Marketing
Ja lažem!
Mario: Ja lažem! Govorim li istinu ili lažem kad to kažem?
Goga: Ako tako kažeš, lažeš, jer sve što kažeš ja ti vjerujem.
Mario: Ali, ako govorim istinu znači da lažem, a ako lažem znači da govorim istinu, koje je od toga?
Goga: Sve kaj mi govoriš shvaćam kao istinu jer ti vjerujem. Ako mi govoriš laži, onda me lažeš.
Mario: Ne fokusiraj se na mene nego na tvrdnju: Ja lažem! Kad netko to kaže govori li istinu ili laže, u samoj toj tvrdnji?
Goga: Ne može tako, moraš bar malo poznavati osobu koja to izjavljuje. Recimo, kad ja kažem da lažem onda i lažem.
Mario: Da, lažeš, ali si time rekla i istinu, da lažeš, kužiš? To je zapravo paradoks, ta tvrdnja. I tu nije bitno poznajemo li osobu ili ne jer uzimamo u obzir obje pretpostavke: ako pretpostavimo da netko time govori istinu, to znači da laže (jer to kaže njegova istinita tvrdnja), a ako pretpostavimo da laže, znači da govori istinu.
Goga: Da, kužim, iskrena sam, a kažem da lažem, i lažem, i istinu kažem.
Mario: Tak je, kontradikcija je neminovna, lažeš, a govoriš istinu, odnosno govoriš istinu, a lažeš, to je zapravo stari sofizam s kojim se filozofi muče još od antike
Je li moguće da tvrdnja bude istovremeno istinita i lažna ili je moguće dokazati da je samo istinita ili samo lažna? Neki filozofi vele da je to samo igra riječi, a drugi pak da se radi o ozbiljnom filozofskom problemu, odnosno logičkom paradoksu. 
Možda stavljanje tog „problema“ u stihove može pomoći u njegovom rješavanju.
Ja lažem!
Govorim li istinu ili lažem
kad to kažem?
Ako govorim istinu,
znači da lažem.
Ako lažem, znači
da govorim istinu.
Recite mi istinu,
lažem li?
Post je objavljen 25.04.2021. u 19:15 sati.