Ajmo ovak'.
Nisam poslušala nikoga- samo sebe.
I zvao je u utorak popodne.
Spavala sam i javila se, bez da sam vidjela ko zove.
Rekao je, razigrano, oduševljeno:
- Sarah, bok, kako si, kaj ima novo, vidi vani je proljeće!
( ko djetetu koje si razočarao, svratiti pažnju na nešto lijepo)
- Bolovanje. Doma sam. Ne izlazim.
- Pa imaš prozor.
- Da. Kak si ti?
- Pa mučim se i borim.
- Kak se boriš, a živiš s bogatašicom?
...zbunjen osmijeh.
- Jako si me povrijedio. Ko niko u životu.
- Ma daj ne zezaj..
- Ozbiljno. Netko ti to zbog ponosa ne bi govorio.
- Rekla si da imaš drugoga, pa sam si i ja našao.
- Rekla sam ti da sam te htjela izazvati..sve sam ti rekla. Nisi me zvao tih dana.
- Zvat ću te još samo jednom. Da ti objasnim.
Sad moram ići.
******
Idući put, a pretpostavljam da će to biti u utorak, javit ću mu se.
Reći ću mu da sam se zaljubila u jednog bogatog Španjolca. Profesionalnog glazbenika, jako seksi frajera.
Da se udajem i odlazim u Barcelonu.
******
Idući put, a to će biti u utorak- jer mu je to najgori dan,
neću mu se uopće javiti.
Nastavit ću samo mirne duše, gledat Wednesday na Netflixu.