Hoćeš li da Ti dignem čašu i da nazdravimo,
ili da skinem kapu;
Moj naklon do poda, Živote moj.
Taman kad pomislim da smo sklopili sporazum i krenuli istim putem,
Ti promijeniš smjer i isceniraš neku novu priču.
Najprije si me bacio na dno i
Gotovo da si me ugušio u svom blatu.
A onda poslao blagi povjetarac koji me vratio natrag u igru.
Postavio me na noge, doduše klimave,
I odjednom mi pružio sve; i sreću i ljubav.
Gadno se Ti igraš sa mnom, ali prihvaćam!
Iako nisi fer i pravila igre nisu baš jasna.
Pokušavam zbrojiti koliko sam ono ispucala života, ali mi ne ide.
Uvijek se odnekud stvori novi bonus.
Na momente dobijem i krila.
I letim slobodno sve dok me netko ponovo ne upuca.
Stisnem „Play again“, Ti kažeš; „Please wait“.
Ja opet „Refresh“ pa ti malo „Loading“
I eto mene u „New game“
A što kad nestane struje?!
'Ko će me onda ponovo pokrenuti?!
Tad ću se prebaciti na „Čovjeće , ne ljuti se!!
I bez obzira što ćeš me opet pokušati pojesti
Ja ću svoja četiri pijuna utjerati u kućicu.
Prvi se zove Prijateljstvo, za njim ide Sreća,
Zdravlje malo kaska, ali zato Ljubav sve podnosi
I zatvara krug.
Tko dostigne Ljubav,
Živio je život.