Onako kako treba
Ne znaju ljudi da žive srećno
i kako treba, oni žive, uglavnom, nesrećno
i kako ne treba.
Oni se drogiraju, teže materijalnim stvarima i
idu u rat, i tako dalje...
I sedu na ladan beton.
I bacaju otpatke ne misleći na prirodu.
Samo poneki ljudi znaju u prirodi dobro da
roštiljaju,
onako kako treba.
Opterećen sam seksom
Opterećen sam seksom. Previše mislim o seksu.
Ujutro kad se probudim i naveče pred san
spopadne me
seksualna žudnja.
Preko dana je takođe prisutna
ali je kontrolišem dnevnim obavezama.
Ujutro kad se probudim i naveče
pred san postaje jača
i nesnošljiva.
Izobliče se predmeti i sve ima oblik polnih
organa.
Luster, recimo, ima oblik sise.
Plazim jezik nastojeći da pohotnim jezikom
dodirnem sijalicu
jer umišljam da je to erotizovana bradavica.
O štekdozama da i ne pričam
Nešto zamislio
Pričao sam joj kako ću jednoga dana i ja umreti
i kako sam i ja samo smrtan čovek i nisam
besmrtan junak
i da to je tužna moja sudbina.
Plakala je dok sam joj govorio o svojoj tužnoj
sudbini, plakala je zbog toga
što mene više neće biti.
I ja ću nestati i proći, i ona je plakala.
I ja sam je tapšao po ramenu i tešio i bodrio da
ostane jaka.
Proklela je život taj, tad, koji ne može da bude
večan u srcu jednoga čoveka,
rekla je i da sam duša od čoveka, a duše bi
barem trebalo da žive
Večno Zauvek.
Plakala je na mom ramenu neutešno.
A ja sam se bio nešto zamislio.
Vijadukt
Golo slovo napenalilo se u pesmi kao nudist
na plaži kad se napenali.
Ćudljiva pesma dlaku menja, niz dlaku – uz
dlaku.
Niko se više ne ogrne pesmom kad prolazi kroz
život
kao što su onomad ruski pesnici izlazili iz
Gogoljevog Šinjela.
Ona viri kao devica ispod vela,
a ima onih koji su ostali u uvodu opisujući ekser
na zidu
i nikad nisu završili njegov podroban opis
pa su posle, umesto o ekser na zidu, okačili
penkalo, kao kopačke,
mačku o rep
koji, u pojedinim slučajevima,
ima
predispoziciju
vijadukta.
Orion
Sećam se one posebno sentimentalne pesme
Orion
što sam je učio u osnovnoj školi, baš je fina bila.
Od tad sam ja isto vazda imao osećaj da sam
živeo
u svim epohama, u svim životima.
Ako je čovek pozitivna ličnost u svemu može
da nađe
dobro i lepo, umesto nedobrog i svađe.
Ja ove svoje pesme pišem, ne samo da one
samo zabavljaju publiku,
ove svoje pesme ja pišem iz poučnih razloga.
I da se kaže šta je važno a šta je nevažno.
Možda nekad se kroz moje pesme provuče i
koji trač,
ali i pesnik je samo čovek.
Na ovom svetu smo, mi ljudi, u igri mačke i
miša
u kojoj smo k’o pas i mačka,
a svi naši dani su k’o rogovi u vreći koji se
slažu
jedan na drugi baš k’o pas i mačka.
Pesnik je ponekad baš baba gatara, ali na, ja
mislim, pošten način.
26
Jer je pesnik jedini koji je otkrio ljudima
viđenje kroz optičke iluzije,
i horizonti, i krajnja tačka,
skoro da se nabiju na kolac oštrine pogleda
pesničkog.
Počeo sam da pišem, i postao sam pesnik, zato
što hoću
da i moje pesme ostavljaju
utisak
kao što je na mene ostavila snažan, dubok i
neizbrisiv, ključni i presudan
utisak, pesma Orion, a koja govori o zvezdama.
Od tada, mesec je zakucan u moje stihove kao
ekser u zid,
a na njega je obešen mačkov rep za kojim laju
psi,
i to
dok su nad oglođanom koskom pored tek
izrovane rupe
u zemlji
koja podseća na raku
nad kojom Hamlet drži
lobanju.
ps. Ove pjesme sam poodavno napisao. Ima tome reklobise pluskvamperfekt.
Samo u slobodarskim društvima može biti umjetnost a upravo upisujem koji je Glavni grad Hrvatske. Hvala.
Post je objavljen 26.01.2022. u 07:34 sati.