O ljudima se najčešće govori loše kad su odsutni. A čim se pojave, odmah prestaje svaki loš govor o njima. Čak i dobri ljudi sudjeluju u takvoj igri, a ona je jednostavno kukavička, nedostojna čovjeka.
Odsutni biva nadasve lakom žrtvom. On se ne može braniti. Ne može odgovoriti. Ne može te pogledati. To što mu činiš jest kao bodež u njegova leđa. Tvojim govorenjem o odsutnome on za tvoje slušatelje postaje posve drukčijim čovjekom. Umjesto dobar postaje loš. Umjesto prijateljem postaje neprijateljem.
Tako se nevini osuđuju na propast. Tako se razaraju brakovi i lome obitelji. Kidaju prijateljstva. A sve ljudsko zajedništvo biva zahvaćeno smrtonosnim rakom.
Govori o bližnjima kao da su prisutni.
Tko o drugima zna nešto dobro i to rado prenosi drugima, taj može svaki dan učiniti čudo.
Mama me je uvijek učila - onaj tko tebi govori loše o nekome tko je odsutan, znaj da će nekom drugom govoriti loše o tebi dok ti budeš odsutna.
Previše puta se to obistinilo da bi si i dalje zatvarala uši i oči.
Ponekad mislim da ako govorim loše o nekome samo najužem krugu - onak, da se ispušem - je to ok. Ali nije. Jer ni ja ne bih volila da netko govori loše o meni. Bilo kome. Zapravo - ja sam jedna onih koji mrze da se govori loše o njima. A zašto bih radila drugome ono što ne želim da bi taj netko to isto činio meni?!
Ps. I ja bih na taj party blogera... zašto to nitko ne organizira u Ljubljani? A kako ću do Zagreba?
Post je objavljen 14.10.2004. u 14:15 sati.