte film- smijeh je zagarantiran!
Post je objavljen 14.11.2004. u 19:35 sati.