Šetam ja tako bespućima blogerajske zbilje i uživam gutajući pametne, duboke, britke, iskrene i duhovite blogarije. Nagazim i na poneki - zijev zijev, pa na poneki plitak, mlitav ili polu-prazan. Pa i na raznolike ironično pljuvačke komentare pride, ispod... Pa se pitam zašto neki ljudi pod svaku cijenu moraju zaljepit na blog, k'o na čelo, svoje jebeno mišljenje? Svaki blog je izraz nečije duše, bića, stvorenja i osobe koja ima pravo blogirat što i koliko hoće, i ne obraćat pažnju na opake komentare kritičara koji joj žele potkopat samopouzdanje. Jer, kako vidim, nakon nekih idiotskih opaski neki su blogeri utihnuli, ili barem debelo prorijedili postanje. :-( Šteta.
Zašto ljudi sve pretvore u natjecanje i borbu? Pa ovaj multikulturalni blogeraj je zanimljiv i živ baš zato jer ga stvaraju tako različite osobe, različitih iskustava, stilova izražavanja. Čak i kad pišu o istom - različito je. I baš je u tome svo bogatstvo ove blogerske zajednice. I zato, čemu prosipati proljev po onome što vam nije blisko, dovoljno duhovito, ni pitko? Takva vrsta egocentrizma trebala bi se prerasti već oko šeste godine.
Nisam klerik ali ovaj citat odlično mi se uklapa u ono što želim reći, a to je:
"Ne sudi ako ne želiš da ti bude suđeno"
Post je objavljen 24.05.2004. u 00:09 sati.