A ne znam. Valjda se moze izmisliti onoliko razloga koliko nas ima. No, htjela bih razjasniti par stvari u vezi s mojim prethodnim blogovima specificno o postdiplomskom.
Kad sam zapocinjala studij, i zapravo sve dok nisam pocela potragu za postdiplomskim, Amerika mi uopce nije padala napamet. Ja sam zeljela u Englesku ili Francusku, s nekom maglovitom idejom da se jednom skrasim u Rimu. Trazeci informacije, prvo sam pisala valjda na SVAKU skolu u UK. I sad odmah moram objasniti da nisam imala pojma sto mi je ciniti--ovo NIJE nacin da se nadje postdiplomski u Evropi. Evropske skole, druge strukture i siromasnije od americkih, u pravilu nemaju te centralizirane postdiplomske programe, vec morate ostvariti direktan kontakt s odjelom, profesorom ili labom koji vas zanima i vidjeti imaju li novaca i zelje da vas uzmu za postdiplomca. U mojoj struci, uglavnom Evropljani oglasavaju potrebu za postdiplomcima (Dr. NN nudi vam toliko i toliko da tri godine u njegovom labu radite doktorat).
Prednost je sto evropski doktorat traje krace, oko dvije-tri godine. Problem je sto je svega manje: i postdiplomskih mjesta, i mogucnosti za taj specifican kontakt, i novca. Amerika je naprosto veca, dakle veci je i izbor, a uvijek postoji i mogucnost prelaska s jednog univerziteta na drugi--cak i s programa na program. Sto je jos jako vazno, u Americi, ako vas mentor ostane bez love, program ce vas placati do kraja. U Evropi ste izvisili.
Dakle, ja sam iz UK primala samo one sablonske odgovore tipa "natjecite se za stipendiju od ovog ili onog vladinog programa", "nadjite sponzora u vasoj zemlji" itd. Najbolja kvaka bila je ta da ni stara Jugoslavija, ni nova Hrvatska nisu padale ni u jednu kategoriju zemalja koje su Britanci nudili! Recimo, imali su fundove za stipendije za sirote Afrikance, pa za jadne Istocne Evropljane, pa za gladne Azijce, pa za azilante itd.--ali nijednu za nas. Zaista smo bili nesvrstani. No, naglasavam opet da je to sto sam radila bilo skroz pogresno, a te vladine stipendije su rijetke i potpuno razlicite po tipu od americkih skolskih.
Vremena nije bilo i ja sam kao potpuna neznalica o things American, poslala te prijave, gotovo iz sale, tek da vidim sta ce biti, jos se nadajuci da ce se naci put do Oxforda. No, kad je stigla ta ponuda iz N.O.-a, rat je vec divljao, i moji su to, jasno, shvatili kao dar bozji...
Post je objavljen 18.09.2004. u 16:16 sati.