A ja sam mu tada pričala o jedrenjacima kojima nikada nisam plovila,
o njihovoj filigranskoj izradi, o novim mirisnim jedrima i divljim labudovima,
o divovskim leptirima koji naglo izumiru u svijetu i mojim rebrima,
o opasnim gušterima koje je ubijao zbog mene,
o mećavi i napuklom ledu s kojeg me spasio,
o gitari Andaluzije koju bih začula kada bi u meni svršavao,
o azurnim noćima koje mi sviću ljubičasto u grudima kada ga nema, o slavolucima pobjede,
o pitomim poljima ivančica i tirkizu sumraka.
Ja sam slavila svaki njegov poljubac podaren mom krhkom zapešću ili gležnju,
pohranjivala svaki tren u kutiju s najvrijednijim nakitom.
A on je na to slegnuo ramenima:
Vous ętes naif, Sarah.