ti, kao majušna sjena drsko upletena
u svaku poru moga postojanja
poput limene glazbe što, u zao čas,
ispunja golemu prazninu prostora
provlači se između svečanih, crnih, rukava
i miluje smrknuta, zgrčena lica
samo da znaš: zbog tebe me vlastiti podanici
mrze i drže nerazumnim
ili ludim možda?
o, da, nasmij mi se u lice
i sanjaj
dugo, dugo, dugo
ti, što te i od želje želim više
učini da vrištim od bola i radosti
baš kad se život prelijeva u san
a onda, sve do početka, san u novi san
Post je objavljen 12.05.2005. u 13:44 sati.