Kad su djeca s nama imamo svoje male rituale.
Rano jutro pola šest, svakog dana putuje ....
Dobro nije pola šest, malo poslije šest se bude, onda ih mama uvjerava da još malo budu u krevetu, da dida još spava, oni protestiraju negoduju, govore da ne spava, jer dida nikad ne spava, i onda nakon nekoliko minuta natezanja, čuje se tabananje po pločicama, prvo dotrči moj dječak i donese mi daljinski da upalim crtiće, onda dođe princeza s dudom u ustima, svojom krpicom za spavanje i plišanim Minnie, popne se na krevet i čeka da joj neko napravi kaš
.
Princeza se uvali između nas na jastuke, jer na krevetu mjesto ima njena Kaka, i ona i dida drugo zajedničko, dječak se ispruži koliko je dug na dnu kreveta poprijeko i onda svi skupa gledamo crtiće i ju hu hu ovce
Nekad se tako poslazemo i na večer dok ne zaspu umorni od sadrzajnog dana, kakvi su svi naši zajednički dani.
Kad odu sve bude pusto, ali savladali smo tehniku iščekivanja idućeg susreta, pa se nazivamo i pričamo o tome šta ćemo raditi kad opet budemo skupa.
Blogere s kojima se ne razgovaram, bez obzira ne zelim li se ja razgovarati s njima, ili oni sa mnom, uglavnom i ne čitam, pa mi je malo toga ostalo za čitanje, jedino sam Sarah be čitao uvijek, i kada se nismo razgovarali, ona mene ponekad silno iznervira, nekad bi je VirtuValno pridavio, ali je volim više od toga, jednako kao i neke druge blogere i blogerice ovdje, čak i one koji se ne razgovaraju sa mnom, ili ja s njima, ko meni more zabranit da ja volim koga Got ja oću.
Tako moja princeza, koja se nikako voli ljubit, ljubi samo odabrane, jer to je velika stvar zar ne, moći birati.
Post je objavljen 11.07.2023. u 18:53 sati.