Digla sam se dosta rano-ciljano, jer moram učiti, ponavljati- whatever....al nesto sam trebala kupiti u ljekarni, i odmah mi usla pjesma dobre, stare Azre....jebeš fakultet kad nekima fali osnovne kulture. I tako odmah rano, magistra farmacije me navede da nesšto i napišem- eto mi inspiracije :-)
Nije bitno što sam kupovala, ali fino ja čekam u redu, jer je neki gospodin bio ispred mene, i čovjek kupi kusur i sprema si lijek, još uvijek stoji ispred mene i ona mi kima glavom, kao ajde reci šta želiš- mislim, možda ne želim da čiča pored mene čuje pa makar u pitanju bio aspirin c, to je moja privatna stvar, i ja onako pričekam da se ovaj makne i konačno naručim....potom joj vadim karticu, i ona meni ono malo govno za ukucavanja pin-a, i ja onako mamurna, buljim u taj ekran, čekam da mi se otvori prozorčić sa zvjezdicama ujedno pokušavajući se sjetiti koji mi je ono pin, a ona je tako ljubEzna bila da me isto tako priupitala : "Jeste li više upisali pin???"-uputivši mi onaj iritantan pogled i frustracije jer je studirala jebenu farmaciju i sad defakto radi kao trgovac- mislim sve bih ja to kužila da je bio bahati red iza mene, ali mogle smo komotno otići na neku fast coffee od navale:-)
I ja joj kažem da sam krivo upisala pin, ona zgrabi ono malo govno, i nešto istipka i pita me koji mi je pin- mislim, jebemti kravo bezobrazna...naravno ja je blijedo gledam jer ne vjerujem ušima, a ona lagano izvlači sačmaricu i cilja mi u glavu jer joj se najvjerojatnije prisralo od jutarnje kafe sa koleginicama. Naravno ja kažem-"no dajte mi, sama ću si upisati", čujem neki uzdah, onako ko povjetarac sa snagom sjekire po mom primozgu, duboko uzdišem i dozivam samokontrolu....zgrabim ono što sam kupila i kažem "Hvala i doviđenja"- naravno da mi je uzvratila-NE....bit će da su narodnjaci u back prostoriji bili preglasni, ne znam...
Post je objavljen 25.05.2005. u 11:50 sati.