Marketing
Moja Mare
Vuklo me nešto na otok pusti,
u srid mora daleko od svita,
tamo di sam se rodia ja,
tamo di sad nitko ne priča,
nisam čua glas zrikavca ni ptica,
vrime stoji i nikud ne miče,
sunce prži vazda ubogi dan,
maslina zagrlila smokvu,
u grlu me stišće, okusit je ne mogu,
skaline u travi nijemo šute,
ne ljube ih stopala jedne lipe cure,
di si bia svo ova vrime,
umrla je Mare od čekanja i tuge,
umrla je nije imala pričat s kime,
poljubim skaline, zamišljena stopala njena,
voljela je sve trave a najviše lavandinu plavu,
naberem puno i ponesem k njenom grobu,
poklonim se a duša me smori, ali moja
Mare oprosti, što ja sad mogu,
mislia sam da je Mare na otoku sritna,
svi su otišli u svit a samo ona nije htila
ostala je lavandu i masline gajit,
čekala je pismo od svog mornara,
virovala u ljubav i da nima zaborava.
Post je objavljen 11.03.2024. u 06:36 sati.