Marketing
Stari i oni malo manje
Stari zapeo za skalu. Malo pokleknuo. Ogrebao potkoljenicu. Koža tanka pa to odma raskrvarilo. Noge mu ionako ko u skakavca. Zovem ga, u šali, šjor bakalar. Samo šta se nije rasplakao. Da ga boli. Pa iskrvarit će. Treba li to šiti. Gledam i vidim samo malo taknuto. Za sekund sredila. Nit panike, nit potrebe za njom. A i ogrebotina neznatna. Godine čine svoje. Pa i male sitnice postaju krupnice. Rekla mu, na poštedi si. Izmamila osmjeh.
Vratilo me sjećanje u osnovnu. Prvi dan prvog polugodišta prvog razreda. Tko će više skala preskočit? Ekipa iz dvora skoro pa u olimpijskom raspoloženju. Ja najmanja. Najštrkljavija. I valjda najžilavija. Svi su odustali na petu skalu. A ja se sjurila niz svih osam. Dočekala na noge. Al, za vraga, desni zglob izletio. I zabolilo. Zabolilo do neba. Šepajući došla doma, a doma ni zuc. Ko će mami reć i još dobit baju jer u dvoru nisam bila dobra. Pa poslije ručka s njom i zaspala. Kad sam se probudila i htjela dignut, samo sam se skljokala. Na desnu nogu nikako stat. Raskrinkala me mama u trenu. Pa u naručje i hitnu ambulantu. Noga modra, otečena. Trodupla. Doktor okreće zglob lijevo, desno, naprijed, nazad. Meni suze u potocima niz lice. Boli do sedmog neba, al na svaki upit jel boli, ja vičem, ne boooliiii. Kost nacikla, noga u gips. Do kraja polugodišta.
Nije mene bolilo šta me bolilo. Nego je bolilo cijele praznike ostat kući. A u dvoru veselo, prepuno žamora, igre i dječjeg veselja. Eto, nije bol sve šta boli.
Sad gledam, krajem oka, svog Starog. I pitam se, hoću li jednom i ja, na najmanju ogrebotinu, radit dramu? Ne dramimo kad smo mladi i poletni. Kad mislimo da starost sustiže samo neke druge. A naša će još malo počekat. Prišla sam mu s leđa i poljubila ga u obraz.
Ti si moj junak, rekla mu. Al pošteda ti je samo do sutra. Neće bob izniknut po duhu svetom.
Doktorice moja, kako ti kažeš. Moje je da te slušam.
Post je objavljen 24.02.2021. u 16:19 sati.