Jos jedna neprospavana noc u drustvu andjela... Osecaj je prelep, kao nesto izmedju sna i jave, cini mi se cak da bolje prepoznajem obrise ovog verovatno nepostojeceg sveta. U pauzi izmedju dva treptaja, dva spora uzdaha mi bljesnes kao zvezda pred ocima... Misli su mi usporene pa ti i ovo pisem kao u bunilu. Ipak, nisam se ospavao jutros, ustao sam u pola sest, kao sto i prilici. Rekoh ti vec da sam kupio dva sata u tu svrhu.
Ako je zaista tacna tvrdnja Kastanede da je medju nama prisutna nevidljiva armada vanzemaljskih parazita kojima smo samo ovce u toru kojima se hrane, mozda je ovo sto ti ne spavas zbog mene, i sto ja ne spavam zbog tebe, dobar nacin da im ogadimo nase meso, nasu krv, nase zlezde... Mozda se im se tako ucinimo gadnim, a zapravo pretpostavljam da je njima gadna ljudska materija koja je dusu oplemenila cistotom. Ni ljudi ne jedu svinje koje zive na keramickim plocicama i kupaju se svakoga dana, vec one koje se valjaju u brlogu govana.
Hvala ti sto si ucinila da ja ne budem medju ostalima, sto si me izdvojila iz mase, sto mi i nesvesno porucujes da sam drugaciji. Kada tako nesto ucini andjeo, kada te andjeo izabere, shvatis da ni zivot, ni smrt, ni razna poglavarstva, niti tajne sile najtamnijih dubina ne mogu da tako nesto ospore, da ne mogu protiv vecnosti, da nas sve greje sunceva svetlost koja za sunce zapravo vec 8. minuta ne postoji, da nocu gledamo zvezde koje su milijardama godina mrtve...
Ti mi se cuvaj, budi posebna, i nikada ne skidaj ta krila andjela...
Voli te predano,
tvoj Miodrag
Post je objavljen 16.07.2004. u 11:33 sati.